Петар Милетић: Није лако бити посланик и Србин у Скупштини Косова

 Београд - "Потпредседник Скупштине Косова" и генерални секретар Самосталне либералне странке Петар Милетић у разговору за Данас осуђује акцију покрета Самоопредељење на прелазима Мердаре и Бела земља и истиче да је „најважније да је Косовска полиција ради свој посао и да обезбеди слободу кретања за све“.

Милетић сматра да даљи развој ситуације на прелазима зависи од Самоопредељења, које оптужује да је током 2011. у "Скупштини Косова" успело да „наметне антисрпску атмосферу“, због чега, између осталог нису донети закони важни за српску заједницу. Пре свих, закони о Великој Хочи, историјском центру Призрена, полицији и јавном емитовању.

Како Самоопредељење са 12 мандата успева да наметне атмосферу целом парламенту и ко им се придружује?

- Реч је о неколико посланика Демократске партије Косова премијера Тачија и Пацолијеве Алијансе за нову будућност Косова. То су увек исти људи. У одређеним ситуацијама Покрет успева да испровоцира некакву емоцију и код других посланика, па имамо једну већину када се гласају сви други закони, а потпуно другу када се гласа о законима који се односе на косовске Србе. Ти закони у скупштинским процедурама изузетно тешко пролазе, иако су обавеза из Ахтисаријевог плана и Устава Косова.

Да ли сте о томе разговарали с Тачијем и Пацолијем?

- Наравно. Пре свега са Тачијем, пошто с њим имамо договор. Сваки пут добијамо уверавања да то није оно зашта се он и ДПК залажу. Имамо свакодневне преговоре не само с коалиционим партнерима, него и са опозицијом и међународним представницима, јер је реч о важним законима. На основу закона о јавном емитовању треба да се формира ТВ канал на српском језику који ће покривати цело Косово.

Ако ваши коалициони партнери не могу да „контролишу“ своје посланике, Срби на северу КиМ не признају косовске институције, а немате ни значајнију подршку Срба јужно од Ибра, шта је позиција СЛС?

- Није лако бити посланик и Србин у Скупштини Косова. Ово не говорим да бих се жалио, него желим да укажем да постоје озбиљни проблеми Срба јужно од Ибра, који су поново гурнути у други план због ситуације на северу.

Зар законе које помињете Влада Косова не намерава да спроведе на целом КиМ?

- Да ли ће важити или не, у овом тренутку не могу да проценим, јер не знам шта ће бити са севером. Можда се Косово подели.

Да ли ће СЛС, ако ови закони не прођу, изаћи из владе?

- Ми се нећемо повући из владајуће коалиције. За сада не постоји таква варијанта.

У ком случају би СЛС била спремна да угрози владајућу коалицију?

- Ми бисмо то урадили само ако бисмо проценили да су интереси Срба толико витално угрожени да је доведен у питање њихов опстанак. Сада покушавамо да кроз институције и све доступне канале вршимо притисак, јер има пуно важних ствари на које утичемо. Ове законе ћемо изгурати, јер имамо изузетно јаку подршку међународне заједнице.

Како коментаришете тврдње Ваших политичких противника да је СЛС створен Тачијевим новцем и да коалиција заправо функционише по принципу „наређење-извршење“?

- То није тачно. Кад нема других политичких аргумената, најлакше је неког оптужити. Ја сам један од оснивача СЛС. Нама нико није дао новац, успели смо да ни из чега направимо политичку партију и то боли оне који су по 20 година у политици и немају никакву политичку организацију иза себе.

Кажете да СЛС нема подршку Београда. Да ли Црква подржава законе о Великој Хочи и историјском центру Призрена, јер је власник објеката на које се закони односе?

- Наравно. Оно што је произашло из Анекса 5 Ахтисаријевог плана у највећој мери је усаглашено на преговорима у Бечу. Константно комуницирам с људима из Епархије рашко-призренске у вези са овим законима, зато што ће се они директно тицати СПЦ. За ово што радимо једино немамо подршку Београда. Закон о историјском центру Призрена „пао“ је за један глас, а посланици Јединствене српске листе, коју Београд контролише, нису били у сали кад се гласало.

- Званично смо подржали дијалог, али у њему не учествујемо, мада смо стално нудили помоћ и једнима и другима. Добијамо информације - нешто званично као чланови владе и скупштине, а нешто и незванично. Добро је што су неки договори постигнути, али постоји пуно свакодневних проблема који произилазе из тих споразума и оптерећују људе. Један од њих је плаћање осигурања за возила. Долазак и повратак из Београда кошта 200 евра са тим осигурањем, горивом и путаринама. Избрисали смо административне, а увели финансијске препреке. Људи су се раније сналазили са таблицама и више путовали него сад, а проблем постоји и код слободе кретања када је реч о личним картама - каже Петар Милетић.

Ј. Тасић

(Данас)