Миодраг Зец: Причају се лагарије и троше паре ни на шта, гради се ЕКСПО за фестивал игре, до које нам није. Када је ова власт дошла јавни дуг је био 16 милијарди евра, а сада је 39 милијарди евра

Србија мора, да се не би борила за последње место у Европи у конкуренцији са Северном Македонијом, Албанијом и Босном и Херцеговином, да стане и размисли како би се економски раyвијала, рекао је у интервјуу за Бету, пензионисани професор Филозофског факултета Универзитета у Београду Миодраг Зец.

„Бугарски туристи долазе у Србију да се забављају, а ми овде тугујемо због несрећа, због погибије 15 људи на Железничкој станици у Новом Саду, а медији су пренели и да се пре неколико дана срушио и надвожњак у изградњи за потребе брзе саобраћајнице Пожаревац- Велико Градиште – Голубац“, рекао је Зец.

Бугари, Румуни и Хрвати су, како је навео, отишли у ЕУ, „а у Србији се причају лагарије и троше паре ни на шта, гради се Експо за фестивал игре, до које нам није“.

„Отровали смо сопствени народ, деградирајући образовање и уништавајући средњу класу. Прича се да наша државна каса пуца од пара, а уствари ова власт је дошла када је јавни дуг био 16 милијарди евра, а сада је 39 милијарди евра, док је стопа привредног раста била већа у периоду 2000-2012. него у периоду 2012-2022. године“, навео је Зец.

Србија је, како је истакао, једина земља која је смањила пензије средњој класи и не намерава тај дуг да врати ни у „златном добу“.

Додао је да се истовремено граде стадиони, а образовање и здравство, као претежни део средње класе, имају просечну плату испод републичког просека.

Модел привредног развоја који је, како је рекао, донео стопу раста, а којом се власт поноси, показала је анализа професора Павла Петровића, брзо ће бити исцрпљен јер је заснован на субвенцијама, јефтиној радној снази и инфериорним и прљавим технологијама.

„Најгоре је стање у институцијама, изабрали смо персонални модел владања појединца, а потпуно су атрофирале институције. Србија мора да се ресетује и мислим да ће тај дан брзо доћи“, оценио је Зец.

Без поделе власти и независности сваке од њих, према његовим речима, нема просперитетног и демократског друштва, уз услов слободних медија и слободних избора.

Нарастајуће незадовољство управо, навео је Зец, инсистира на тим цивилизацијским вредностима.

Кључни проблем Срба и Србије је, према његовим речима, што себе вишеструко прецењују, а потцењују околоности у којима делују. „Имамо погрешну перцепцију о самима себи и лошу антиципацију будућих кретања у свету и зато трпимо поразе, почевши од пада Берлинског зида, Рамбујеа, до Бриселског договора који је почео да се конкретизује 2012. године. Све смо одбили што нам је ;понуђено да би касније прихватали најгора решења. Просто, вртимо се у круг“, рекао је Зец.

Додао је да се Србија вратила на Косово 1912. године да би 2012. почела демонтажу присуства на тој територији, што се сада приводи крају.

„Србија има проблем сама са собом и другима, и изнутра и споља, губи територије и становништво а непрекидно производи илузије“, рекао је Зец.

Оценио је да док се земља не ослободи илузија не може размишљати озбиљно о смеру којим иде, а да је тај смер до сада био погрешан.

„Бирамо вође који нам одузимају право да мислимо, критикујемо, предлажемо и као друштво смо се пасивизирали и слепо их следимо“, истакао је Зец. Најгоре стање је, према његовим речима, у институцијама и оне су то сада почеле да признају.

Уништено је, оценио је, образовање, у јавним службама и естаблишменту постоји презир према образовању.

„Сами себи смо отровали образовање. Кад друштво уништи школу, уништило је креативни потенцијал. Други велики проблем је демографски, грађани се масовно исељавају и ти проблеми ће се још драматичније отварати. Уништавамо будућност и непрекидно се враћамо у прошлост“, рекао је Зец.

