Miroslav Lazanski: Ruska armija po novom modelu

Šta dobijaju oružane snage Rusije s novim-starim predsednikom, Vladimirom Putinom, kao vrhovnim komandantom? Najkraće rečeno, to je nastavak reformi, veći vojni budžet, odnosno uvođenje u upotrebu najnovijih borbenih sistema, kao i bolje plate za pripadnike oružanih snaga. Zapravo, oružane snage Rusije podvrgnute su najvećim reformama u poslednjih 200 godina. To ne protiče baš lako, ministar odbrane okupio je oko sebe ekipu pomoćnika i zamenika na koje u Generalštabu ne gledaju baš svi oduševljeno, šest od osam sadašnjih zamenika ministra su civili i bili su ranije službenici Federalne poreske uprave. Da li je to razlog što su odlazak u penziju nedavno zatražili general-potpukovnik Andrej Tretjak, zamenik načelnika Generalštaba i šef glavne Operativne uprave, general-potpukovnik Sergej Skokov, prvi zamenik komandanta Kopnene vojske, general-major Oleg Ivanov, načelnik Uprave za elektronsko ratovanje u Generalštabu? Prva dvojica generala su ključni prijatelji načelnika Generalštaba generala Nikolaja Makarova, pa je zamenik ministra odbrane Nikolaj Pankov izjavio da ti generali nisu protiv reformi, da su im ponuđene visoke dužnosti izvan Moskve, kao i na vojnoj akademiji u Moskvi.

Reforme ruskih oružanih snaga predviđaju da u sledećih pet godina Rusija dobije bitno drugačije oružane snage: od masovne mobilizacione vojske do manje i profesionalne armije, sastavljene od specijalnih jedinica za lokalne konflikte, sposobne da budu podrška ruskoj spoljnoj politici u bilo kojem delu sveta. Delom je to posledica povećanja vojnog budžeta, tehnološkog skoka ruske vojne industrije, ali i rezultat analiza konflikta u Južnoj Osetiji, posebno kada su u pitanju struktura jedinica, vojno školstvo, kvalitet obuke, komanda i kontrola, naoružanje, oprema i doktrina upotrebe snaga. Posle avgusta 2008. godine i rata s Gruzijom, ruski generali su odlučili da konvencionalne snage pod hitno treba da se reformišu i u tome imaju podršku kako političara tako i javnosti. Osim toga, tu je i negativan demografski faktor koji ne ide u prilog postojanju regrutne armije, pa slučajevi pogibije vojnika u neborbenim operacijama, što je sve dosta kompromitovalo tradicionalno gledanje na vojsku koju čine regruti. Za početak procesa radikalnih reformi vojni rok je skraćen na 12 meseci, u Ministarstvu odbrane povećan je broj „civilnih“ položaja, zapadna iskustva na tom planu detaljno se proučavaju.

Kada su u pitanju vidovi oružanih snaga, ruska kopnena vojska treba da dobije najmoderniju opremu i oružje, kopnene jedinice biće brojčano manje, ali sposobne za brzi borbeni raspored u područjima svoje odgovornosti. Promeniće se i nivoi komandovanja, sada postoji četvorostruka struktura, vojno područje – armija – divizija – puk, a od 2012. godine to bi trebalo da se svede na vojno područje – operativna komanda – brigada, pri čemu će vojno područje i dalje imati komandnu odgovornost nad svim snagama na „svojoj“ geografskoj teritoriji, ali će biti obuhvaćeno i operativnom komandom. S druge strane, operativna komanda pokrivaće više regiona.

Broj kopnenih jedinica biće kroz razne faze reformi smanjen od 1.890 na 172 jedinice, brigade se dele na „teške“, „srednje“ i „lake“. „Teška“ brigada imaće najmodernije tenkove i borbena vozila pešadije, „srednja“ brigada imaće borbena vozila pešadije i oklopne transportere, dok će „laka“ brigada biti opremljena novim oklopnim transporterima i lakim oklopnim vozilima. Od oklopnih sredstava planirana je proizvodnja nove generacije tenkova iz programa „Armata“. Dve nove „Arktičke“ brigade biće stacionirane u Murmansku i Arhangelsku.

Od 1. decembra 2009. godine započeo je proces transformacije kopnenih divizija u brigade sposobne za samostalne operacije. Istovremeno, 23 motostreljačke i tenkovske divizije, raketni i artiljerijski pukovi, inženjerijske jedinice, snage PVO, jedinice veze i logistike, sve u sastavu kopnene vojske, biće transformisane u 39 kopnenih brigada, 21 raketnu i artiljerijsku brigadu, sedam brigada kopnene PVO, 12 brigada veze i dve brigade za elektronsko ratovanje.

Ratno vazduhoplovstvo će svoj broj jedinica od 240 smanjiti na 120, planira se pregrupisavanje ratnog vazduhoplovstva u 15 velikih baza i 40 drugih, u svakoj velikoj bazi bi bilo od 150 do 200 borbenih aviona. U novembru 2010. objavljeno je da Rusija uvodi Vazdušno-kosmičku komandu u okviru Kosmičkih snaga u Zariji severno od Moskve. Sistem S-400 je već u punoj operativnoj upotrebi, a sistem S-500 to treba da bude od 2015. godine. Očekuje se da će do kraja 2012. godine sve vazduhoplovne divizije i pukovi biti u novoj formaciji, zajedno sa četiri strateške vazdušne komande. Značaj tih komandi zavisiće od broja vazduhoplovnih pukova pod njima.

I ostali vidovi oružanih snaga Rusije doživeće restrukturisanje. Strateške raketne snage će broj raketnih diviziona u svakoj diviziji smanjiti od 12 na osam, pri čemu će se i broj raketnih divizija smanjiti od sedam na šest. Povećava se broj strateških raketnih sistema „topolj-M“, sistem SS-18 postepeno se povlači iz upotrebe.

