Новости: Шеф ЦИА који гаси пожар и носи шибицу - зашто је Бернс баш сада одлучио да посети Београд, Сарајево и Приштину?

Безбедносни ризици у региону, претње дестабилизацијом, положај Републике Српске у БиХ, тероризам, као и подизање тензија на Косову и Метохији изазвано најавама приштинског режима да ће отворити мост у Косовској Митровици - ово су неке од тема о којима је директор Централне обавештајне агенције (ЦИА) Вилијам Бернс могао да разговара са саговорницима у Београду, Сарајеву и Приштини.

О тачном дневном реду, али и ефектима посете главним градовима Србије и БиХ, само се спекулише, с обзиром да то су и његови саговорници након сусрета били шкрти на речима. Бернс је најпре 20. августа био у Сарајеву, потом је дошао у Београд, а јуче се пронела вест да је виђен и у Приштини. И све се дешава у тренутку када има "пуне руке" посла на другим странама света.

Он се у БиХ састао са колегама из обавештајне заједнице, члановима Председништва БиХ, као и са министром спољних послова те земље. Наводно је разговарано "о територијалном интегритету и суверенитету БиХ", а наводно се причало и о "забрињавајућој сецесионистичкој реторици председника Републике Српске Милорада Додика и Владе РС". У српској престоници сусрео се са директором Безбедносно-информативне агенције Владимиром Орлићем.

Коментаришући Бернсову посету, декан Факултета безбедносних наука Универзитета у Бањалуци Предраг Ћеранић, за "Новости", истиче да од доласка директора ЦИА у Сарајево и Београд не треба правити спектакуларне вести.

- Није први пут да директор ЦИА долази у Сарајево - објашњава Ћеранић. - Долазио је и пре неколико година када није било никаквог публицитета. ЦИА следи политику земље коју представља, а актуелни директор ЦИА објавио је ауторски текст почетком ове године у којем је изнео погледе и на ситуацију у Украјини, и на тероризам. Ништа се неће спектакуларно догодити након ове посете.

С друге стране, бивши официр КОС Љубан Каран сматра да је ствар озбиљна и да директор ЦИА не иде тек тако у посету ако за то не постоји конкретан разлог и проблеми који се очекују у неком подручју.

- Није погрешно рећи да он са собом носи шибицу у џепу, која врло лако може да се запали - објашњава Каран, за "Новости". - Он свакако није обичан директор ЦИА, он је члан уже Бајденове екипе. У ситуацији када се у Украјини ствар прелама, на Блиском истоку гори, он налази за сходно да посећује Београд и Сарајево.

Према Карановом мишљењу, није тајна да је пружио општу подршку "јединственој Босни", а да посета Београду може да се тумачи као упозорење да се не мешамо у потенцијални сукоб у БиХ:

- Могуће је да је било речи и о тренутној ситуацији на КиМ. Американци воле то да раде, да подстакну Куртија да направи проблеме, а да онда "ускачу" да помогну, чинећи нам наводну услугу. Тема разговора је могла да буде и упозорење руске и кинеске обавештајне агенције да дестабилизација Србије полази од НВО из САД.

Иначе, након посете Бернса Сарајеву, једино је Денис Бећировић, бошњачки члан Председништва БиХ после састанка поручио "да је аргументима указао на опасну антидејтонску политику руководства Српске која угрожава мир и сигурност у држави и региону".

Убрзо се огласио и председник РС Додик, који је поручио да је борба против тероризма обавеза целокупног слободног света и у том контексту је значајна посета директора ЦИА:

- Српска је посвећена тој борби и поздравља сваку сарадњу у тој области. РС никада није спорила суверенитет и територијални интегритет БиХ сходно Дејтонском споразуму и сецесија никада није била наша политика. Али Српска има право на политичку борбу за свој статус, сходно слову "Дејтона".

Био и амбасадор у Русији

Бернс је на место директора ЦИА дошао након дугогодишње каријере дипломате, када га је актуелни председник САД Џозеф Бајден 2021. именовао, а сенат једногласно изабрао. Претходно је био заменик државног секретара САД када је на тој функцији била Хилари Клинтон. Био је амерички амбасадор у Јордану од 1998. до 2001. и амбасадор у Русији од 2005. до 2008. Из америчке дипломатске службе повукао се 2014. након тридесетдвогодишње каријере. Од 2014. до 2021. био је председник Карнегијеве задужбине за међународни мир.

(Новости)