На данашњи дан Милан Обреновић објавио рат Турској, Владимир Путин у првој посети Куби, САД ухапсиле Садама Хусеина

На данашњи дан 2003. године снаге САД ухапсиле свргнутог председника Ирака Садама Хусеина, који се скривао у подземном склоништу близу свог родног града Тикрита. Потрага за њим трајала је скоро девет месеци, од почетка инвазије америчко-британских снага на Ирак. 

1545. Почео рад Тридентски концил, који је у мају 1542. сазвао папа Павле III. Екуменски концил, на ком је до краја изграђен статус католичке цркве као догматске, противреформацијске, милитантне установе с папом-аутократом на челу, с прекидима заседао до 1563. На основу закључка тог скупа вођен противреформацијски покрет који је довео до Тридесетогодишњег рата прокатоличких и протестантских снага у Европи, од 1618. до 1648.

1553. Рођен француски краљ Анри IV, први монарх из династије Бурбона. Идејни вођа протестаната касније прешао у католицизам, али Нантским едиктом 1598. осигурао протестантима верске слободе и окончао верске ратове. Током његове владавине основане прве француске колоније у Северној Америци. Убио га римокатолички фанатик Франсоа Равајак. 

1570. Миром у Шћећину Данска признала независност Шведске. 

1642. Холандски морепловац Абел Тасман открио Нови Зеланд, али се није искрцао из страха од ратоборних домородаца. Заслуга за откриће припала Енглезу Џејмсу Куку, који се 1769. искрцао на једно од новозеландских острва. 

1797. Рођен немачки песник Хајнрих Хајне, један од највећих лиричара XIX века. Његова поезија сматра се врхунским достигнућем немачког романтизма, извршила огроман утицај на европско песништво. 

1806. Устаници у I српском устанку ослободили београдску варош и натерали отоманске снаге да се повуку у Калемегданску тврђаву. Тврђава освојена почетком 1807, по слому устанка 1813. Отомани поново заузели Београд. 

1877. Српски краљ Милан Обреновић, на позив Русије, други пут објавио рат Отоманском царству. У марту 1878. рат завршен мировним споразумом Русије и Турске у Сан Стефану, којим је Русија покушала да оствари премоћ на југу Балкана. 

1921. САД, Велика Британија, Француска и Јапан потписали Вашингтонски уговор о међусобном поштовању острвских поседа у Пацифику. 

1937. Јапанске трупе окупирале кинески град Нанкинг и у наредних шест седмица побиле око 200.000 Кинеза, махом цивила. Крвопролиће ушло у историју као Силовање Нанкинга. 

1939. У првој великој поморској бици у II светском рату британске крстарице Ексетер, Ајакс и Ахил код залива Ла Плата у Атлантском океану тешко оштетиле и онеспособиле немачки бојни брод Граф Шпе, који је током гусарског крстарења у јужном Атлантику и Индијском океану претходно потопио девет трговачких бродова. 

1944. Јапански авион напуњен експлозивом, којим је управљао камиказа, у II светском рату ударио у крстарицу САД Нешвил и усмртио 133 члана посаде. 

1967. Војна хунта у Грчкој спречила контраудар, а краљ Константин, приморан да напусти Грчку, с породицом побегао у Рим. 

1981. Генерал Војћех Јарузелски завео ратно стање у Пољској, забрањен рад независног синдиката Солидарност, притворено на хиљаде синдикалних активиста. 

1982. У земљотресу у Северном Јемену, у провинцији Дамар, стотинак километара југоисточно од главног града Сане, погинуло 3.000 људи. 

1988. У Конгу потписан протокол Анголе, Кубе и Јужне Африке, уз посредовање СССР и САД, којим је отворен пут ка независности Намибије и окончању грађанског рата у Анголи, започетог 1975. 

1991. Бивше совјетске републике Казахстан, Киргистан, Таџикистан, Туркменистан и Узбекистан одлучиле да се прикључе Заједници Независних Држава. 

1999. У Љубљани у 75. години умро словеначки политичар Стане Доланц, комунистички и државни функционер СФРЈ. 

2000. Председник Русије Владимир Путин дошао на Кубу, у прву посету неког државника Русије Фиделу Кастру од распада СССР 1991. 

2001. У самоубилачком нападу екстремиста на зграду парламента Индије у Њу Делхију убијено 13 особа. За напад осумњичени муслимански сепаратисти, који се од 1989. боре против индијских власти у Џаму и Кашмиру. 

2002. На самиту у Копенхагену, Европска унија одлучила о проширењу ЕУ. У Унију 1. маја 2004. ушле Пољска, Чешка, Мађарска, Словенија, Словачка, Естонија, Летонија, Литванија, Кипар и Малта. 

2004. На председничким изборима у Румунији победио градоначелник Букурешта и кандидат реформских опозиционих снага Трајан Басеску. Окончана десетогодишња владавина наследника комунистичког режима. 

(Танјуг)