На данашњи дан: Рођен Фихте, умрли Владимир Пантић и Жаклина Кенеди, одрубљена глава Ани Болен,НАТО авиони усмртили 100 затвореника у Истоку

На данашњи дан 1890. рођен је Хо Ши Мин, вијетнамски политичар и револуционар, оснивач Демократске Републике Вијетнам (1945) и један од највећих државника 20. века. Као вођа "Вијетмина" (Покрета за независност Вијетнама) водио је три рата против две велике империје - Јапана (1941-1945) и Француске (1945-1954) - и прoтив прве светске суперсиле - Сједињених Америчких Држава (1954-1973) - и сва три пута победио! 

Рођен је у селу Ким Лиен, у централном делу Вијетнама, тада француске колоније. У Париз је отишао 1919. и убрзо постао члан француског социјалистичког покрета. Када је дошло до поделе међу француским социјалистима на социјал-демократску струју и комунисте, Хо Ши Мин се прикључује другој фракцији, те постаје један од оснивача Комунистичке партије Француске. У Москву одлази 1923. где постаје члан Коминтерне. У наредним годинама организовао је ревоулционарни рад кинсеких комуниста и вијетнамских избеглица у Кини. Хо Ши Мин 1930. оснива Комунистичку партију Вијетнама. Комунистички покрет у Вијетнаму, имао је, слично кинеском, и национални и социјални карактер.

 После јапанског заузимања Вијетнама 1941. основао је „Вијетмин“, покрет за национално ослобођење од Јапана и Француске. Вијетмин је до краја рата успоставио контролу над већим делом Вијетнама, и у Ханоју проглашава Демократску републику Вијетнам. Француска је на ово одговарила слањем војске и окупацијом јужног дела Вијетнама. Након вишегодишњег рата, Женевским споразумом 1954. постигнут је договор по коме би се  Вијетнам поделио на северни – комунистички - и јужни - капиталистички део, слично као у Кореји. Овај споразум су потписале све земље заинтересоване за Вијетнамску кризу, осим САД. Французи су, након неколико катастрофалних пораза били спремни да препусте север Вијет Мину, али на то не пристају САД и започињу нови двадесетогодишњи сукоб, који ће се завршити потпуним поразом западног империјализма и колонијализма и стварањем јединствене Социјалистичке републике Вијетнам 1975. Главни град Вијетнама, некадашњи Сајгон, данас носи назив Хо Ши Мин.

На данашњи дан 1999. године авиони НАТО отпочели су нападе на затвор у Истоку, које су поновили наредних дана, усмртивши најмање 100 затвореника, а у бомбардовању цивилних циљева у Гњилану убијено је пет људи.

Данас је четвртак 19. мај. До краја године има 226 дана.

1536 - Одрубљена је глава Ани Болен, другој жени енглеског краља Хенрија VIII, четири дана пошто је суд "установио" да је крива за прељубу и инцест.

1649 - Први пут је употребљен назив "Комонвелт", којим је Оливер Кромвел означио енглеску републику. На империјалној конференцији 1926. усвојен је назив "Комонвелт нација", који се од 1931. користио уместо назива Британска империја.

1762 - Рођен је немачки филозоф Јохан Готлиб Фихте, истакнути представник немачке класичне идеалистичке филозофије, професор универзитета у Јени и Ерлангену, ректор Берлинског универзитета. У "Говорима немачкој нацији" 1807. и 1808. допринео је јачању отпора Немаца француском цару Наполеону I, али и буђењу немачког шовинизма. Дела: "Покушај критике свег откривења", "Основа целокупне теорије науке", "Основа природног права према принципима теорије науке", "Систем теорије морала према принципима теорије науке".

1802 - Наполеон Бонапарта установио је у Француској Орден легије части за цивилне и војне заслуге.

