Патријарх Иринеј: Косовске светиње су српске светиње; Србија мора да брани Косово, себе, своју историју и културу

Српски патријарх Иринеј изјавио је да је, "ради некаквих интереса, Албанија је данас постала миљеник многих држава, и Америке и великим делом Европе" и да заједно с косовским Албанцима хоће да се прошири на рачун Србије и заузме најсветију српску земљу, Косово и Метохију.

- Зашто је то тако, који су разлози и који су њихови интереси, то је веома важно знати. Свакако да имају неке интересе или су их на неки начин поткупили Албанци, а знамо како се то данас ради - стекли њихово поверење и стекли њихову заштиту и помоћ. Данас Албанија чини и Шиптари на Косову и Метохији оно што један здрав разум не може да прихвати. Нажалост, Европа све то види, многи се ишчуђавају и сажаљевају тај случај, али нико ништа не предузме да такав начин ширења једне мале државе која хоће да се прошири, да заузме нашу најсветију територију, која никада није била колонија, него је била матична српска земља - рекао је Иринеј у интервју за "ТВ Храм".

Албанија је данас постала миљеник многих држава, и Америке и великим делом Европе" и да заједно с косовским Албанцима хоће да се прошири на рачун Србије и заузме најсветију српску земљу

Он је подсетио да је Косово и Метохија где су се одиграли крупни догађаји у историји српског народа и истакао да Србија као држава и српски народ то не могу да им поклоне.

- Све што је позитивно и вредно тамо се развијало, и држава и законодавство и просвета и култура. Дужни смо свим својим силама, пре свега, једним људским односом и људским начином и методом да бранимо ту нашу свету земљу и светиње, које желе да узму и да прогласе неким косовским светињама. То нису косовске светиње, то су српске светиње, светиње наше Цркве и нашега народа. Па се траже решења. Они траже оно што им је неко поклонио да то исто учини и Србија као држава и српски народ - да им то поклоне. То ми никада ни под којим условима не можемо учинити - истакао је патријарх.

Дужни смо свим својим силама, пре свега, једним људским односом и људским начином и методом да бранимо ту нашу свету земљу и светиње, које желе да узму и да прогласе неким косовским светињама. То нису косовске светиње, то су српске светиње, светиње наше Цркве и нашега народа

Он је нагласио да је Србија дужна да на један људски начин брани Косово, поштујући све и свакога, али "пре свега себе, своју историју и своју културу": "Та жеља за проширење Албаније на рачун Срба и Србије, мислим да не може никада бити прихваћена".

О црногорској цркви и расколу Русије и Украјине

- Црногорска црква се сама прогласила аутономном, прогласили су за митрополита једног рашчињенг свештеника, кога није рашцинила српска црква, него цариградска - рекао је партијарх српски Иринеј у интервјуу за "ТВ Храм".

 - Садашњи такозвани митрополит Мираш Дедеић био је клирик цариградске цркве у Риму, тамо је нешто забрљао, тако да су га они рашчинили, а ови га прихватили и прогласили за митрополита Црне Горе. Какав је он, такви су и они који су га проглашавали и прихватили за митрополита, дакле, нешто што се не може прихватити нити одобрити. На сву срећу и добро, њега признаје врло мали број народа с државном влашћу. Признају га они који нису ни крштени, који нису ни хришћани. Они га желе и проглашавају за митрополита. Народ то није прихватио - рекао је Иринеј.

Садашњи такозвани митрополит Мираш Дедеић био је клирик цариградске цркве у Риму, тамо је нешто забрљао, тако да су га они рашчинили, а ови га прихватили и прогласили за митрополита Црне Горе. Какав је он, такви су и они који су га проглашавали и прихватили за митрополита

Он је додао да је од многих чуо да они који припадају цркви митрополита Мираша Дедеића иду код митрополита црногорско-приморског Српске православне цркве Амфилохија како би се крстили, венчали и причестили. По питању раскола између украјинске и руске цркве, Иринеј истиче да се српска црква пре свега води канонским принципима и канонским поретком.

- Не навијамо ни за Цариград ни као црква српска, ни за Русију, него за канонски принцип и канонски поредак, а он је веома јасан. Украјинска црква је била у саставу руске Цркве, она је добила аутономију и она и данас постоји у Украјини. Та црква има преко 90 епархија, 90 епископа и највећи број становништва који је остао веран досадашњој традицији односа руске и украјинске цркве. Остале цркве свакако ће доћи до опредељења, односно до ставова који ће сигурно уследити након ових догађаја. Ствар је веома јасна, ту нема много размишљања, јер ако се искључи политика, онда је канонски моменат веома јасан - рекао је патријарх.

Цариградски патријарх узео право на себе да то решава и да на свој начин решава питање које је решено пре 300 година. Прави разлози нису канонске природе, него политичке

То је, како каже, питање које је могло да се реши сабором представника цркава, који би заједнички размотрили питање стања цркве у Украјини.

- Међутим, није се пошло тим путем, већ је цариградски патријарх узео право на себе да то решава и да на свој начин решава питање које је решено пре 300 година. Прави разлози нису канонске природе, него политичке. Жеља једнога дела моћног света да се освајањем Украјине приближи Русији, како би имали бољи надзор на том земљом. На то питање наишао је и патријарх Цариградски, не консултујући никога, него вероватно у договору с неким другим силама овог света да то питање реши. Како видимо бар до сада, оно је решено на најкатастрофалнији начин. На начин где ће тај нови раскол у Украјини бити озакоњен и продужен - рекао је патријарх.

(Танјуг)