Политика: Приштина саслушава 14 српских директора школа на северу КиМ у вези с „опструкцијом изборног процеса“, када нису дозволили коришћење школа као бирачких центара

Челне људе школа у систему Србије Курти оптужује да нису дозволили постављање биралишта у овим објектима. – Адвокат Милош Делевић потврђује да је већ испитиван један директор из Лепосавића.

На предлог основног тужилаштва у Косовској Митровици почело је саслушавање 14 директора основних и средњих школа на северу Косова и Метохије због „избегавања процеса гласања”. Како наш лист сазнаје из извора блиског косовском правосуђу, за ово дело је запрећена казна у трајању од једне до две године затвора. Како је за „Политику” казао добро обавештен извор, на кућне адресе директора 14 основних и средњих школа стигао је позив косовског тужилаштва, а ислеђивање у просторијама косовске полиције север почело је испитивањем директора с територије општине Лепосавић.

„На северу Космета имамо 14, односно 17 основних и средњих школа с матичним седиштем и истуреним одељењима. Позиви из косовског тужилаштва су прво стигли на адресе директора с територије лепосавићке општине, а како чујем, потом ће се испитивати директори из Зубиног Потока, а онда из Звечана и Лепосавића. Све директоре је тужилаштво окарактерисало као фактор који није дозволио да се прошле године на локалним косовским изборима на северу Космета гласање одржи у школама које функционишу у систему Министарства просвете Републике Србије”, каже наш извор.

Да је већ испитан директор једне основне школе с територије општине Лепосавић, за „Политику” је потврдио и адвокат Милош Делевић, који у овом предмету заступа Д. Г., који је у полицијској станици север у Косовској Митровици казао да се „не осећа кривим у вези с наводима тужилаштва”. „Мој клијент је приликом давања изјаве казао да су неки људи дошли у школу у којој је он директор, сликали су просторије школе, утврдили су величину просторија и отишли су, али се више нису појављивали. Апсолутно није тачно да је он спречио или је спречавао да се процес гласања одржи у школи где је он челни човек”, каже нам Делевић, који је потврдио наша сазнања да је почело испитивање директора школа у општини Лепосавић.

Подсетимо, косовско тужилаштво је полицијској станици север проследило имена и презимена директора који су на челу основних и средњих школа у Косовској Митровици, Звечану, Лепосавићу и Зубином Потоку, а у вези с „опструкцијом изборног процеса, када нису дозволили коришћење школа на северу као бирачких центара”. Како преносе албански медији у Приштини, „да би се одржао процес разређења или несмењивања градоначелника у четири општине насељене претежно српским становништвом, централна изборна комисија у Приштини морала је да пронађе алтернативне локације, пошто није било доступних школских објеката”.

Случај тужилаштву у Косовској Митровици је, како наводе медији у Приштини, проследила тужитељка Лаура Пуља, која је у служби националног координатора за косовске изборе, а након што је ЦИК „предузео конкретне кораке како би се позабавио одбијањем директора школа у процесу гласања 23. априла прошле године”. Ванредни локални косовски избори, подсетимо, одржани су у априлу прошле године пошто су у новембру 2022. године Срби са севера Космета, изложени сталним репресивним мерама Куртијевог режима напустили приштинске институције на централном и локалном нивоу. То је Приштина искористила као разлог за одржавање нових избора за градоначелнике у четири општине на северу Косова и Метохије.

С обзиром на то да су Срби бојкотовали изборни процес, на место градоначелника у четири општине дошли су Албанци са освојених нешто више од пет стотина гласова, колико је освојио Ерден Атић из Самоопредељења у Косовској Митровици, иако је око 20.000 гласача уписано у бирачки списак. Тако је и Љуљзим Хетеми, из партије коју води Албин Курти, шеф привремене косовске владе, добио тек сто гласова бирача, али га то није спречило да као и Атић и остала двојица градоначелника који долазе из Демократске партије Косова – у Звечану и Зубином Потоку – већ више од годину дана остану на функцијама првих људи општина.

И не само, након априлских ванредних локалних избора, Ерден Атић већ почетком маја заузео је просторије општине у Косовској Митровици и одмах скинуо српску и поставио албанску заставу, док су зграде у Звечану, Лепосавићу и Зубином Потоку насилно запоседнуте од стране албанских „градоначелника”. Они су 26. маја, односно 29. маја прошле године уз помоћ специјалних јединица косовске полиције, здружених с Кфором, насилно ушли у општинске просторије. Истог дана, али и данима касније специјалци Приштине, уз асистенцију приштинских агената у цивилу хапсили су Србе називајући њихов мирни протест „ометањем улаза градоначелника у општинске зграде”, које су притом грађене средствима Владе Србије.

Решењем основног суда у Приштини, у одељењу за тешка кривична дела, Слађану Трајковићу (53) из Косовске Митровице, којег специјално тужилаштво Косова терети за наводни ратни злочин против цивилног становништва, почињен на територији општине Вучитрн, продужен је судски притвор још два месеца. Како је новинарима казао адвокат Дејан А. Васић, „на последњој седници за главни претрес, одбрана суда је изнела основане аргументе за ублажавање мере, које суд није прихватио”. „С обзиром на то да ће оптуженом доћи до промене судског већа, очекујемо да ће нови председник имати више слуха за ове ставове. Интерес Слађана Трајковића је утврђење истине, а мој тим и ја ћемо се борити свим својим знањем, искуством и срцем”, казао је адвокат Васић, преноси портал „Косово онлајн”.

Трајковић, некадашњи интегрисани косовски полицајац, ухапшен је 15. децембра 2022. у Косовској Митровици, после 23 године од завршетка рата на Косову и Метохији, а како је наводила одбрана, „иако је прошао све безбедносне провере да би радио као полицајац, то није спречило косовско правосуђе да против њега подигне оптужницу и на суд изведе лажне сведоке”. Због нехуманог третмана у затвору високог ризика у Подујеву, где се налази од хапшења, породица Трајковића је за „Политику” раније казала да је „смршао око 30 килограма”, као и да „не добија адекватну терапију која му је прописана због дијабетеса и високог крвног притиска”. Слађан Трајковић после насилног протеривања из родног Вучитрна 1999. године с породицом живи у Бошњачкој махали у Косовској Митровици.

(Политика)