1825 - Умро је француски социјалиста утописта Клод Анри Сен Симон, који сматрао да традиционалну државу ваља заменити индустријским друштвом и да аристократи, војници и бирократи треба да уступе место индустријалцима, радницима и сељацима. Дела: "Индустријски систем", "Индустрија или политички, морални и филозофски разговори у интересу свих људи оданих корисном раду и независности", "Писма женевског грађанина савременицима", "Ново хришћанство", "Стари и нови политички систем".

1861 - Рођена је аустралијска певачица Хелен Портер Мичел, позната као Нели Мелба, један од највећих колоратурних оперских сопрана крајем 19. и почетком 20. века. С великим успехом деценијама је наступала у готово свим највећим оперским кућама у свету, укључујући лондонски Ковент Гарден и њујоршку Метрополитен оперу.

1864 - Умро је амерички писац Натанијел Хоторн, један од првих значајнијих америчких романсијера. У романима и приповеткама приказао је морално-религиозну пуританску традицију и њено опадање у Новој Енглеској. Писао је у песимистичном маниру, при чему су га заокупљале теме греха, преступа и охолости. Испољавао је склоност ка апстракцији и алегорији, па су његови ликови више оваплоћење моралних начела него живе личности. Дела: романи "Скарлетно слово", "Кућа са седам забата", "Блајделска романса", "Мермерни фаун", приповетке "Двапут испричане приче", "Живописне приче за децу".

1890 - Рођен је карикатуриста Петар "Пјер" Крижанић, један од родоначелника српске карикатуре, писац и есејиста, један од оснивача "Ошишаног јежа". Рођен у Глини, на Банији, дошао је у Београд 1922. и запослио се у "Новом листу", а 1923. прешао је у "Политику".

1890 - Рођен је вијетнамски државник Нгујен Тат Тан, познат као Хо Ши Мин, председник Демократске Републике Вијетнам (Северни Вијетнам) од проглашења 1945. до смрти 1969. и вођа борбе против јапанске армије, француских колонијалних трупа и америчке инвазионе војске. Од 1917. радио је у Француској, где је 1920. постао члан Комунистичке партије Француске, а 1930. основао је Комунистичку партију Вијетнама. У Другом светском рату, кад је Јапан окупирао Вијетнам, створио је јак ослободилачки покрет, језгро будуће армије, која је нанела одлучујуће поразе Французима и потом Американцима, захваљујући чему су Северни и Јужни Вијетнам уједињени 1976.

1898 - Умро је енглески државник Вилијам Гледстон, који је као вођа либерала између 1868. и 1894. четири пута био премијер Уједињеног Краљевства. Легализовао је 1871. радничке синдикате и 1884. извршио тзв. трећу парламентарну реформу. Покушао је да реши ирско питање на основу ирске самоуправе, али су га у томе омели либерали-унионисти и конзервативци. Противио се надирању Аустро-Угарске на Балкан и наводно је подржавао национална права балканских народа.

1906 - Званично је отворен тунел Симплон испод Алпа између Италије и Швајцарске, дуг 19,77 километара.

1912 - Умро је пољски писац Болеслав Прус, најзначајнији пољски реалиста. У делима је писао о борби Пољака против германизације, а у листу "Куријер варшавски" објављивао је врло читане хронике. Учестовао је у устанку који је 1863. подигла револуционарна странка "Црвених". Устанак је имао и социјалну и антируску ноту. Дела: романи "Лутка", "Вал се враћа", "Мртва стража", "Еманципована жена", "Фараон", збирке приповедака "Станар поткровља", "Јакубов сан", "Балска хаљина", "Проклета срећа", "Ситнице", "Вечерње приповетке".

1925 - Рођен је амерички борац за грађанска права афричког порекла Малколм Литл, познат као Малколм Екс (X), вођа америчких црнаца. Био је ватрени проповедник расног поноса и црначког национализма. Убијен је у Њујорку у фебруару 1965. док је говорио окупљеним присталицама.

