Најскупљи стамбени квадрат у Србији продат за 9.632 евра у "Београду на води"

 Најскупље продат квадрат стамбеног простора у Србији, током 2020. године, био је у Београду на води. Према подацима које је управо објавио Републички геодетски завод, стан је плаћен тачно - 1.444.888 евра, док је цена сваког од 150 квадрата била рекордних 9.632 евра. Међутим, то није и најскупље плаћена некретнина у нашој земљи.

Стан у Београду на води постигао је највишу цену квадрата када је реч о новоградњи. Код староградње, пак, највишу цену по квадрату, од 4.452 евра, постигао је стан у Улици краља Петра у београдској општини Стари град. Он је плаћен укупно 325.000 евра.

Интересантно је, међутим, да, према извештају РГЗ о стању на тржишту непокретности у 2020. години, поменути стан у Београду на води није најскупље плаћена некретнина у укупном износу.

Наиме, за стан површине од 431 квадрата у београдској Улици Страхињића бана дато је чак – 1.461.000 евра. То је 16.112 евра више него што је дато за 150 квадрата у Београду на води.

„Београд на води је локација на којој је прометован 71 најскупљи стан у 2020. години гледано по јединичној цени, као и седам најскупљих станова гледано по укупној уговорној цени“, наводи РГЗ у извештају.

Најскупљи квадрат пословног простора прометован је у Новом Саду – 11.026 евра по метру

квадратном, док је највиша уговорна цена пословног простора такође остварена у Новом Саду.

Тржиште некретнина од 4,2 милијарде евра

„Укупан број уговора који је Републичком геодетском заводу достављен у 2020. години је 143.154 и може се закључити да је број достављених уговора по општинама усаглашен са њиховим степеном развијености. Око 21 одсто достављених уговора су уговори о поклону и размени, два одсто су уговори који се не могу регистровати, што одговара вишегодишњем просеку“, указује се у извештају РГЗ.

Како се наводи, готово четвртина регистрованих уговора односи се на промет на територији 17 општина Града Београда.

„Укупан обим новчаних средстава на тржишту непокретности Републике Србије у 2020. години износио је близу 4,2 милијарде евра, што је за 2,3 одсто више у односу на обим новчаних средстава у 2019. години. Највише новца је учествовало на тржишту непокретности у Граду Београду – више од две милијарде евра односно 50 одсто од укупног обима новчаних средстава, у Војводини 28 одсто, у Шумадији и западној Србији 15 одсто и у Јужној и источној Србији  седам одсто“, наводи се у извештају РГЗ.

(Н1)