Petar Miletić: Nije lako biti poslanik i Srbin u Skupštini Kosova

 Beograd - "Potpredsednik Skupštine Kosova" i generalni sekretar Samostalne liberalne stranke Petar Miletić u razgovoru za Danas osuđuje akciju pokreta Samoopredeljenje na prelazima Merdare i Bela zemlja i ističe da je „najvažnije da je Kosovska policija radi svoj posao i da obezbedi slobodu kretanja za sve“.

Miletić smatra da dalji razvoj situacije na prelazima zavisi od Samoopredeljenja, koje optužuje da je tokom 2011. u "Skupštini Kosova" uspelo da „nametne antisrpsku atmosferu“, zbog čega, između ostalog nisu doneti zakoni važni za srpsku zajednicu. Pre svih, zakoni o Velikoj Hoči, istorijskom centru Prizrena, policiji i javnom emitovanju.

Kako Samoopredeljenje sa 12 mandata uspeva da nametne atmosferu celom parlamentu i ko im se pridružuje?

- Reč je o nekoliko poslanika Demokratske partije Kosova premijera Tačija i Pacolijeve Alijanse za novu budućnost Kosova. To su uvek isti ljudi. U određenim situacijama Pokret uspeva da isprovocira nekakvu emociju i kod drugih poslanika, pa imamo jednu većinu kada se glasaju svi drugi zakoni, a potpuno drugu kada se glasa o zakonima koji se odnose na kosovske Srbe. Ti zakoni u skupštinskim procedurama izuzetno teško prolaze, iako su obaveza iz Ahtisarijevog plana i Ustava Kosova.

Da li ste o tome razgovarali s Tačijem i Pacolijem?

- Naravno. Pre svega sa Tačijem, pošto s njim imamo dogovor. Svaki put dobijamo uveravanja da to nije ono zašta se on i DPK zalažu. Imamo svakodnevne pregovore ne samo s koalicionim partnerima, nego i sa opozicijom i međunarodnim predstavnicima, jer je reč o važnim zakonima. Na osnovu zakona o javnom emitovanju treba da se formira TV kanal na srpskom jeziku koji će pokrivati celo Kosovo.

Ako vaši koalicioni partneri ne mogu da „kontrolišu“ svoje poslanike, Srbi na severu KiM ne priznaju kosovske institucije, a nemate ni značajniju podršku Srba južno od Ibra, šta je pozicija SLS?

- Nije lako biti poslanik i Srbin u Skupštini Kosova. Ovo ne govorim da bih se žalio, nego želim da ukažem da postoje ozbiljni problemi Srba južno od Ibra, koji su ponovo gurnuti u drugi plan zbog situacije na severu.

Zar zakone koje pominjete Vlada Kosova ne namerava da sprovede na celom KiM?

- Da li će važiti ili ne, u ovom trenutku ne mogu da procenim, jer ne znam šta će biti sa severom. Možda se Kosovo podeli.

Da li će SLS, ako ovi zakoni ne prođu, izaći iz vlade?

- Mi se nećemo povući iz vladajuće koalicije. Za sada ne postoji takva varijanta.

U kom slučaju bi SLS bila spremna da ugrozi vladajuću koaliciju?

- Mi bismo to uradili samo ako bismo procenili da su interesi Srba toliko vitalno ugroženi da je doveden u pitanje njihov opstanak. Sada pokušavamo da kroz institucije i sve dostupne kanale vršimo pritisak, jer ima puno važnih stvari na koje utičemo. Ove zakone ćemo izgurati, jer imamo izuzetno jaku podršku međunarodne zajednice.

Kako komentarišete tvrdnje Vaših političkih protivnika da je SLS stvoren Tačijevim novcem i da koalicija zapravo funkcioniše po principu „naređenje-izvršenje“?

- To nije tačno. Kad nema drugih političkih argumenata, najlakše je nekog optužiti. Ja sam jedan od osnivača SLS. Nama niko nije dao novac, uspeli smo da ni iz čega napravimo političku partiju i to boli one koji su po 20 godina u politici i nemaju nikakvu političku organizaciju iza sebe.

Kažete da SLS nema podršku Beograda. Da li Crkva podržava zakone o Velikoj Hoči i istorijskom centru Prizrena, jer je vlasnik objekata na koje se zakoni odnose?

- Naravno. Ono što je proizašlo iz Aneksa 5 Ahtisarijevog plana u najvećoj meri je usaglašeno na pregovorima u Beču. Konstantno komuniciram s ljudima iz Eparhije raško-prizrenske u vezi sa ovim zakonima, zato što će se oni direktno ticati SPC. Za ovo što radimo jedino nemamo podršku Beograda. Zakon o istorijskom centru Prizrena „pao“ je za jedan glas, a poslanici Jedinstvene srpske liste, koju Beograd kontroliše, nisu bili u sali kad se glasalo.

- Zvanično smo podržali dijalog, ali u njemu ne učestvujemo, mada smo stalno nudili pomoć i jednima i drugima. Dobijamo informacije - nešto zvanično kao članovi vlade i skupštine, a nešto i nezvanično. Dobro je što su neki dogovori postignuti, ali postoji puno svakodnevnih problema koji proizilaze iz tih sporazuma i opterećuju ljude. Jedan od njih je plaćanje osiguranja za vozila. Dolazak i povratak iz Beograda košta 200 evra sa tim osiguranjem, gorivom i putarinama. Izbrisali smo administrativne, a uveli finansijske prepreke. Ljudi su se ranije snalazili sa tablicama i više putovali nego sad, a problem postoji i kod slobode kretanja kada je reč o ličnim kartama - kaže Petar Miletić.

J. Tasić

(Danas)