Немања Рујевић: Фаланге "везане крвљу", или државни удар у живом новогодишњем програму

Последњег дана године председник Александар Вучић припретио је колебљивцима из партије, студентима и грађанима Србије личном фалангом која броји 17.000 људи и крвљу се заветује само њему, Вучићу

Председник, у белој ролци, морао је да искочи са телевизора и пред Нову годину, пре певаљки, филмског маратона и концерта Бечке филхармоније, пре велелепног ватромета у Београду на води који нико није видео од смога.

Тамо се, на сервирано питање водитеља режимске телевизије, распричао о некаквим „лојалистима“, представљајући их као „крило“ Српске напредне странке.

У нашој страначкој култури су фракције скоро непознаница – коме се нешто не свиђа, он лепо оснује нову странку.

Али, сада од председника дознајемо да постоје ти „лојалисти“, да се окупљају и по црквама заветују њему на верност, да чак полажу крвне заклетве.

Коме се шта поручује

Тих лојалних има већ 17.000, „мало су екстремни“ и „тврђи људи“, каже председник. Настројени су „проруски“, страшно мрзе „жуте“ и посебно не воле „обојене револуције“. И скоро сви су мушкарци.

Мушкарци попут првог брата Србије Андреја Вучића. И првог медијског копљаника Драгана Ј. Вучићевића.

Ако је судити по потоњем, који је ономад глумио штрајк глађу пола дана пре него што му је жена наредила да дође кући, онда ти „лојалисти“ нису баш нека армија.

Али, са овим нема шале. Јер, шта је заправо Вучић рекао грађанима пред Нову годину?

Рекао је да у режиму постоји фаланга спремна да се обрачуна са елементима у СНС који би евентуално да издају. Спремна да се бије, ако треба, са демонстрантима и критичарима власти. Спремна, јер јој то завет налаже, да брани њега, председника, до смрти.

То је била циљана порука упућена на све стране – колебљивцима у партији и коалиционим партнерима, критичарима власти и студентима у протесту, као и Западу.

Државни удар у живом програму

Јавност, огуглала већ на председника у телевизору, овако шта ипак пре није чула. Постоји секта заветника спремних на крв и у крвном сродству са председником, лична гарда ајатолаха Вучића.

Да је и измишљено, много је. А ако је истина, онда је ни мање ни више председник у живом програму извршио државни удар промовишући паравојску као групу „часних људи“, слутећи грађански рат.

И још је поручио да са власти ни под којим условима не може да оде. Њих 17.000 то неће дати.

Али, ваљда ни Вучић није толико скренуо. Ваљда и он зна, да кад систем почне да се круни, кад крене дођавола, и највећи „лојалисти“ нестају као бувљак на киши.

У том случају, само је дао доказе и одредио правац истраге неког будућег, слободног тужилаштва.

(Време)