На данашњи дан завршен Први васељенски сабор; рођен Иван IV Васиљевич „Грозни“ (Страшни), први руски цар; умрли Стеван Сремац и Миливоје Глишић

На данашњи дан 1906. године умро је српски писац Стеван Сремац, члан Српске краљевске академије, један од најистакнутијих реалиста у српској књижевности. Гимназију и историјско-филолошке студије завршио је у Београду, где га је, из родне Сенте, довео ујак Јован Ђорђевић, такође познати писац. Био је добровољац у ослободилачким ратовима Србије 1876-78. Већи део живота провео је као средњошколски професор по провинцијским местима Србије. Писао је духовите приповетке најчешће из живота провинције у којима је описивао нарави и специфичне људске типове, неретко утемељене на реалним догађајима. Под насловом "Из књига староставних" објавио је поетизоване приповетке из прошлости Срба. Остала дела: драме "Ивкова слава", "Зона Замфирова", романи "Поп Ћира и поп Спира", "Вукадин", политичка сатира "Лимунација на селу".

Данас је среда, 25. август 2021.

325 - У Никеји је завршен Први васељенски црквени сабор. Сазвао га је и руководио током заседања римски цар Константин Велики. На том сабору осуђена је Аријева јерес и успостављена доктрина о "Светом тројству" односно "Символ вере" употпуњен доцније на наредном сабору у Цариграду. Тада је спроведена и делимична реформа Јулијанског календара.

1270 - Умро је француски краљ Луј IX, који је током владавине од 1226. успео да знатно ојача ослабљену краљевску власт. Предводио је Шести и Седми крсташки рат. 

1530 - Рођен је руски цар Иван IV Васиљевич, назван Иван Грозни (страшни). Први руски владар који је узео титулу цара. До тада су руски владари носили титулу великих кнежева пошто је у складу с византијском државно-правном концепцијом титула цара припадала само владару Цариграда. Након што су Турци запосели "други Рим" појављује се теорија о Москви као "трећем Риму". С циљем стварања јаке централизоване државе ојачао је царско самодржавље и сузбијао самовољу бољара. Владао је веома одлучно, брутално, па и хировито, због чега је добио познати надимак. Подигао је 1553. прву штампарију у Русији, а 1584. изградио је, ради јачања трговине са западом Европе, град Архангелск на ушћу Северне Двине у Бело море. Потукао је Монголе (Татаре) и освојио Казан 1552. и Астрахан 1556, тако да је Русија овладала целим воденим током Волге, а потом је припојио Сибир. Спровео је извесне правне реформе и први увео регуларну војску. Један је од највећих владара у историји Русије.

1718 - Француски исељеници у Америци основали су у Луизијани град Њу Орлеанс, назван тако у част француског војводе од Орлеана.

1744 - Рођен је немачки писац, историчар, филозоф и протестантски теолог Јохан Готфрид фон Хердер, који је делом "Идеје о филозофији историје човечанства" знатно утицао на младог Јохана Волфганга Гетеа, књижевни покрет "Штурм унд дранг" и читав немачки романтизам. Као филозоф покушао је да измири материјализам Баруха Спинозе са идеализмом Вилхелма Лајбница и био је противник формализма Имануела Канта. Једно од његових главних дела је збирка народних песама "Гласови народа у песмама" у којој су и четири српске песме, укључујући "Хасанагиницу" у Гетеовом преводу. Битно је допринео популарисању Срба, и Словена уопште, у интелектуалним круговима на Западу.

1776 - Умро је шкотски филозоф, економиста и историчар Дејвид Хјум, који је критиком веродостојности метафизике, односно преиспитивањем принципа каузалитета, уздигао емпиристичко филозофско мишљење у Енглеској. Дао је значајан подстицај критичкој филозофији Имануела Канта и утицао на позитивизам и логичко-емпиристичку филозофију. Претходник је класичних енглеских економиста и творац квантитативне теорије новца. Дела: "Расправа о људској природи", "Морални, политички и литерарни огледи", "Филозофски оглед о људском разуму", "Политичке расправе", "Истраживање принципа морала", "Историја Енглеске", "Мој живот".