1928 - Рођен је камбоџански диктатор Пол Пот, један  од најбруталнијих политичких лидера у историји, током чије је владавине Камбоџом за непуне четири године смртно страдало између милион и два милиона људи. Предводећи герилску армију "Црвених Кмера", поразио је режим генерала Лон Нола у априлу 1975, или "нулте  године", како су је означили нови властодршци. "Брат број један",  како су га називале присталице, испразнио је градове отеравши у радне логоре широм земље готово сво становништво. Морталитет у тим радним центрима био је огроман ("поља смрти"), све до пред  крај децембра 1978. кад је маоистички режим "Црвених Кмера" збачен  вијетнамском окупацијом Камбоџе (тада Кампућија).

1930 - Беле жене у Јужној Африци добиле су право гласа.

1935 - У саобраћајном удесу погинуо је британски пуковник Томас Едвард Лоренс, назван Лоренс од Арабије, археолог, истраживач, писац и ратник. Истакао се у борбама на Блиском истоку током Првог светског рата, када је окупио Арапе непријатељски расположене према Турској. Пошао је из Хеџаса у данашњој Сауди Арабији (Хеџас је тада био турска територија) према северу (данас Јордан, Сирија, Ирак) и пресудно је утицао на формирање тих држава (у прво време као британске мандатне територије, осим Сирије и Либана који су били француски) као и на устоличење локалних династија. Спретно користећи жељу Арапа за ослобођењем од Турске, остварио је многе циљеве британске колонијалне политике. Написао је сећања: "Седам стубова мудрости", на српском објављена као: "Устанак у пустињи".

1989 - Усред крвавих студентских демонстрација у Пекингу смењен је генерални секретар Комунистичке партије Кине Џао Цијанг, јер се успротивио ванредним мерама и примени силе против демонстраната.

1992 - Проглашен је Закон о војсци Српске Републике у Босни и Херцеговини, чиме је створен правни оквир за војску која је после повлачења ЈНА остала да штити Србе у БиХ.

1992 - Двојица лекара који су обавили аутопсију председника САД Џона Кенедија, убијеног 1963, потврдила су да је он погођен с два метка испаљена спреда и из супротног правца, што је оборило званичну верзију о једном атентатору.

1993 - Код Медељина се срушио колумбијски авион типа "Боинг 727", што није преживео нико од 132 особе у авиону.

1994 - Умрла је бивша америчка "прва дама" Жаклина Кенеди Оназис, супруга председника САД Џона Кенедија убијеног 1963. у атентату. Пет година после његовог убиства, удала се за грчког бродовласника Аристотела Оназиса, којег је такође наџивела.

1997 - У Бангладешу је циклон усмртио најмање 350 људи а више од милион људи претворио у бескућнике.

1998 - Индонежански студенти упали су у зграду скупштине у Џакарти, захтевајући оставку шефа државе Сухарта.

2000 - Маскирани људи упали су у зграду скупштине Фиџија и заробили посланике и чланове владе, укључујући председника владе те острвске пацифичке земље. Вођа удара објавио је да је владајућа коалиција дискриминисала аутохтоно домородачко становништво, фаворизујући етничке Индусе.

2004 - У нападу два америчка хеликоптера на ирачко село Макар ел Диб близу границе са Сиријом убијен је 41 цивил, укључујући 15 деце.

2006 - Преминуо је академик Владимир Пантић. Редовни члан Српске академија наука и уметности, цитолог и компаративни неуро ендокринолог. Рођен је 1921. године у Међулужју а дипломирао је на Ветеринарском факултету у Београду на коме је прошао сва звања од асистента до редовног професора. Оснивач је Одељења за цитологију и ембриологију на Институту за биолошка истраживања "Синиша Станковић" и лабораторије за електронску микроскопију Института за примену нуклеарне енергије у пољопривреди, ветеринарству и шумарству.

2007 - У Румунији је одржан референдум на којем је председник Трајан Басеску добио око 75 одсто гласова подршке. Референдум је сазван да би се одлучило о његовом опозиву. Румунска скупштина је претходно суспендовала Басескуа са места председника државе, под оптужбом да је кршио Устав. У позадини покушаја смене је његово супротстављање локалним тајкунима.

(РТ Војводине)