„Највећа болест друштва персонална власт“

Највећа болест друштва је, према његовим речима, ванинституционална, персонална власт која је поништила институције, а то је природни амбијент за корупцију.

Зец је навео да, по свему судећи, грађани сада немају појма колика је корупција и да пад надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, није само трагедија људи, већ и огромно незнање и јавашлук, а иза тога стоји велика корупција.

„Све нас то доводи на праг великог конфликта унутар саме Србије, што је сада видљиво на улицама, а истовремено се ти конфликти покушавају пацификовати тако што власт отвара спољне конфликте са суседимима, Европом, и мањи проблем затрпава већим“, рекао је Зец.

Додао је да се нада да је протест студената аутентични крик младих људи који су видели да је ђаво дошао по своје.

Зец је рекао да нема речи да изрази до које је мере власт неинвентивна у објашњавају бунта студената.

„Студенти, који су на улици, су студенти физике, хемије који уче и који су увидели да је образовање уништено, нису то студенти измишљених универзитета који само чекају да се упразни место у власти“, рекао је Зец.

Навео је да држава нема одговор на тај бунт, па тражи нове студентске лидере и политичаре са којима ће се погађати и које ће корумпирати.

„Изгеда да такве не може да нађе, а и када би их нашла, стање је као бушан лонац, она зачепи једну рупу, а пукне друга“, рекао је Зец.

Додао је да је студентима јасно да, ако се нешто не промени, њима је пут ка иностранству једини излаз, а тај пут није лак и обећавајући.

„Председник (Србије Александар Вучић) има контролу и дуго година је водио вешт политички маркетинг, међутим, сам је почео да изјављује да је држава он, да је он направио све, па онда је и надстрешница његова. Луј 14 је рекао ‘држава то сам ја’ и постао симбол апсолутне монархије у историји. Та прича да је држава један човек значи да или нема државе или тај човек није из овог света, или је месија, а месије се најављују 2.000 година и још нису дошле“, рекао је Зец.

Он је истакао да се не може амнестирати научна заједница, која се поделила и додао да је елита или велики део елите издао народ због личног комфора, „што је запањујуће“. „Неки људи можда не виде, не могу да виде, немају инструменте, као што обичан човек не може да види амебу, а научник са микроскопом може. Када социјални мислилац гледа друштво, он види болест као и доктор кад гледа болесника. Сигуран сам да су сада многи видели и ћуте, мислим без разлога“, навео је Зец. 

Истакао је да је у људском животу само један завршни рачун – да ли је живео часно, поштено, радио на добробит друштва.

Не може се, како је рекао, бити срећан и задовољан у несрећном друству. Тужне су, према његовим речима, земље у којима владајућа елита шаље децу и новац у иностранство.

Овде, у Србији, како је оценио, многи не виде да, ако друштво терају у расуло, неће моћи ништа ни лично решити и да је само питање времена када ће неко из овог рингишпила испасти, а кад испадне чуди се шта се то ради.

Према његовом мишљењу, свако друштво се може ревитализовати, само је питање да ли пожар треба да захвати целу шуму да би никле нове стабљике или се може активирати противпожарни апарат, на време.

„Морамо се вратити традиционалним вредностима знања, компетенција, одговорности, вредностима демокртских институција. Мислим да велики део становништва почиње да схвата, виде да је провалија испред“, рекао је Зец.

Додао је да није довољна телевизијска пропаганда да смири студенте јер имају друштвене мреже.

Комунизам је, према његовим речима, пао и поред национализованих штампарија и када је полиција „седела“ на ротацијама машина, а затим су дошли гештетнери, сада интернет, па је тешко зауставити информације и ствари постају очигледне.

„Ако цело друштво не схвати да без креативних, образованих младих људи нема будућности и да је опстанак везан за креативност а не раубовање природних ресурса и призивање еколошких катастрофа, онда ће, можда доцкан бити јасна парола да сваки народ има власт какву заслужује“, навео је Зец.

Оценио је да ће демографско урушавање и егзодус образованих и младих пољуљати статику српског друштва и изазвати несагледиву хаварију.

(Н1, Бета)