На данашњи дан: Основана Народна банка Србије, умрли Нострадамус, Жан-Жак Русо, Борислав Пекић и Оливера Марковић, рођен Хесе, кошаркашка репрезентација СРЈ у првом наступу посел укадања санкција постала првак Европе

На данашњи дан 1995. - Кошаркашка репрезентација СР Југославије тријумфално је обележила повратак на спортска такмичења после укидања спортских санкција, победивши у финалу првенства Европе у Атини екипу Литваније резултатом 96:90. Након величанствене победе, први пут је организован дочек кошаркаша на балкону Скупштине града у Београду.

БЕОГРАД - 1884. - Основана је Народна банка Србије. Првобитни назив био је - Привилегована народна банка Краљевине Србије. Први гувернер био је Алекса Спасић, бивши министар, познати српски економски стручњак. Банка је била устројена по узору на Народну банку Белгије. У прво време била је смештена у Кнез Михаиловој улици а од 1890. налази се у наменски грађеном репрезентативном здању у стилу неоренесансног академизма у улици Краља Петра. Зграду је пројектовао бечки архитекта Константин Јовановић, син Анастаса Јовановића (први српски литограф и двороуправитељ Кнеза Михаила Обреновића). Јануара 1920. преименована је у Народна банка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Данас је четвртак, 2. јул. До краја године има 182 дана.

1489. - Рођен је енглески свештеник Томас Кренмер, један од вођа верске реформације у 16. веку у Енглеској. У време римокатоличке реакције краљице Марије I Тјудор, 1556. као кентерберијски надбискуп спаљен је на ломачи, под оптужбом да је јеретик. Увео је литургију на енглеском језику и саставио "Општи молитвеник" на енглеском.

1566. - Умро је француски астролог Мишел де Нотр-Дам, познат као Нострадамус, извесно време лекар француског двора, познат по својим предвиђањима будућности. Написао је књигу "Пророчанства" у којој је, најчешће на загонетан и нејасан начин, прорицао догађаје у будућности.

1644. - У бици код Марстон Мура монархисти су доживели први велики пораз од стране следбеника парламента у грађанском рату у Енглеској.

1714. - Рођен је немачки композитор и диригент Кристоф Вилибалд Глук, који је реформисао оперу да би музику подредио тексту и добио једноставно и истинито дело топле мелодике. Утро је пут музичкој драми. Био је композитор и диригент на бечком двору царице Марије Терезије. Написао је стотинак опера, од којих је сачувано око 40, неколико балета, симфонија, увертира и ода. Дела: опере "Орфеј и Еуридика", "Алчеста", "Парис и Хелена", "Армида", "Ифигенија на Тауриди", "Ифигенија на Аулиди".

1778. - Умро је француски филозоф, писац и композитор Жан Жак Русо, инспиратор идејног концепта Француске револуције, посебно "Декларације о правима човека и грађанина". Његова политичка филозофија битно је утицала на Канта, Фихтеа и Хегела. Сматрао је да је човек по природи правичан и добар, али да његову природу гуше неправични, искварени и неразумни системи владавине и егиостични нагони. Тврдио је да су људске установе пролазне, али да су трајније ако су засноване на принципима ума и на начелима друштвеног уговора који једнако обавезује владаре и поданике. Идеализовао је првобитно "природно стање", узроком неједнакости је сматрао приватну својину, а идеју о природном васпитању је развио у педагошком роману "Емил". Религиозни део тог дела, "Исповест савојског викара", ражестио је Парламент (у Француској врховни суд) који је наложио да се дело спали. Бавио се и музиком и компоновао је оперу "Сеоски врач", мелодраму "Пигмалион" и написао је "Музички лексикон", "Дисертацију о модерној музици", "Писмо о француској музици". Остала дела: "Друштвени уговор", "Расправа о наукама и уметностима", "Расправа о пореклу и основама неједнакости међу људима", "Јулија или Нова Елоиза", "Писмо Даламберу", "Писма са планине", "Исповести".

1819. - У Уједињеном Краљевству законом је забрањен рад деце испод девет година у текстилној индустрији, а рад деце млађе од 16 година ограничен је на 12 часова дневно.

1853. - Отпочео је Кримски рат, преласком руске војске преко реке Прут и нападом на Турке. Рат је 1856. окончан поразом Русије, јер су се на страни Османског царства у рат укључиле Велика Британија, Француска и Пијемонт (Сардинија).

1877. - Рођен је немачки писац Херман Хесе, добитник Нобелове награде за књижевност 1946, један од најзначајнијих књижевника 20. века. Писао је и поезију, поједине његове песме су антологијске вредности. Основна тема његове прозе је несклад између контемплативног и чулног. Специфична неприлагођеност нормама савременог грађанског поретка учинила га је шездесетих година 20. века идолом омладине на Западу. Дела: романи "Петер Каменцинд", "Под точком", "Гертруда", "Росхалда", "Демијан", "Сидарта", "Степски вук", "Игра стаклених перли", "Нарцис", "Златоусти".

1881. - У Вашингтону је извршен атентат на председника САД Џејмса Ејбрама Гарфилда, који је од рана умро 19. септембра 1881.

1900. - Над Менцелским заливом на Боденском језеру на југу Немачке први пут је полетео дирижабл којим је управљао немачки гроф Фердинанд фон Цепелин. Летилица коју је конструисао била је дуга 128, а широка 11 метара, састављена од 16 балона испуњених водоником и имала је оклоп од алуминијума. Први летови дирижабла били су велика сензација и Цепелин је свуда био поздрављан звонима и топовским салвама.

1915. - Умро је мексички генерал и државник Хосе де ла Крус Порфирио Дијас, председник Мексика од 1877. до 1880. и од 1884. до 1911. Искористио је популарност стечену у борби против француских интервенционистичких трупа, да 1876. војним превратом освоји власт, заведе диктатуру с ослонцем на САД и омогући продор америчког и британског капитала. Нагомилано незадовољство сељака, али и грађана уопште, изазвало је револуцију у којој је оборен 1911. после чега је емигрирао и умро је у Паризу.

1925. - Рођен је конгоански државник песник Патрис Лумумба, први Председник владе независног Конга, творац независности те земље и један од симбола "црне Африке". Био је књижевник и врхунски песник. Председник конгоанске владе постао је у јуну 1960, али је противуставно смењен 5.септембра, а 1. децембра је отет. Према налогу самопроглашеног председника Катанге Моиза Чомбеа - који је покушао да ту рудама богату провинцију одвоји од Конга - у јануару 1961. Лумумба је убијен.

1948. - Уз помоћ западних земаља, грчке владине трупе су почеле офанзиву против прокомунистичке Демократске армије Грчке, чиме је грађански рат ушао у завршну фазу.

1949. - Умро је бугарски револуционар и државник Георги Михајлович Димитров, вођа и један од твораца Комунистичке партије Бугарске, први председник бугарске владе после Другог светског рата, генерални секретар Коминтерне од 1935. до 1943. После паљевине Рајхстага 1933. судио му је нацистички суд на Лајпцишком процесу. Сјајном одбраном претворио је суђење у оптужбу против нациста и режима Адолфа Хитлера.

1961. - Самоубиством је окончао живот амерички писац Ернест Хемингвеј, добитник Нобелове награде за књижевност 1954. У Првом светском рату учествовао је на италијанском фронту и сећања на тај период описао је у роману "Збогом оружје", искуства из Шпанског грађанског рата у роману "За ким звона звоне", а на путу по Африци настали су "Снегови Килиманџара" и "Зелени брегови Африке". Настојао је да репортерски бележи чињенице, што је карактеристика "школе" писаца коју је предводио између два светска рата. Истицао је снагу основних људских нагона и дубоку жудњу за интензивним животом. Остала дела: романи "Старац и море", "Покретни празник", "Пролећне бујице", "Сунце се поново рађа", "Смрт у поподневу", "Имати и немати", "Преко реке па у шуму", драма "Пета колона".

1964. - Председник САД Линдон Џонсон потписао је "Акт о грађанским правима", којим је забрањена расна дискриминација.

1969. - Генерални секретар Уједињених нација У Тант позвао је све земље да обуставе развој и складиштење хемијског и биолошког оружја.

1974. - Лидери Совјетског Савеза и САД Леонид Брежњев и Ричард Никсон објавили су у Москви да је постигнут споразум двеју земаља о ограничавању подземних нуклеарних проба.

1976. - Северни и Јужни Вијетнам су после Вијетнамског рата - окончаног 1975. поразом САД и марионетског јужновијетнамског режима - после 22 године поново уједињени у једну земљу, с Ханојем као главним градом.