1819 - Рођен је амерички детектив шкотског порекла Ален Пинкертон, који је 1850. основао Националну детективску организацију "Пинкертон".

1822 - Умро је енглески астроном немачког порекла Вилијам Хершел, који је 1781. открио планету Уран, што му је донело чланство, а потом и положај председника у Лондонском краљевском друштву. Открио је и два од пет Уранових сателита и два Сатурнова сателита. Осматрањем маглина, двојних и многоструких звезда и проучавањем Сунчевог система и галаксије Млечни Пут заслужио је назив творца звездане (стеларне) астрономије.

1825 - Уругвај је објавио независност од Шпаније. Под влашћу Шпаније територија потоњег Уругваја налазила се од првих деценија 16. века. Мадрид је сувереност те земље коначно признао августа 1828.

1841 - Рођен је швајцарски хирург Емил Теодор Кохер, добитник Нобелове награде за медицину 1909. Испитивао је функцију штитне жлезде и знатно допринео развоју савремене хирургије.

1842 - У Крагујевцу су уставобранитељи с Томом Вучићем Перишићем на челу, подигли буну сељака. Непосредни повод било је незадовољство повећањем пореза. Тада је оборен с престола књаз Михаило Обреновић, после чега је Вучић у Београду, као "предводитељ народа", за књаза прогласио Александра Карађорђевића, који ће владати Србијом до 1858.

1867 - Умро је енглески физичар и хемичар Мајкл Фарадеј, који је 1831. открио закон електромагнетске индукције, што је научни основ електротехнике, а 1833. два основна закона електролизе - основ електрохемије и учења о електрицитету. Открио је и везу магнетног поља и светлости, утемељио учење о физичком пољу, унапредио хемију и оптику. Његовим именом названа је мерна јединица за електричну капацитивност - фарад (Ф) - и више ефеката и уређаја: "Фарадејев тамни простор", "Фарадејев ефекат", "Фарадејев цилиндар", "Фарадејев број". Пошто Фарадеј није био стручни математичар његове идеје и проналаске математички је формулисао и разрадио енглески теоријски физичар Џејмс Клерк Максвел. Дела: "Експериментална истраживања у електрицитету", "Експериментална истраживања у хемији и физици", "О разним силама у природи", "Предавања о хемијској историји једне свеће".

1875 - Капетан Метју Веб постао је први човек који је препливао канал Ламанш.

1900 - Умро је немачки филозоф Фридрих Ниче. У раној фази под утицајем је Шопенхауеровог учења (дело "Рођење трагедије из духа музике") доцније ствара сопствени систем. Један је од најжешћих критичара западне културе и хришћанства. Површна тумачења сврстала су га међу претече нацизма, што озбиљни теоретичари одбацују. Дела: "Тако је говорио Заратустра", "Воља за моћ" (постхумно сабране његове мисли, наслов није његов), "С оне стране добра и зла", "Сумрак идола", "Људско, сувише људско", "Генеалогија морала", "Ече хомо", "Радосна наука", "Несавремена разматрања".

1912 - Рођен је немачки државник Ерих Хонекер, од 1976. до 1989. председник Немачке Демократске Републике (Источна Немачка), када је оборен с власти на таласу масовних антирежимских протеста. Као члана Комунистичке партије Немачке, нацисти су га ухапсили 1935. и у концентрационим логорима био је до 1945. У Политбиро владајуће источнонемачке Јединствене социјалистичке партије Немачке (комунисти) изабран је 1958, први секретар постао је 1971, а генерални секретар 1976. Умро је 1994. у избеглиштву у Чилеу.

1917 - Рођен је амерички глумац режисер и продуцент Мел Ферер. Најпознатији је по улогама у филмовима "Рат и мир", "Лили" и "Сунце се поново рађа". Режирао је и продуцирао филмове у којима је глумила његова супруга Одри Хепберн, као што је трилер "Сама у тами" из 1967.

1921 - САД су потписале с пораженом Немачком мировни уговор, чиме је формално окончано ратно стање између две државе у Првом светском рату.

