среда, 15. јануар 2025.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Мирослав Лазански: Кохабитација на српски начин
Хроника

Мирослав Лазански: Кохабитација на српски начин

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 26. мај 2012.

Наметнута синтеза којом нико не треба да се претерано заноси

Најлакше је бити генерал после битке. Ипак, не може се прећутати да су се неки медији и већина истраживача јавног мњења прописно избрукали, јер испало је да је једно победа у анкетама, а друго на изборима. Због те мале разлике није избио рат, иако су га неки најављивали, нико нас није напао, а нисмо заратили ни међусобно. Истина, неки сада спомињу и Хитлера. Тако господин Драгољуб Мићуновић, председник Политичког савета ДС, рече: „Да се воља грађана исказана на изборима мора поштовати, али да у историји има много примера да су грађани лоше изабрали”. Епохална изјава, ја сам све до сада мислио да се воља грађана исказана на изборима не мора поштовати.

Сваке четврте године кандидати за станара у Белој кући постављају америчким бирачима једноставно питање: „Да ли вам је сада боље него пре четири године?” И на томе добијају, или губе изборе. Како се Срби увек пореде са Америма, Русима и Кинезима, онако у вицевима, требало је на време размислити шта ако пучанство овде почне да размишља као у САД. Јер то онда неће бити само виц.

Без обзира на то ко ће саставити владу Србије овог пута нема горких победа нити слатких пораза. Јасно је ко су победници,а ко губитници. Изборни резултат је јасан, али била би грешка интерпретирати га као бланко чек. Са друге стране, изборна социологија ове земље све више личи на изборну социологију наших суседа. Гласачи без проблема прелазе границу између различитих странака. То не значи да између странака не постоје одређене идеолошке разлике, мислим да су оне у Србији сада минорне, али избори су показали да наклоњеност странкама није нешто што се стиче једном за сва времена. Мотиви за гласање мењају се од једних до других избора, и више зависе од политичког и економског управљања него од било које идеологије. То се посебно дешава код младих, који не памте ни деведесете године ни диктатуру, како то неки воле да нагласе. Људима је вероватно досадило да они којима су пуна уста светле будућности по потреби извлаче и селективно тумаче прошлост. Однос са грађанима Србије успоставља се и пажњом и начином владања. Овим изборима у Србији је завршен период лакоће владања и згртања пара, што је, природно, изазвало и потрес у главама многих људи из естаблишмента. Стил не може да замени садржај, изглед није важнији од суштине. Негативни „спин” вратио се попут праве тенис лоптице. Порука из дубине друштва јасна је, одбацивање елите, начина владања и понашања. Људи су се променили, друштво такође, док су институције, политички персонал и високи јавни функционери наставили да трче по свом терену. Узрок пораза владајуће коалиције јесте и предаторски капитализам, слабљење механизма социјалне заштите, примарно ослањање на мултинационалне компаније, подршка процесу мондијализације, игнорисање традиције,историје и свега оног што се догађало око Косова. Владајући блок је сматрао да питање Косова неће битније утицати на изборе. Истина, гласови са Косова нису били пресудни, али су гласови из неких градова у централној Србији у којима је највећи део избеглицаса Косова и њихових потомака били врло значајни. Не примајући делегацију избеглица из Хрватске, гурајући их директно у наручје СНС-у, а то је популација од најмање 250.000 људи, Борис Тадић је направио грешку.

За изборну апстиненцију и беле листиће сада су код нас оптужени интелектуалци. То је типично губитничка реакција, на Западу нико се никада није усудио да резултате избора покушава да тумачи на тај начин. У Италији 1983. на парламентарним изборима није гласало 40 одсто бирачког тела, а белих листића било је око четири одсто. Марко Панела, тадашњи духовни вођа белих листића рекао је: „Желимо да кажемо партијама да нам их је доста, наравно да је то наш негативни став, то смо и хтели да нагласимо, то је наша победа презира”.

И шта сада? Прво следи транзиција председничке власти, што не мора да буде и логистички кошмар. У односу на медије треба ходати лагано и смешити се свима. Затим, кохабитација на српски начин? Несумњиво,биће компликована, проблематична. Да би успела, потребно је знатно самоограничење на обе стране. Да би успела, потребна је и атмосфера срдачне куртоазије. Сваким даном, посебно ако економска криза буде оштрија, кохабитација ће бити све сложенија. Председнички мандат од пет година јесте одређена предност председника државе, иако су многи ових дана пожурили да Томислава Николића претворе у енглеску краљицу. Нешто се не сећам таквих текстова о енглеској краљици од пре четири године. Потребно је и редефинисање владе, њено много боље осмишљавање, смањивање бирократије. У САД постоји 60 федералних агенција, код нас око 120. Кохабитација на српски начин је наметнута синтеза којом нико не треба да се претерано заноси. То је решење у недостатку бољег.

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер