На данашњи дан: Одржан "Брионски пленум", Александар Ранковић принуђен да поднесе оставку на све функције

На данашњи дан 1966. године, на седници Централног комитета Савеза комуниста Југославије, познатој као "Брионски пленум", на основу монтираних оптужби оштро је осуђена Служба безбедности због наводног штетног деловања на развој самоуправног система. Главна жртва политичког обрачуна Александар Ранковић, близак сарадник Јосипа Броза, принуђен је да поднесе оставку на све функције. Последица је била поступна потпуна деструкција прво службе безбедности, а потом и Југославије.

1804 - Рођена је француска књижевница Армандина Орор Лусил Дипен, бароница Дидеван, познатија под псеудонимом Жорж Санд, претеча феминизма, аутор сентименталних, социјалних романа и прича. Оставила је и обимну преписку и мемоаре. Дела: "Индијана", "Лелија", "Консуело", "Ђавоља бара", "Нахоче Франсоа", "Мала Фадета", "Она и он", "Маркиз де Вимер", "Мајстори трубачи", "Повест мог живота".

1835 - У Пешти је изашао први број "Сербског народног листа", илустрованог књижевног недељника. Покренуо га је културни и национални радник, публициста и уредник "Летописа" Матице српске Теодор Павловић. Лист је с краћим прекидима излазио до 1848.

1839 - Умро је турски султан Махмуд II, који је током владавине од 1808. до смрти спровео низ реформи у настојању да спута разне сепаратне тенденције. Године 1826. уништио је Јаничаре. Сурово је гушио српске, грчке и румунске ослободилачке покрете, али није успео да сузбије тежње Срба, Грка и Румуна да створе независне државе. После Турско-руског рата од 1806. до 1812. Букурештанским миром је амнестирао учеснике Првог српског устанка, под притиском Русије, и обећао је Србији извесну аутономију, што је потом изиграо. После новог Турско-руског рата од 1828. до 1829. признао је Једренским миром аутономију Србији, Влашкој и Молдавији, а Грчка је постала независна. 

1860 - Умро је амерички проналазач Чарлс Гуђер, који је 1839. открио процес вулканизације каучука, што је доринело брзом развоју индустрије гуме, посебно производњи аутомобилских гума.

1863 - Рођен је Јован Вујић - Јоца, колекционар уметнина, библиофил, велики добротвор српског народа. Родом из Сенте, филозофију и историју студирао је у Бечу, а дипломирао је и агрономију. Био је велепоседник и временом је створио огромну збирку уметничких дела, старина, вредних књига. Поседовао је библиотеку од око 20.000 књига важних за српску културу и историју, око 3.000 аутографа, писама, повеља, као и збирку старог новца и оружја. Створио је и велику збирку дела српских сликара од 18. до 20. века. Своју збирку поклонио је Београдском универзитету уз договор да се поред Универзитетске библиотеке подигне Галерија Јоце Вујића, што никада није урађено.

1867 - Под притиском Канађана британска влада је донела "Северноамерички закон" на основу којег су провинције Онтарио, Квебек, Нова Шкотска и Њу Бранзвик створиле конфедерацију Канаду са статусом доминиона.

1872 - Рођен је француски инжењер и пилот Луј Блерио, пионир ваздухопловства, који је 1909. први авионом прелетео Ламанш. Испрва је покушавао да направи авион махокрилац (орнитоптер), али је брзо одустао од те идеје и 1903. је конструисао први авион, а 1906. авион с мотором који је имао три цилиндра. У Првом светском рату је производио авионе за француско ратно ваздухопловство, који су били меду најуспешнијим у то време.