Vazdušno-desantne snage bile su i inicijator transformacije i profesionalizacije oružanih snaga Rusije, osam divizija transformiše se u osam vazdušno-desantnih brigada „Snaga za brzo reagovanje“. Najavljena je i nova vazdušno-desantna brigada u vojnom području Moskva i samostalan padobranski puk u vojnom području Sankt Peterburg. Trenutno vazdušno-desantne divizije baziraju u Tuli, Pskovu, Novorosijsku i Ivanovu, dok je u Uljanovsku brigada. Profesionalni vojnici u tim jedinicama treba da zarađuju oko 1.100 dolara mesečno.

Ratna mornarica Rusije dobiće za Crnomorsku flotu, koja ima i najstarije brodove, 15 novih fregata i podmornica, dok će Kaspijska flotila dobiti 16 novih korveta. Rusija je kupila od Francuske četiri desantno-amfibijska broda klase „Mistral“, dva će biti izgrađena u Rusiji. Ti brodovi će biti raspoređeni u Severnu i Pacifičku flotu. Na njima će biti i helikopteri Ka-52. Nastavlja se proizvodnja strateških nuklearnih podmornica klase „Borej“ opremljenih interkontinentalnim raketama „bulava“. Podmornica „Jurij Dolgoruki“ već je u sastavu Pacifičke flote, još tri klase „Borej“su u izgradnji. Podmornička interkontinentalna raketa „bulava“ konačno je uspešno završila testove.

Prema planovima reformi, do 2015. godine 30 odsto naoružanja i vojne opreme treba da uđe u kategoriju „moderno“, a do 2020. godine moderno oružje i oprema trebalo bi da u ruskim oružanim snagama bude zastupljeno sa 70 odsto. U pogledu personalne politike, reforme traže da se oko 205.000 oficirskih položaja i funkcija preispita u okviru čega će oružane snage Rusije smanjiti broj oficira sa sadašnjih 355.000 na 150.000, broj generala smanjiće se sa sadašnjih 1.007 na 886, broj pukovnika sa 25.665 na 9.114, majora sa 99.550 na 25.000 i kapetana sa 90.000 na 40.000.

Zbog svega toga kritičari vojnih reformi u Rusiji su vrlo glasni. Oni, između ostalog, zameraju Ministarstvu odbrane i Generalštabu da je nova vojna doktrina usvojena i pre nego su reforme vojske uopšte i krenule, da uruskom društvu nema konsenzusa između političke elite i naroda po tom pitanju. Ruski generali odgovaraju na te kritike tvrdnjama „da Rusija nema vremena da čeka konsenzus oko vojnih reformi“. Na Zapadu su posebno zabrinuti zbog stavova u novoj ruskoj vojnoj doktrini koji govore o odgovoru Rusije na napade na njene snage raspoređene izvan matične ruske teritorije, o pravu predsednikaRusije da naredi raspoređivanje vojnih snaga izvan matične teritorije i bez dozvole ruskog parlamenta, o pravu Rusije da koristi nuklearno oružje i u lokalnim konfliktima ako je Rusija napadnuta, ali i kao prevenciju od napada na Rusiju. Tu su i stavovi o odbrani država koje to zatraže od Rusije, a koje Rusija podržava, te o zaštiti ruskih državljana u inostranstvu.

Rusija u sledeće tri godine očekuje uvođenje u operativnu upotrebu 40 novih balističkih interkontinentalnih raketa, pet novih raketnih sistema „iskander“, oko 300 novih oklopnih borbenih vozila, 60 novih helikoptera, 80 novih borbenih aviona, tri nove strateške nuklearne podmornice, kao i pet novih površinskih ratnih brodova u klasi raketnih krstarica. Dobra prodaja ruskog naoružanja, pre svega Indiji, Kini i Venecueli pospešuje i domaće porudžbine ruske vojne industrije.

Sve ovo, na neki način, znači da se u ruskoj vojnoj praksi približava kraj kontinuiteta sa sovjetskom vojnom tradicijom kako u pogledu strukture jedinica, tako i u komandi i kontroli, obuci i popuni. Ukupno gledajući, oružane snage Rusije u konvencionalnom pogledu, uzimajući u obzir broj tenkova, topova, borbenih oklopnih vozila, borbenih aviona, helikoptera i PVO sistema, i dalje su najsnažnija oružana sila na svetu. A nuklearna komponenta ruske vojne moći i dalje drži ravnotežu s nuklearnim potencijalom SAD.

Rusija danas pod oružjem drži 956.000 ljudi. Regruti služe vojni rok od 12 meseci. Oružane snage raspolažu sa 3.000 tenkova i 18.000 tenkova u rezervi, 17.000 oklopnih borbenih vozila, 5.520 topova i 12.215 u rezervi, 1.200 višecevnih raketnih bacača i 2.920 u rezervi, 292 interkontinentalne strateške rakete kopnenog baziranja, sa 12 nuklearnih podmornica nosača interkontinentalnih projektila, sa 24 nuklearne podmornice, lovcima drugih atomskih podmornica, u floti je jedan nosač aviona, šest krstarica, 18 razarača, osam fregata, 47 korvete...

Rusko ratno vazduhoplovstvo raspolaže sa 250 strateških bombardera i sa 1.800 taktičkih aviona. Snage kosmičke i raketne odbrane broje oko 50.000 ljudi, dok specijalne jedinice za kosmičko ratovanje imaju oko 30.000 pripadnika. Jedinice ministarstva unutrašnjih poslova, a opremljene su kao i armija samo što nemaju tenkove i borbene avione, imaju oko 474.000 pripadnika.

(Politika)