На данашни дан рођени Ђузепе Верди и Милан Јовановић Батут; 1918. почело ослобађање Ниша; Умрли Орсон Велс и Тадија Сондермајер; 1990. СССР и Немачка потписали уговор о повлачењу совјетских војника из Немачке

 НОВИ САД - 1967 - Умро је Тадија Сондермајер, пионир српске авијатике, ваздухопловни инжењер. Оснивач је "Аеропута" (Друштво за ваздушни саобраћај Аеропут) прве наше националне авикомпаније. Био је пилот-ловац и један од оснивача Аероклуба Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Након окончања гимназије у родном Београду, у Немачкој је започео студије архитектуре. Када је избио Први балкански рат напустио је студије и пријавио се у Српску војску као добровољац. Постао је ваздухопловац 1916. на Солунском фронту. Прославио се историјским летом са пилотом Леонидом Бајдаком, на релацији Париз - Бомбај и натраг, од 20. априла до 2.маја 1927. године, непун месец пре чувеног Линдберговог лета Њујорк - Париз. Маршруту дугу 14.800 километара, прешли су у 15 етапа, за 11 дана, односно 89 сати ефективног лета. Приликом повратка, двојицу хероја на београдском (бежанијском) аеродому свечано је дочекало око 50.000 Београђана. Одликован је низом српских и савезничких одликовања, међу којима су Карађорђева звезда с мачевима, Златна медаља за храброст, Легија части.

1684 - Рођен је француски сликар Жан Антоан Вато, типичан представник рококоа, чије је сликарство деликатног колорита и осетљивог цртежа углавном посвећено темама из друштвеног живота аристократије.

1813 - Рођен је италијански композитор Ђузепе Верди, уз Рихарда Вагнера, најистакнутији романтичарски оперски стваралац 19. века. Његове прве опере изражавају идеје националног покрета (ризорђименто) док су каснија дела врхунац италијанског романтизма. Дела: опере "Набуко", "Травијата", "Трубадур", "Риголето", "Бал под маскама", "Моћ судбине", "Дон Карлос", "Аида", "Отело", "Фалстаф".

1837 - Умро је француски економиста Шарл Фурије, социјалиста-утописта који је сматрао да је капитализам "асоцијалан", јер су у њему појединци у сталном рату једни с другима. У таквој економији "архитекта машта о пожарима... а стаклар о граду који би поразбијао сва стакла". Економско-друштвени развој разврстао је у три периода: прединдустријски, "распарчану, непријатну индустрију" у капитализму, и друштвену, привлачну индустрију. Сматрао је да се друштво може преобразити у Хармонију помоћу експерименталних заједница у којима људска индивидуалност достиже врхунац, што доприноси општој хармонији. Дела: "Нови индустријски и друштвени свет", "Теорија четири покрета".

1847 - Рођен је Милан Јовановић Батут, српски лекар и професор Медицинског факултета у Београду. Гимназију је завршио у Сремским Карловцима а медицину у Бечу. Бавио се здравственим просвећивањем и велики део живота је посветио модернизовању српског санитета. Упорно се борио и за оснивање Медицинског факултета, што му је успело 1919. после више деценија полемика и припрема. Објавио је низ радова, највише из области здравственог просвећивања. Издавао је и уређивао часописе: "Здравље" (Сомбор и доцније Београд) и "Народно здравље" (додатак листа "Српски архив").

1861 - Рођен је норвешки поларни истраживац, дипломата и хуманиста Фритјоф Нансен, професор океанографије на Универзитету у Ослу, добитник Нобелове награде за мир 1922. Истраживао је од 1893. до 1896. Гренланд и Северни ледени океан пловећи на броду "Фрам", (сачуван и конзервиран, чува се у близини Осла). После Првог светског рата бавио се заштитом ратних заробљеника и националних мањина. Као високи комесар Друштва народа руководио је репатријацијом ратних заробљеника и допринео потписивању Женевског протокола о избеглицама. Једна врста емигрантског пасоша названа "Нансенов пасош" (Certificat Nansen) и сада је у употреби за расељене људе као потврда идентитета.

1901 - Рођен је швајцарски скулптор Алберто Ђакомети, чије је обимно, разноврсно и особено дело израз готово свих доминантних струјања у уметности 20. века. У раном периоду је стварао под утицајем кубизма и надреализма, касније се бавио просторним конструкцијама, а позна дела оличавају егзистенцијалистичко виђење света.

1911 - У Вучангу, Кина, проглашена је република и отпочела је револуција у којој је оборена династија Ћинг, позната као Манџу, која је владала Кином од 1644. до 1912. На целу републиканске владе убрзо се нашао Сун Јат Сен.

1913 - Завршена је изградња Панамског канала дугог 81,6 километара, којим су спојени Атлантски и Тихи океан. Пловидба каналом започела је 15. августа 1914.

1917 - Због торпедовања бразилских бродова, Бразил је у Првом светском рату објавио рат Немачкој.

1918 - Прва српска армија почела је операције ослобађања Ниша у Првом светском рату, упркос упозорењу врховног команданта савезничких снага на Балкану француског генерала Луја Франше Депереа да је то срљање у авантуру. Гонећи аустријску и немачку војску долином Јужне Мораве, српска војска под командом војводе Петра Бојовића ослободила је Ниш у муњевитом нападу и приморала окупаторе на повлачење према северу.