1876 - Умро је руски револуционар Михаил Александрович Бакуњин, најзначајнији мислилац анархизма. После војне академије служио је две године у гарди, а затим је од 1841. до 1847. путовао по Немачкој, Француској и Швајцарској, иступајући против царског самодржавља и кметства у Русији. Царска влада му је наложила да се врати у земљу, а када је то одбио лишила га је племићке титуле и одузела сву имовину. У револуцији 1848. је учествовао у прашком устанку, а 1849. је руководио устанком у Дрездену. После пропасти устанка ухапшен је и осуђен на смрт, али му је казна замењена доживотном робијом, после чега је изручен руским властима и прогнан у Сибир. Одатле је успео да побегне и у Западној Европи се повезао с тајном организацијом руских револуционарних демократа "Земља и слобода", а 1869. је основао тајну организацију "Алијанса социјалистичке демократије". На Хашком конгресу 1872. искључен је из Прве интернационале. Дела: "Државност и анархија", "Кнутогерманска империја и социјална револуција".

1884 - Умро је амерички детектив шкотског порекла Ален Пинкертон, који је 1850. основао Националну детективску организацију "Пинкертон".

1896 - Умрла је америчка књижевница Херијет Елизабет Бичер Стоу, борац за женска права и ослобађање црних робова. Романом "Чича Томина колиба", у којем је црначко ропство подвргла снажној критици, допринела је укидању ропства у САД.

1902 - Рођен је амерички филмски режисер немачког порекла Вилијам Вајлер, чији се филмови одликују стилском перфекцијом. Добио је Оскара за филмове "Госпођа Минивер", "Бен Хур" и "Најлепше године нашег живота". Остали филмови: "Оркански висови", "Мале лисице", "Како украсти милион долара", "Наследница", "Детективска прича", "Кери", "Празник у Риму", "Пријатељско убеђивање".

1908 - Ступила је на снагу одредба укључена у другу Међународну радиотелеграфску конвенцију о употреби сигнала СОС, Морзеовом азбуком, у случају невоља на морима. Крајем 20. в. сигнал СОС је одбачен, али током 20. в. његова употреба је спасла хиљаде живота помораца.

1921 - На тајном састанку у Шангају основана је Комунистичка партија Кине, која је непуне три деценије касније освојила власт.

1931 - Рођена је америчка филмска глумица француског порекла Лесли Карон, запажена у филмским мјузиклима педесетих година 20. века. Филмови: "Американац у Паризу", "Жижи", "Лили", "Фани".

1934 - Рођен је Клод Бери, француски режисер, глумац, продуцент и сценариста, добитник Оскара. Међу његовим најпознатијим филмовима су адаптације трагичних прича из провансалског живота француског писца Марсела Пањола - "Жан де Флорет" и "Манон". Важио је за аутора који приморава публику да размишља и поставља питања.

1934 - Рођен је Сидни Полак, амерички филмски режисер, глумац и продуцент. Аутор је филмова "Проклети посед", "Коње убијају, зар не?", "Џеремаја Џонсон", "Девојка коју сам волео", "Три Кондорова дана", "Тутси", "Преводилац", "Моја Африка" - за који је 1985. добио Оскара.

1942 - Трупе нацистичке Немачке заузеле су у Другом светском рату, после осмомесечне опсаде, најважнију руску црноморску луку Севастопољ на полуострву Крим.

1960 - У Гани је проглашена је република, а њен први председник је постао дотадашњи вођа владе Кваме Нкрумах. Гана је стекла независност 1957, до тада она је била британска колонија под именима Златна обала и доцније Гана. 

1961 - Рођена је Дајана Спенсер, будућа супруга британског престолонаследника принца Чарлса и принцеза од Велса.

1961 - Рођен је амерички атлетичар афричког порекла Карл Луис, један од најуспешнијих спортиста 20. века.

1962 - Афричка република Руанда и краљевина Бурунди су стекле независност. Оне су до Првог Светског рата биле саставни део Немачке Источне Африке (Тангањике), а после њега белгијски посед Руанда-Урунди. 

1969 - Данска је постала прва земља у којој је допуштена продаја и производња порнографије.

