Политика: План Б за „Јужни ток” - Турска и Грчка уместо Бугарске и Србије?

Према писању руског портала „Взгљад”, гасовод би уместо кроз Бугарску и Србију, могао да иде преко Турске и Грчке, до Италије и Аустрије. – Српски званичници без коментара

Уколико Бугарска, која је под притиском Европске уније замрзла све послове на градњи „Јужног тока” док пројекат не испуни законске услове Европске комисије, на крају одустане од његове градње, овај гасовод би, према писању руског портала „Взгљад”, могао да иде сасвим другом трасом која би потпуно заобишла Србију.

Руски медиј пише да би тај гасовод могао променити трасу и то тако што би уместо да иде кроз Бугарску, Србију, Мађарску и Словенију, како је првобитно планирано, ишао у Италију и Аустрију, преко Турске и Грчке.

Тиме овај лист хоће да каже да „Гаспром” заправо има „план Б” у случају да Бугарска настави са ометањем изградње гасовода „Јужни ток”.

Како се наводи, руски председник Владимир Путин је већ наговестио други пут за „Јужни ток”, током састанка са лидерима светских медија, 24. маја, након чега је турски енергетски министар Танер Јилдиз рекао да ће Анкара омогућити да „Јужни ток” иде до Турске испод Црног мора, на шта је његов руски колега Александар Новак одговорио да технички таква могућност постоји, али да таквих предлога из „Гаспрома” још није било.

С друге стране руски извори кажу да турски пут није пожељан не само зато што је много дужи, него и због тога што би се тим „планом Б” изгубиле земље преко којих „Јужни ток” треба да прође – Србија и Мађарска, а што је за њих недопустиво.

Бугарски министар привреде и енергетике Васил Штонов наложио је, међутим, пре два дана, поново обуставу свих послова на „Јужном току” док пројекат не испуни законске услове ЕК, објављено је на сајту ресорног министарства.

У писму Бугарском енергетском холдингу министар је наложио обуставу расписивања тендера и потписивање уговора за овај гасовод.

Европска комисија је иначе трећег јуна затражила од Бугарске да одложи почетак изградње гасовода „Јужни ток” због кршења прописа ЕУ о енергетском тржишту.

Траса „Јужног тока” кроз Бугарску, коју је претходна влада потписала с руским „Гаспромом”, разлог је за раскол у мањинској коалиционој влади, након што је Софија под притиском ЕУ и САД замрзла тај пројекат.

Европски медији последњих дана преносе критике на рачун владе према којима је вредност пројекта надувана на 3,5 милијарди евра како би се о њега окористили моћни људи блиски прошлој бугарској влади.

Иако јуче нико од наших званичника није хтео јавно да коментарише „план Б” за „Јужни ток”, већина оних који су укључени у цео посао, изненађени су да информацијама да уопште постоји „план Б” у коме нема Србије.

Извор „Политике” близак влади сматра да Бугарска сада има много веће проблеме од бављења „Јужним током”, те да они сигурно неће тако лако одустати од првобитне трасе, јер су они главно чвориште тог руско-европског гасовода.

Исти извор каже да је бугарски министар иностраних послова након разговора са Сергејем Лавровим, руским колегом истакао да очекује да ће ускоро добити дозволу од Европске комисије за изградњу гасовода.

Међународни гасовод „Јужни ток” покренула је руска државна компанија „Гаспром” како би се у испорукама гаса за Европу заобишла Украјина. План је да се руски гас цевима испод Црног мора, а копном преко Бугарске, Србије, Мађарске и Словеније одведе до потрошача у Средњој и Западној Европи.

Било како било, једно је јасно, да ЕУ блокадом „Јужног тока”, наводно због норми трећег енергетског пакета, који забрањује компанијама, које експлоатишу гас, да буду и власници магистралних гасовода, покушава да Украјину одржи као транзитну зону.

(Ј. Петровић-Стојановић – Политика)