1930 - Рођен је Харолд Пинтер, британски драмски писац, нобеловац. Глуму је студирао на лондонској Краљевској академији драмских уметности и Централној школи за говор и драму, али је напустио студије. Од 1973. ради у лондонском Националном театру као режисер. Захваљујући специфичном стилу кратких дијалога и дару да се најекономичнијим средствима створи изузетна напетост (попут употребе тишине) Пинтерово презиме је 1960-их ушло у општу употребу, а придев "пинтеровски" означава типично британски стил, напетост и амбивалентност. Написао је 20 књижевних дела и 21 сценарио и режирао 27 позоришних представа. Најзначајнија дела: "Соба", "Настојник", "Повратак", "Ничија земља", "Стара времена", "Рођендан", "Време забаве", "Месечина", "Станица Викторија", "Горштачки језик". Био је познат по независним политичким ставовима. Током бомбардовања Србије (СРЈ) 1999. одлучно је осуђивао политику Запада. Добитник је бројних признања па и Нобелове награде 2005. али је одбио британску племићку титулу.

1943 - Генералисимус Чанг Кај Шек положио је заклетву као председник Кине.

1954 - Вијетнамски лидер Хо Ши Мин ушао је у главни град Вијетнама Ханој, који су два дана раније напустиле француске колонијалне трупе.

1964 - У Токију су отворене Олимпијске игре, прве у Азији.

1970 - Умро је француски политичар Едуар Далађе, потписник Минхенског пакта с Немачком 1938, којим је Адолфу Хитлеру омогућено да окупацијом Судета (делови Чешке већином насељени Немцима) распарча Чехословачку. Између два светска рата био је три пута председник владе Француске, а у Другом светском рату интерниран је у Немачку после окупације Француске.

1973 - Потпредседеник САД Спиро Егњу морао је да поднесе оставку због оптужби за избегавање плаћања пореза.

1980 - У Алжиру је у земљотресу погинуло 2.590 особа, а око 330.000 становника града Ал Аснам остало је без крова над главом.

1982 - САД су наметнуле санкције Пољској због одлуке пољске владе да забрани синдикат "Солидарност".

1985 - Умро је амерички филмски глумац и режисер Орсон Велс, чији је већ први филм "Грађанин Кејн" дело виртуозне изражајне снаге и оригиналности, техничких новина и новог начина монтаже, један од најбољих у историји кинематографије. Изградио је особен стил и свако његово дело носи печат снажне и оригиналне личности. Добио је 1971. Оскар за животно дело. Остали филмови: режија и глума - "Величанствени Амберсонови", "Дама из Шангаја", "Магбет", "Отело", "Зрно зла", "Господин Аркаден", "Процес", "Поноћна звона", "Истине и лажи", глума - "Сиротица из Ловуда", "Трећи човек", "Хотел Интернационал".

1985 - Умро је амерички филмски и позоришни глумац Јул Бринер, пођеднако добар у карактерним, авантуристичким и дискретним комичним ролама. Играо је у бројним филмовима, али је посебно упамћен по улози у музичком филму "Краљ и ја", за који је награђен Оскаром, а и у позоришту је годинама играо у истоименој представи. Остали филмови: "Десет божјих заповести", "Анастасија", "Браћа Карамазови", "Соломон и Саба", "Седморица величанствених", "Тарас Буљба", "Западни свет".

1990 - Совјетски Савез и Немачка су потписали уговор о повлачењу совјетских војника из Немачке до краја 1994. У то време у Немачкој се налазило 380.000 совјетских војника и 220.000 чланова њихових породица.

1991 - Скупштина Србије је одлучила да застава Србије постаје традиционална српска тробојка али без звезде петокраке која се на застави налазила од Другог светског рата.

1993 - Социјалиста Андреас Папандреу добио је изборе и вратио се на власт у Грчкој.

1995 - Израел је, у складу с мировним споразумом с Палестинском ослободилачком организацијом, почео повлачење са Западне обале и ослободио из затвора око 300 Палестинаца.

1997 - Пад авиона типа DC-9 аргентинске компаније ALA у Уругвају није преживео нико од путника и чланова посаде, укупно 74 особе.

2000 - Умрла је Сиримаво Бандаранаике, прва жена председник владе у свету. У историју је ушла поставши председник владе Шри Ланке (негдашњи Цејлон) 21. јула 1960. Управљала је Шри Ланком од 1960. до 1977. и била један од оснивача Покрета несврстаних.

2003 - Нобелову награду за мир добила је ирански адвокат и борац за људска права Ширин Ебади, којој је Нобелов комитет дао предност у односу на папу Јована Павла II.

2004 - Умро је амерички глумац Кристофер Рив, филмски "Супермен", који је од 1995. године био везан за инвалидска колица, пошто је у несрећи током јахања сломио два кичмена пршљена. Није се, међутим, предавао болести и у таквом стању је глумио у више филмова, укључујући римејк легендарног Хичкоковог "Прозор у двориште".

2005 - Умро је Милтон Оботе, први председник владе Уганде после стицања независности 1962.

2005 - Европска унија и Србија и Црна Гора почели су преговоре о закључењу Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП).

2010 - У Београду је одржана "Парада поноса". И поред изузетно јаког полицијског обезбеђења на маргинама скупа догодило се мноштво инцидената.

2018 - Балеарско острво Мајорку је погодило страховито невреме. Десетак особа је погинуло, бројни објекти су оштећени а стотине лица је евакуисано.

(Танјуг)