1974 - Умро је аргентински државник Хуан Доминго Перон, председник од 1946. до 1955. и од 1973. до смрти. После војног удара 1943, у којем је учествовао, постао је министар рата, 1944. потпредседник, а 1946. шеф државе. Владао је ауторитарно, ослањајући се на најшире слојеве. И његова супруга Ева Перон била је изузетно популарна. Одвојио је 1955. цркву од државе и увео секуларне школе, због чега га је римокатоличка црква екскомуницирала. У септембру 1955. оборен је у побуни делова копнене војске и морнарице, после чега је емигрирао. По повратку у земљу, у септембру 1973, поново је изабран за председника Аргентине. 

1990 - У Србији је, на референдуму, одлучено да се донесе нов устав и распишу вишестраначки избори. На референдум је изашло 75,2 одсто бирача од којих је 96,8 одсто гласало "за".

1991 - Лидери источноевропских земаља су на састанку у Прагу укинули Варшавски пакт, установљен 14. маја 1955. од стране Совјетског Савеза, Бугарске, Пољске, Румуније, Чехословачке и Мађарске, као одговор на стварање НАТО. 

1994 - Вођа Палестинске ослободилачке организације Јасер Арафат дошао је у Палестину, окончавши 27-годишње избеглиштво.

1996 - Умро је Стојан Стив Тешић, српско амерички књижевник, филмски сценариста, добитник Оскара. Рођен је у Србији, као дете досељен је у САД, дипломирао је на Универзитету Индијана, а на Колумбија универзитету је написао своје прве комаде. Његова драмска дела доживела су велики успех, између осталог, награђен је и Оскаром за сценарио филма "Четири друга". Министарство за дијаспору владе републике Србије установило је 2005. Награду Стојан Стив Тешић, којом се награђују писци српског порекла који пишу на другим језицима. Филмови: "Breaking Away", "Eyewitness", "Four Friends", "The World According to Garp", "American Flyers", "Eleni". Играни комади: "Nourish The Beast", "The Carpenters", "Division Street". Romani: "Summer Crossing", "Karoo".

1997 - Умро је амерички филмски глумац Роберт Чарлс Дуран Мичам, који се педесетих година 20. века прославио улогама ноншалантних јунака изразите персоналности. Филмови: "Прича о Г. И. Џоу", "Из прошлости", "Црвени пони", "Макао", "Анђеоско лице", "Друга прилика", "Река без повратка", "Бандидо", "Ловци", "Најдужи дан", "Елдорадо", "Анцио", "Добри момци и рђави момци", "Збогом лепојко", "Рајанова кћи", "Јакуза", "Битка за Мидвеј", "Маријини љубавници", "Амбасадор".

2000 - Данска краљица Маргарета II и шведски краљ Густав XVI пустили су у саобраћај 16 километара дуг "Оресундски мост" између Малмеа и Копенхагена, најдужи друмско-железнички мост у свету. Мост грађен четири године, који је коштао три милијарде долара, омогућио је да Шведска буде друмском везом повезана са континенталном Европом.

2002 - Формално је започео рад Међународног кривичног суда у Хагу, који би требало да има надлежност у читавом свету у случајевима дела геноцида, ратних злочина и злочина против човечности, почињених од дана успостављања тог суда.

2002 - Приликом америчког бомбардовања авганистанских положаја код села Какарак у провинцији Урузган, североисточно од Кандахара, погинуло је 48 цивила, највише жена и деце, када је бомба погодила кућу у којој је прослављано венчање.

2004 - Свргнути ирачки председник Садам Хусеин први пут се појавио пред судијом који му је прочитао оптужницу за злочине против ирачког народа. Било је то прво појављивање Садама Хусеина у јавности после седам месеци у затвору.

2006 - Преминуо је негдашњи јапански председник владе Ријутаро Хашимото. На челу владе налазио се од јануара 1996. до јула 1998. године. Руководио је највећом фракцијом у Либерално-демократској партији до јула 2004. године. Хашимото је упамћен по чињеници да је током његовог мандата отворена нова страница у односима с Кином, након готово једног века затегнутости, у једном периоду и ратног стања.

