Ратко Ристић: Искрено се надам да ће судбина помиловати српски народ и да га више неће водити бића попут Ане Брнабић и Александра Вучића

Бескрајно креативна Ана Брнабић (у даљем тексту: АБ или Ана) је 17. августа 2024. године имала једну објаву на друштвеној мрежи X, коју не користим, али сам љубазношћу пријатеља добио целовит текст. Повод за њен списатељски напор је био мој ауторски текст у „…Шолаковом дневном листу Данас…“. Морам да признам да бих радо написао неки текст за „Политику“, коју сам читао као дете, али нико ме не зове, а у некада цењеним дневним листовима „Вечерње новости“ или „Блиц“, који су се претворили у нижеразредне пропагандно-информативне бућкурише, не бих ништа ни објављивао. О трагедији српског новинарства оличеној у творевинама „Курир“, „Ало“, Српски телеграф“, „Информер“, не вреди ни трошити речи.

Узгред, нисам уверен да је АБ сама писала објаву већ сумњам да је то учинио неко од многобројних шакала из њеног медијског чопора за преобликовање стварности. Изнето је пуно неистина и због јавности сам дужан да пружим веродостојне чињенице. Идемо редом.

Можда АБ не зна да су Србију 1999. године бомбардовали ратни злочинци и криминалци сакупљени у НАТО пакту, међу којима су САД, Немачка, Велика Британија, Француска, Италија

Луцидна АБ каже: „Политичар Ратко Ристић је тако о теми литијума кренуо од питања Косова и Метохије и причом о издаји српског народа…“. Можда АБ не зна да су Србију 1999. године бомбардовали ратни злочинци и криминалци сакупљени у НАТО пакту, међу којима су САД, Немачка, Велика Британија, Француска, Италија…Поменуте земље, а и остале из те бандитске организације, уверавају нас да треба да прихватимо чињеницу да је српско Косово и Метохија сада независна држава. Исти ти нам објашњавају да треба да уведемо санкције братској Русији и да се коначно приклонимо Западу.

Занимљиво, они нас охрабрују да копамо литијум, бор, злато, бакар, никл и остале минералне ресурсе, иако их имају у огромним количинама и на својој територији. Надам се да је АБ сада, коначно, разумела везу копања литијума и помињања привремено окупиране српске територије Косова и Метохије. Узгред, АБ је од 2017. до 2024. године била председник Владе Републике Србије, о случаја, баш у периоду када је обављена детаљна демонтажа свих елемената српске државности на простору Косова и Метохије.

Даље наводи АБ, да сам на изборима 2022. године подржао коалицију „Морамо“. Тачно, али не због свих поменутих чланова те организације, већ само због мог друга Александра Јовановића Ћуте, који је више пута јавно рекао да је Косово и Метохија део Републике Србије, како каже и наш Устав.

Јединствена АБ нема ниједан написан и објављен научни рад, што сам утврдио прегледом базе података КОБСОН (Конзорцијум библиотека Србије), дана 18.08.2024. године. Стога је задивљујуће и интелектуално храбро да тако лепршаво и самоуверено констатује да „…Сајентифик Рипортс, иако можда најцитиранији научни часопис на свету, није међу најпризнатијим научним часописима на свету…“.

Чудновато је како се дубокомисленој Ани, провукла контрадикторност да се највише цитира нешто што није признато?! Узгред, Сајентифик Рипортс спада међу 5 најцитиранијих часописа на свету и лично бих био усхићен да Ана и њени бриљантни „аналитичари“ објаве научни рад којим побијају тврдње о катастрофичности пројекта „Јадар“, управо у Сајентифик Рипортс.

И тако, док се боре мисли њене, сине Ани следеће питање: …Читав пројекат „Јадар“ би се простирао на 220 хектара. Одакле онда податак од 500 хектара земље која би била „уништена“…. У документу под називом „Студија о процени утицаја на животну средину пројекта подземне експлоатације лежишта литијума и бора Јадар, постројења за обогаћивање руде и одлагање јаловине настале при рударским активностима-Нацрт текста студије“ (Рударско-геолошки факултет Универзитета у Београду), на страни 567, табела 6.51 (Могући утицаји рударских активности на друштвену заједницу, поднаслов: Расељавање становништва), наведено је: Пројекат ће захтевати сталан приступ руднику (подзона 1А – 140,24 ха), подзони производно-индустријских активности (2А – 79,8 ха), подзони депоније Штавице (3А – 167,12 ха), инфраструктури за захват воде (57 ха), и зони путева, гасовода и железничке инфраструктуре (248 ха). Укупно, то износи 692,16 ха. Сад се боре мисли моје да схватим Ану и њену аритметику, јер 220 хектара није исто што и 692,16 хектара.

Овог пута нећу помињати податак о површини од 553 хектара под депонијама у долини Јадра и Рађевини, који је волшебно нестао из актуелних анализа, али о томе неки други пут.

У периоду од 2010. до почетка 2022. године био сам један од тридесетак чланова Републичке Ревизионе Комисије (РРК), при Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, где смо гласали за усвајање техничке документације (углавном Идејни пројекти и Студије оправданости), за пројекте од значаја за Републику Србију. Нисмо имали никакве надлежности за издавање грађевинских дозвола, што је могло да ради Министарство или локална самоуправа. Тачно је да сам, заједно са осталим колегама, дао сагласност за неколико малих хидроелектрана (у даљем тексту: МХЕ) деривационог типа, што је била последица става да су ти објекти корисни за енергетику, уз истовремено очување животне средине, о чему су предавали професори на различитим предметима (Бетонске хидроконструкције, Хидраулика, Коришћење вода у шумским подручјима, Бујични токови и ерозија).

