Председница немачког Маршаловог фонда: Србија није неутрална, јер подржава суверенитет и интегритет Украјине

Београд -- Председница немачког Маршаловог фонда Сједињених Држава Карен Донфрид не види ништа спорно у доласку руског председника Владимира Путина у Београд.

Она, међутим, поручује да ће међународна заједница с великом пажњом пратити поруке током те посете.

Донфрид подсећа да је Путин присуствовао у јуну комеморацији поводом Дана Д, односно искрцавања савезника у Другом светском рату у Нормандији, те да је став савезника био да је прикладно да Путин буде ту како би се признао допринос његове земље у време Дана Д.

"Мислим да се та логика може применити и на посету председника Путина Србији", рекла је Донфрид у изјави Танјугу , која очекује том приликом значајне поруке, а што ће, каже, међународна заједнице пратити с великом пажњом.

Уз оцену да је "ово тешко време за односе са Русијом" због украјинске кризе, Донфрид, међутим, напомиње да став Србије у тој кризи не би назвала неутралним.

"Ваш премијер је јавно рекао да подржава територијани интегритет и суверенитет Украјине и да сматра Крим делом Украјине, тако да мислим да је јасно показао да није неутралан, већ да подржава Украјину у том аспекту. Он, међутим, није био вољан да уведе санкције Русији због политике коју води, и по томе се Србија разликује од чланица ЕУ и САД", рекла је она.

Донфрид је подсетила да је и у ЕУ вођена жучна дебата о политици санкција и да није било лако постићи консензус свих 28 чланица Уније.

"Да ли бисмо сви волели да је Србија део тог консензуса? Наравно. Да ли увиђамо да је то тешка ситуација за Србију? Да. Мислим да ћемо можда, како Србија буде напредовала на евроатлантском путу, видети како се креће ка друкчијем ставу", рекла је она.

Донфрид је истакла да се, упркос кризи, ипак не може говорити о новом хладном рату.

САД, према њеним речима, подржавају демократско право украјинског народа да бира, свесне су дубоких веза Украјине са Русијом и верују да Кијев не треба да се опредељује измедју Брисела и Москве, али сматрају неприхватљивим да Русија нелегално анексира део територије слабијег суседа.

На питање какво место Србија и Балкан заузимају у америчкој спољној политици у данашње време, бивша саветница америчког председника Барака Обаме одговорила је да Вашингтон у потпуности подржава "избор Србије да иде евроатлантским путем".

"Садашња Влада Србије и премијер јасно су назначили да желе да Србија постане чланица ЕУ. Приметила сам да је министар одбране Србије учествовао на самиту НАТО у Велсу почетком септембра. Све су то ствари које САД снажно подржавају јер оне воде ка томе да Србија постане демократскија, просперитетнија, посвећенија владавини права", рекла је Донфрид.

Она је потврдила да су у фокусу спољне политике Вашингтона кризне ситуације, попут претњи Исламске државе, ширења еболе у Африци и украјинске ситуације, али да то не значи да САД више не подржавају Србију.

"САД су ту, спремне да подрже, али то су наравно одлуке Владе Србије, као и веома тешке реформе које влада спроводи како би остварила те циљеве", нагласила је Донфрид.

Бивша саветница Беле куће за Европу оценила је да је Србија пре 25 година отпочела "изузетно" путовање, у коме посебно место завредјује отварање приступних преговора са ЕУ.

"Не знам да ли ће Србија ући у ЕУ 2018. или 2020, али сам процес приступних преговора чини Србију снажнијом земљом. Економске и политичке реформе које спроводите, све је то за добробит Србије. Знам да је тешко, знам да реформе нису популарне, али оне ће учинити Србију бољим местом за живот", поручила је она.

Оценила је да је веома важан став који је Србија заузела по питању борбе против Исламске државе, придруживши се тако медјународној коалицији коју окупља Обама.

Упитана како Србија може да допринесе тој борби, Донфрид је навела да опасност од Исламске државе има много димензија, медју којима је и проблем страних бораца, који одлазе у Сирију, где постају још радикалнији, а потом се неки од њих враћају у земљу.

"То није проблем само Србије, већ и САД и свих европских земаља. Треба заједно да се суочимо с тим аспектом претње, да размислимо како можемо да пратимо и покушамо да спречимо људе да одлазе на бојишта из Србије, Белгије, Француске, САД... Како да их лоцирамо када су већ тамо... А , ако се врате, како да им пратимо траг", казала је Донфрид, подсетивши да је Француз који је отишао у Сирији по повратку у Белгију извршио напад на Јеврејски музеј.

Србија, према њеним речима, може тешње да сарадјује са САД и Европом у отклањању специфичне опасности коју представљају страни борци.

Коментаришући идеју италијанског амбасадора у Београду Ђузепеа Манца да годишње истраживање "Трансатлантски трендови", које спроводи Немачки Маршалов фонд, наредне године обухвати и Србију, она је оценила да је то сјајан предлог јер би "Србија донела нову важну димензију тој анкети".

Карен Донфрид је учествовала на четвртом Београдском безбедносном форуму, на панелу посвећеном отварању нове стратешке дебате измедју трансатлантске и евроазијске агенде.

Тродневни форум, који је почео 30. септембра, привукао је ове године, према речима организатора, досад највећу пажњу публике из Србије и иностранства.

На скупу је учествовало више од 450 стручњака и политичара, а организовали су га Београдски фонд за политичку изузетност, Европски покрет у Србији и Београдски центар за безбедносну политику.

Новинска агенција Танјуг била је медијски покровитељ форума.

(Танјуг)