2006 - У експлозији аутомобила бомбе у шиитском делу Багдада погинуло је 66 људи, а око 100 рањено. Сунитски побуњеници су навели да је постављање бомбе на пијаци у шиитском делу Багдада "нормалан одговор на оно што шиитска милиција ради сунитима".

2007 - Умро је српски књижевник Милан Мика Оклопџић. Дипломирао је драматургију на Факултету драмских уметности где је извесно време и предавао. Своје америчко искуство - у САД је магистрирао заједно са Семом Шепардом - преточио је у први роман "ЦА блуз". Објављен 1981. овај роман постао је хит, доживео је бројна издања и продат је у тиражу већем од 100.000. Оклопџић је аутор пет романа, седам позоришних представа и око 20 радио и ТВ драма. Последње две деценије живео је у САД.

2008 - Молдавија је понудила отцепљеном Придњестровљу статус републике са сопственим уставом и правом иступања из Молдавије у случају да се међународни статус Молдавије промени. Влада у Кишињеву понудила је Придњестровљу и петину места у заједничкој скупштини, али без права вета, на чему инсистира власт у Тираспољу. Придњестровље настањује приближно по трећина Руса, Украјинаца и Молдаваца.

2008 - Умро је Дејан Медаковић, српски историчар уметности, историограф, књижевник, председник Српске академије наука и уметности од 1999. до 2003. Рођен је у Загребу, тада Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, у породици која је дала низ великана српске културе. Гимназију је завршио у Сремским Карловцима. Од 1942. радио је у Музеју кнеза Павла, а након рата у Музеју града Београда, Министарству за науку и културу и Савезном заводу за заштиту споменика културе. Радио је у Историјском институту САН (1952-1954). Докторирао је тезом "Графика српских штампаних књига XV-XVIII века" 1954. Предавао је на Филозофском факултету у Београду до пензионисања 1982. У Матици српској руководио је истраживањима из области историје уметности. Уређивао је "Зборник за ликовне уметности Матице српске". Бавио се сироким распоном тема, од средњовековне уметности до модерног сликарства, али највише - српским бароком, српским културним приликама у 18. в. и српским сликарством 19. в. Аутор је и неколицине књижевних дела и више збирки поезије. Руководио је и основао (или обновио) низ културних и научних пројеката, попут "Вукове задужбине". Од 1995. редовни је члан Европске академије са средиштем у Салцбургу, а редовни члан Лајбницовог друштва (Берлин) и почасни члан Румунске академије постао је 2001. Добитник је награде за животно дело (Седмојулске), аустријске Гинделдз награде, Хердерове награде. Био је почасни грађанин Сремских Карловаца. Дела: "Београд на старим гравирама", "Српски сликари 18. века", "Путеви српског барока", "Сведочења", "Истраживачи српских старина", "Барок код Срба", "Савина", "Сент Андреја", "Летопис Срба у Трсту", "Срби у Бечу", коаутор "Историје српског народа" 1-10 СКЗ, "Хиландар", сећања: "Ефемерис" 1-5.

2009 - У Београду су започеле Летње Универзитетске игре,  25. по реду, на којима се окупило око 8.500 студената-спортиста из  145 земаља света.

2009 - Умро је Карл Малден, амерички глумац српског  порекла, добитник Оскара. Најпознатији је по улогама у филмовима  "Трамвај звани жеља" (Оскар 1951.), "На доковима Њујорка" као  и тв серији "Улице Сан Франциска". Рођен је у Индијани као Младен  Секуловић, од оца Србина и мајке Чехиње, а име је променио у  22. години из професионалних разлога. Прославио се филмовима Елије Казана, с којим је сарађивао и у позоришту. Његово карактеристично лице омогућило му је да игра веома различите улоге, од свештеника до гангстерског шефа, од рогоње до  генерала.

(Танјуг)