1989. - Умро је руски политичар Андреј Андрејевич Громико, 28 година совјетски министар иностраних послова. У Другом светском рату био је совјетски амбасадор у САД, затим у УН, где је био познат као "мистер њет". Совјетску дипломатију предводио је од 1957. до 1985. На чланство у Политбироу владајуће Комунистичке партије поднео је оставку 30. септембра 1988, а сутрадан и на положај председника Президијума Врховног совјета Совјетског Савеза на ком је био од 1985.

1990. - У саудијском граду Мека, у пешачком тунелу близу исламског светилишта, у стампеду је погинуло око 1.400 ходочасника.

1992. - Умро је српски писац Борислав Пекић, романсијер са изразитим смислом за суптилно нијансирање, психолошку и друштвену анализу, прожету ироничним односом према свету. Због припадности илегалној организацији "Савез демократске омладине Југославије" после Другог светског рата, провео је неколико година на робији. Један је од оснивача обновљене Демократске странке 1989. године. Дела: романи "Време чуда", "Ходочашће Арсенија Његована", "Успење и суноврат Икара Гулбекијана", "Како упокојити вампира", "Златно руно", "Атлантида", "Нови Јерусалим", "Аргонаути", "Писма из туђине", "Године које су појели скакавци", "Беснило", драме "Како забавити господина Мартина", "На лудом белом камену", сценарио за филм "Дан четрнаести".

1993. - Турски исламисти запалили су хотел у Сивасу и усмртили 37 људи, већином интелектуалаца, учесника културног фестивала.

1994. - Албански суд осудио је на девет година затвора бившег комунистичког лидера Албаније Рамиза Аљију, под оптужбом да је злоупотребљавао власт и кршио људска права.

1994. - После повратка са светског фудбалског првенства, у Медељину је убијен колумбијски фудбалер Андрес Ескобар - зато што је дао аутогол на утакмици Колумбија-САД.

1995. - Шумски пожар, највећи у историји Израела, приморао је хиљаде људи да напусте домове близу Јерусалима.

1997. - Умро је амерички филмски глумац Џејмс Мејтланд Стјуарт, чију је глуму одликовала изузетна уверљивост. Филмови: "Мистер Смит у Сенату", "Филаделфијска прича" (Оскар), "Конопац", "Винчестер 73", "Прича о Глену Милеру", "Највећа представа на свету", "Прозор на двориште", "Човек који је знао превише", "Вртоглавица", "Анатомија једног убиства", "Човек који је убио Либерти Валанса", "Јесен Чејена", "Парада лудака".

2004. - Српски Манастир Високи Дечани, задужбина краља Стефана Уроша III Дечанског (1321-1331) уврштен је у листу светске баштине УНЕСКО.

2004. - Умро је амерички глумац Марлон Брандо, који је каријеру започео у позориштима на Бродвеју, али су му светску славу донеле филмске улоге "младих гневних људи" педесетих година 20. в. Награђен је Оскаром за главну улогу у филму "На доковима Њујорка", али је 1973. одбио да прими Оскара за главну улогу у филму "Кум", протестујући тако против политике владе САД према Индијанцима. Уместо да оде на церемонију доделе награде, послао је једну индијанску глумицу да опише патње америчких Индијанаца. Остали филмови: "Трамвај звани жеља", "Вива Запата!", "Јулије Цезар", "Млади лавови", "Једноооки Џек", "Побуна на броду Баунти", "Грофица из Хонгконга", "Одсјај у златном оку", "Последњи танго у Паризу", "Апокалипса сада".

2005. - Хуманитарни концерти под заједничким називом "Лајв ејт" (Ливе 8), у организацији ирског музичара Боба Гелдофа, одржани су у свим земљама које чине Г8 - Сједињеним Америчким Државама, Великој Британији, Француској, Италији, Немачкој,Канади, Јапану и Русији, с циљем да се помогне најсиромашнијим земљама.

2011. - Преминула је Оливера Марковић, српска глумица која је оставила неизбрисив траг. Први филм снимила је 1946.године ("У планинама Југославије"). Награду Народног позоришта, чија је чланица постала 1967. добила је два пута, за улоге Мајка Храброст (1972) и Клара ("Леда", 1978), а највеће признање које додељује Национални театар, Плакету, добила је 1988. Укупан њен опус броји више од стотину улога, играла је у чак 63 филма, 26 серија. Добитница је две Златне арене на Филмском фестивалу у Пули. Упамћена је и као врсна певачица руских романси и шлагера.

(РТ Војводине)