Na današnji dan Milan Obrenović objavio rat Turskoj, Vladimir Putin u prvoj poseti Kubi, SAD uhapsile Sadama Huseina

Na današnji dan 2003. godine snage SAD uhapsile svrgnutog predsednika Iraka Sadama Huseina, koji se skrivao u podzemnom skloništu blizu svog rodnog grada Tikrita. Potraga za njim trajala je skoro devet meseci, od početka invazije američko-britanskih snaga na Irak. 

1545. Počeo rad Tridentski koncil, koji je u maju 1542. sazvao papa Pavle III. Ekumenski koncil, na kom je do kraja izgrađen status katoličke crkve kao dogmatske, protivreformacijske, militantne ustanove s papom-autokratom na čelu, s prekidima zasedao do 1563. Na osnovu zaključka tog skupa vođen protivreformacijski pokret koji je doveo do Tridesetogodišnjeg rata prokatoličkih i protestantskih snaga u Evropi, od 1618. do 1648.

1553. Rođen francuski kralj Anri IV, prvi monarh iz dinastije Burbona. Idejni vođa protestanata kasnije prešao u katolicizam, ali Nantskim ediktom 1598. osigurao protestantima verske slobode i okončao verske ratove. Tokom njegove vladavine osnovane prve francuske kolonije u Severnoj Americi. Ubio ga rimokatolički fanatik Fransoa Ravajak. 

1570. Mirom u Šćećinu Danska priznala nezavisnost Švedske. 

1642. Holandski moreplovac Abel Tasman otkrio Novi Zeland, ali se nije iskrcao iz straha od ratobornih domorodaca. Zasluga za otkriće pripala Englezu DŽejmsu Kuku, koji se 1769. iskrcao na jedno od novozelandskih ostrva. 

1797. Rođen nemački pesnik Hajnrih Hajne, jedan od najvećih liričara XIX veka. Njegova poezija smatra se vrhunskim dostignućem nemačkog romantizma, izvršila ogroman uticaj na evropsko pesništvo. 

1806. Ustanici u I srpskom ustanku oslobodili beogradsku varoš i naterali otomanske snage da se povuku u Kalemegdansku tvrđavu. Tvrđava osvojena početkom 1807, po slomu ustanka 1813. Otomani ponovo zauzeli Beograd. 

1877. Srpski kralj Milan Obrenović, na poziv Rusije, drugi put objavio rat Otomanskom carstvu. U martu 1878. rat završen mirovnim sporazumom Rusije i Turske u San Stefanu, kojim je Rusija pokušala da ostvari premoć na jugu Balkana. 

1921. SAD, Velika Britanija, Francuska i Japan potpisali Vašingtonski ugovor o međusobnom poštovanju ostrvskih poseda u Pacifiku. 

1937. Japanske trupe okupirale kineski grad Nanking i u narednih šest sedmica pobile oko 200.000 Kineza, mahom civila. Krvoproliće ušlo u istoriju kao Silovanje Nankinga. 

1939. U prvoj velikoj pomorskoj bici u II svetskom ratu britanske krstarice Ekseter, Ajaks i Ahil kod zaliva La Plata u Atlantskom okeanu teško oštetile i onesposobile nemački bojni brod Graf Špe, koji je tokom gusarskog krstarenja u južnom Atlantiku i Indijskom okeanu prethodno potopio devet trgovačkih brodova. 

1944. Japanski avion napunjen eksplozivom, kojim je upravljao kamikaza, u II svetskom ratu udario u krstaricu SAD Nešvil i usmrtio 133 člana posade. 

1967. Vojna hunta u Grčkoj sprečila kontraudar, a kralj Konstantin, primoran da napusti Grčku, s porodicom pobegao u Rim. 

1981. General Vojćeh Jaruzelski zaveo ratno stanje u Poljskoj, zabranjen rad nezavisnog sindikata Solidarnost, pritvoreno na hiljade sindikalnih aktivista. 

1982. U zemljotresu u Severnom Jemenu, u provinciji Damar, stotinak kilometara jugoistočno od glavnog grada Sane, poginulo 3.000 ljudi. 

1988. U Kongu potpisan protokol Angole, Kube i Južne Afrike, uz posredovanje SSSR i SAD, kojim je otvoren put ka nezavisnosti Namibije i okončanju građanskog rata u Angoli, započetog 1975. 

1991. Bivše sovjetske republike Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan, Turkmenistan i Uzbekistan odlučile da se priključe Zajednici Nezavisnih Država. 

1999. U Ljubljani u 75. godini umro slovenački političar Stane Dolanc, komunistički i državni funkcioner SFRJ. 

2000. Predsednik Rusije Vladimir Putin došao na Kubu, u prvu posetu nekog državnika Rusije Fidelu Kastru od raspada SSSR 1991. 

2001. U samoubilačkom napadu ekstremista na zgradu parlamenta Indije u Nju Delhiju ubijeno 13 osoba. Za napad osumnjičeni muslimanski separatisti, koji se od 1989. bore protiv indijskih vlasti u DŽamu i Kašmiru. 

2002. Na samitu u Kopenhagenu, Evropska unija odlučila o proširenju EU. U Uniju 1. maja 2004. ušle Poljska, Češka, Mađarska, Slovenija, Slovačka, Estonija, Letonija, Litvanija, Kipar i Malta. 

2004. Na predsedničkim izborima u Rumuniji pobedio gradonačelnik Bukurešta i kandidat reformskih opozicionih snaga Trajan Basesku. Okončana desetogodišnja vladavina naslednika komunističkog režima. 

(Tanjug)