1930 - Рођен је шкотски филмски глумац Шон Конери, који се прославио глумећи у време хладног рата британског тајног агента Џејмса Бонда, лик из прича енглеског писца Јана Флеминга. Флеминг који је и сам био обавештајни агент је лик Џејмса Бонда устројио по узору на српског обавештајца Душка Попова, рођеног у Тителу у Бачкој, који је био агент Краљевине Југославије и Британије (лажно и Немачке). Шон Конери је у каснијој фази играо у амбициознијим остварењима, у којима је потпуније изразио раскошан глумачки таленат. Филмови: "Др Но", "Голдфингер", "Операција гром", "Из Русије, с љубављу", "Дијаманти су вечни", "Завереници", "Брдо изгубљених", "Зардоз", "Име Руже", "Никад не реци никад", "Праведни циљ".

1940 - Британско ратно ваздухопловство бацило је у Другом светском рату прве бомбе на Берлин.

1944 - Савезничке снаге ослободиле су Париз у Другом светском рату. На самом уласку у град савезници су застали како би омогућили да у Париз прво уђе генерал Де Гол са својим Слободним Французима.

1964 - Кенет Каунда је постао први председник Замбије. До тада Замбија је била британска колонија Северна Родезија (Родезија и Њаса).

1972 - Кина је први пут употребила вето у Савету безбедности УН и успротивила се пријему Бангладеша у светску организацију.

1989 - После 12 година и шест милијарди пређених километара, амерички васионски брод без људске посаде "Војаџер 2" доспео је до планете Нептун и њеног сателита Тритон и послао на Земљу снимке тих небеских тела.

1990 - Савет безбедности УН одобрио је војну акцију против Ирака због напада те земље на суседни Кувајт.

1991 - Белорусија је објавила независност од Совјетског Савеза.

1999 - Аустријска полиција је у Бечу, на основу налога Хашког трибунала, ухапсила начелника Генералштаба Војске Републике Српске генерал-пуковника Момира Талића, који је у главни град Аустрије дошао на позив ОЕБС, организатора међународног семинара о војној доктрини. Шеф делегације РС министар одбране генерал-пуковник Манојло Миловановић одмах потом је са члановима делегације у знак протеста напустио семинар.

2003 - У Бомбају, финансијској престоници Индије, у терористичким нападима аутомобилима-бомбама убијене су најмање 52 особе.

2005 - У пожару у једној згради у центру Париза, у којој живе афрички досељеници, живот је изгубило најмање 17 људи,међу којима су 14 била деца.

2007 - Грчка влада прогласила је ванредно стање у читавој земљи, пошто је број жртава у пожарима достигао 50. У незапамћеним пожарима широм Грчке уништено је 184.000 хектара шума, пошто је претходних дана у тој земљи избило чак 170 пожара.

2007 - Најмање 34 особе погинуле су, а више од 50 је повређено, у Хајдерабаду у Индији, у три експлозије које су се догодиле у размаку од неколико минута. Хајдерабад, главни град јужне индијске државе Андра Прадеш, има дугу историју међуетничког насиља.

2012 - Умро је Нил Армстронг, први човек који је крочио на Месец. На челу посаде космичког брода "Аполо 11", чији је главни задатак био прво искрцавање на Месец, он је 20. јула 1969. био први човек који је ступио на површину јединог природног сателита Земље. Армстронг и Едвин Олдрин провели су на Месецу два и по сата. Убрзо потом напустио је НАСА и постао професор на Универзитету у Синсинатију.

2013 - Преминуо је Андреј Митровић, историчар, професор Београдског универзитета, дописни члан САНУ. На београдском Филозофском факултету 1980. стекао је звање редовног професора на катедри за Општу савремену историју. Дела: "Време нетрпељивих", "Ангажовано и лепо", "Србија у Првом светском рату", "Расправљања са Клио".

2017 - Умро је српски новинар, писац и дипломата Миливоје Глишић. Био је дугогодишњи уредник недељника НИН и колумниста Сведока, а од 2002. до 2009. амбасадор Југославије/Србије у Аустралији и Новом Зеланду.

(РТВ)