Када сам као члан РРК добио прве информације о хаосу на терену (увођење река у цеви, сеча шуме, ерозија земљишта, загађење воде, уништење рибље популације, узурпација приватне имовине), који су правили приватни инвеститори, од којих је већина била повезана са режимом, дао сам негативно мишљење за једну МХЕ

Као студенти, вођени смо на теренску наставу како бисмо видели објекте МХЕ „Темац“ (село Темска на Старој планини), „Под Градом“ (Ужице), „Моравица“ (Ивањица), као примере уравнотеженог односа између технике и природе, на корист човека. У Србији је направљено десетак МХЕ од 1900 до 1940 године, које су и данас пример усклађивања инжењерске праксе и заштите природе, као последица примене врхунског техничког умећа али и поштовања моралних начела тадашњих пројектаната о задовољењу јавног интереса. Када сам као члан РРК добио прве информације о хаосу на терену (увођење река у цеви, сеча шуме, ерозија земљишта, загађење воде, уништење рибље популације, узурпација приватне имовине), који су правили приватни инвеститори, од којих је већина била повезана са режимом, дао сам негативно мишљење (20.12.2017.) за једну МХЕ („Паклештица“, река Височица, Стара планина).

После тога је министар Горан Триван поништио претходно дату сагласност на Студију о процени утицаја на животну средину и тиме отворио пут за обуставу реализације пројекта. На Старој планини је направљена само једна МХЕ, а планирано је чак 57. Подсетио бих АБ да сам 28.09.2019. заједно са Александром Јовановићем Ћутом, Десимиром Стојановим и Александром Панићем имао разговор са Александром Вучићем на тему штетног утицаја МХЕ. Вучић је тада обећао формирање државне комисије за преиспитивање свих издатих дозвола за МХЕ и посету селу Ракита, где је нелегално направљена МХЕ „Звонце“ (противно Закону о водама, Закону о заштити природе и Закону о ванредним ситуацијама). Наравно, обећање није испуњено а МХЕ „Звонце“ је пуштена у рад, што представља еклатантан пример насртаја на концепт правне државе, у коме инвеститор ради шта хоће, институције ћуте а народ трпи.

Када сам дошао до података и обавио сопствена истраживања проговорио сам на научним скуповима (САНУ, мај 2021), на протестима пред више хиљада људи и објављивањем радова у научним часописима

Каже АБ да „…између 2004 и 2021 године (17 година) као експерт ниједан једини пут нисам рекао реч против пројекта „Јадар“…. Нисам јер ме нико ништа није ни питао, нити ми је била достављена одговарајућа техничка документација, а пројекат је био обавијен велом тајне, са доста оскудним информацијама. Када сам дошао до података и обавио сопствена истраживања проговорио сам на научним скуповима (САНУ, мај 2021), на протестима пред више хиљада људи и објављивањем радова у научним часописима. Међутим, иако је АБ својевремено тврдила да „…ништа није одлучено и да Влада не стоји иза пројекта Јадар…. појавила се „Одлука Владе о формирању Радне групе“ (потписала АБ), која између осталог, има следеће задатке (објављено у Службеном гласнику РС, број 140/2020, 144/2020, 36/2021):

-Образује се Радна група за имплементацију пројекта „Јадар”;

-Задатак Радне групе је разматрање најсложенијих питања у области имплементације пројекта „Јадар” и давање предлога, мишљења и стручних образложења у погледу сарадње, анализе имплементације тог пројекта и координације рада надлежних органа и институција у циљу пуне и благовремене имплементације оперативних питања;

-Радна група може ангажовати стручњаке из различитих области, као и тражити од органа државне управе и других организација податке, документа и извештаје, који су од значаја за извршење задатака из тачке 2. ове одлуке.

За председника Радне групе је именована тадашња министарка Зорана Михајловић (професор доктор, о радости), представници свих повезаних министарстава и јавних предузећа, али и генерални директор „Рио Сава Експлорејшнˮ д.о.о. Београд и руководилац послова сарадње са државним органима и пројектима одобрења, испред „Рио Сава Експлорејшн” д.о.о. Београд. Наведено је да у активностима Радне групе могу учествовати други секретар у амбасади Аустралије у Србији и директор Светске банке у Србији?! Шта то беше суверенитет државе Србије?.

Надам се да ће АБ добити прилику да у тужилаштву каже све што зна о издаји народа на Косову и Метохији

Надам се да ће АБ добити прилику да у тужилаштву каже све што зна о издаји народа на Косову и Метохији, пројекту „Јадар“, извођењу „Плана релокације становништва“ у оквиру пројекта „Јадар“, градњи малих хидроелектрана, трошењу државног новца на чудне инвестиције када пола Србије нема квалитетну воду за пиће а 800.000 људи живи испод границе сиромаштва. Наравно, само за период док је била председник Владе Републике Србије

Цивилизације и културе, као и друштва која обликују, имају успоне и падове које парадигматично представљају челници друштвене хијерархије. Искрено се надам да ће Судбина помиловати српски народ и да нас више неће водити бића попут Ане Брнабић. Нисам заборавио, нити попут Александра Вучића и следбеника.

(Данас)

Видети још: Ана Брнабић: Професор Ристић и политичар Ратко - Алиса у земљи чуда која се пробудила 2022. године

Видети још: Ратко Ристић: Као професор и истраживач, имам моралну обавезу да своја сазнања поделим са својим народом, и у томе ме неће спречити притисци корумпираних политичких структура