Архитекта Слободан Малдини: Мађарска компанија која је била надзорни орган за реконструкцију Железничке станице Нови Сад, и биће задужена за надзор изградње Националног стадиона, нема чак ни пристојно седиште у Србији

"Мађарска компанија Утибер која је била надзорни орган у случају реконструкције Железничке станице Нови Сад, где је у урушавању надстрешнице страдало 15 људи, а двоје је тешко повређено, биће задужена и за надзор изградње Националног стадиона и пруге до тог стадиона", изјавио је вечерас Слободан Малдини из Асоцијације српских архитеката (АСА). Он је истакао да ће тај пројекат реконструкције станице у Новом Саду "истерати на видело једну хоботницу - предузећа која су у нашој земљи дубоко у грађевинским пословима државног типа".

„Идите у Темеринску 76 (у Новом Саду, где је седиште ове фирме). Фирма, која је прометовала 75 милиона са Србијом, имала би пара да сагради неку кућу. Ово је нека приземна кућа, приземница, неко двориште које уопште не одаје међунаордну фирму“, рекао је Малдини у „Утиску недеље“ на ТВ Нова.

„Ова фирма ће радити надзор и за Национални стадион и за то узети 14 милиона евра, као и надзор за пругу која ће да иде до Националног стадиона и то за 9 милиона евра. За реконструкцију пруге је ова фирма узела 40 милиона евра“, додао је он.

Малдини је истакао да пројекат реконструкције Железничке станице у Новом Саду демантује тврдње како надстрешница није била предмет пројектовања.

„Надстрешница је била предмет пројектовања и узета је у обзир приликом архитектонског пројектовања, исто тако је оптерећена по пројекту… Неодговорно је исти дан дати једну такву изјаву и упутити истрагу на одређен правац речима да нешто нисмо радили. Наравно да постоје папири који демантују све то, остало можемо говорити о неспособности свих њих у том ланцу“, рекао је он.

Малдини је истакао како ће овај пројекат реконструкције Железничке станице у Новом Саду „истерати на видело једну хоботницу“.

„Ради се о предузећима која су дубоко у грађевинским пословима државног типа у Србији. Ради се о фирмама за које мислимо да су иностране, али су заправо франшизе. То су појединци одавде који су купили лиценцу за франшизу да би добили листу референци како би радили под маскама и закључивали послове директном погодбом са државом“, изјавио је Малдини.

aooo šta radi banda majku im jbm..... i to godinama! pic.twitter.com/8vIgO0Yd9X

— Bora (@BoraKonj) November 17, 2024

Он је оценио и као „фрапантно“ то да „реномирана међународно позната пројектантска кућа ради пројекат реконструкције објекта (Железничке станице у Новом Саду), а да нема изворни пројекат тог објекта“.

„Ти пројекти се чувају у архивима и то треба неко да пронађе, ако је неког мрзело то да ради, онда су могли да дају неком другом… Ако нема изворног пројекта онда се не улази у тај пројекат… Њима (грађевинским инжењерима) се срушила кућа у 21. веку, то је нешто незамисливо“, истакао је он.

Малдини је упозорио да у Србији политика „кроји“ грађевинску индустрију, архитектуру и изгледе наших градова.

„Онај ко пожурује неког ко ради са ‘Имаш операцију срца и мораш да је завршиш за 15 минута, јер ја после идем на тенис’, зато имамо мртве и зато им се руше куће, а они то плаћају новцем овог народа без икакве транспарентности“, оценио је он.

Ана Ферик-Иванович из Друштва архитеката Новог Сада, истакла је у „Утиску недеље“ на ТВ Нова да је питање зашто је неко дозволио да се користи зграда Железничке станице у Новом Саду без употребне дозволе.

„Ми немамо употребну дозволу и питање је зашто је неко дозволио да људи уопште приђу том објекту“, изјавила је она.

Она је додала да „употребне дозволе морају бити најважније“.

Ферик-Иванович је оценила да смо „пали на неколико тестова“.

„Искуство нас учи да се много тога лоше ради по градовима и баш због притиска инвеститора и политике“, рекла је она.

Она је позвала колеге да не поклекну под таквим питисцима.

„Да се удружимо сви заједно и кажемо да то нећемо да потпишемо… Многе ствари су прошле, а да нису ни проверене“, додала је она.

Упитана да ли је могуће да је неко без лиценце потписивао нешто у случају Железничке станице у Новом Саду, Ферик-Иванович је истакла да је „немогуће да је неко без лиценце нешто потписивао“ и додала да се сви „потписују својом ‘личном картом'“.

„Све је то лако проверљиво, али је проблем да ли су се водили дневници или ко је рекао да мора тај материјал, то се мора проверити“, навела је она.

„Цела ова ствар је ишла јако једносмерним путем да се то што пре отвори и испромовише без тога да смо сачекали шта струка каже и да ли је тај објекат спреман за употребу“, закључила је Ферик-Иванович.

Горан Војводић, редовни професор Архитектонског факултета Универзитета у Београду у пензији, истакао је говорећи о дозволи да сама реч „употребна“ каже да се објекат не може користити без ње.

„Објекат се не може користити док неко не каже да је он за употребу“, рекао је Војводић у „Утиску недеље“.

Оценио је како у овом случају урушавања надстрешнице у Новом Саду имамо „класични тријумвират“.

„Имамо практично нестручност појединаца, а ту су извођачи и надзор, имамо незнање представника државе и на крају имамо систем који својом корумпираношћу то све подржава и онда имамо резултат који смо добили“, изјавио је Војводић.

Војводић је навео да је „наш систем утемељен“, али да је проблем „што се не имплементира све што у њему постоји“.

Говорећи о изјави Малдинија о томе да пројектантска кућа није имала изворни пројекат, Војводић је навео да постоје ситуације где не постоје оргинални пројекти.

„То је сасвим могуће. Постоје и архивски пројекти и чињенично стање које је потпуно другачије“, рекао је он.

Војводић је истакао да се процедура добијања лиценци мора пооштрити.

„Јако су битни начин и услови под којима се добијају лиценце. Важно је увести рестриктивну казнену политику и трећа ствар је константна едукација“, истакао је он.

Иван Игњатовић, ванредни професор Грађевинског факултета Београдског универзитета, истакао је да немогуће утврдити тачне узроке пада или урушавања надстрешнице на Железничкој станици без увида у комплетну пројектно-техничку документацију, без увида на лицу места и без резултата тестирања материјала.

„У овим тренуцима тиме располаже комисија вештака, а сви ми можемо на стручан, мање стручан или нестручан начин да коментаришемо делове документације или фото документације“, рекао је он.

Он је додао да је проблем што немамо адекватне информације.

Систем одговорности је дефинисан Законом о планирању и изградњи и јасно се зна ко шта сме да потпише, истакао је он.

„Нажалост, врло често имамо случај излажења из домена својих надлежности и да неко потписује са неадекватним лиценцама, а најчешћи разлог за тако нешто је брзина“, рекао је Игњатовић.

Он је истакао да у случају да „није било архивског пројекта, да је онда било потребно да се изађе на терен и упозна са статиком, као и да се одраде одговарајуће анализе и да се утврди у каквом је стању поменута конструкција у Новом Саду“.

Игњатовић је истакао да је у овом случају „систем заказао на више места“.

„Немогуће је да је један човек одговоран за ово. То је системска ствар, морало би да се испостави да је много људи у ланцу одговорности криво“, закључио је он.

(Нова.рс)