Мирослав Јовановић: Грчко искуство показује да Србију у ЕУ чека само дужничко ропство

- Економије замаља Европске уније се крећу не само различитим брзинама, већ и различитим правцима, и какво год да буде решење за грчку кризу, која је заправо криза целе Еврозоне, оно неће бити славно. Пут у ЕУ, просто, води државу у дужничко ропство - истакао је професор са Института за глобалне студије Универзитета у Женеви др Мирослав Јовановић на предавању „ЕУ и Грчка - пут или странпутица и поуке за Србију“, које је организовала САНУ заједно са Одељењем друштвених наука и Одбором за економске науке.

Професор Јовановић је нагласио да прави економисти увек брину о нечему, док људи који причају да ће бити свеопштег економског просперитета могу да буду само политичари, нечији лобисти или корисници наркотика.

- Ако неко у економији прича славопојке и говори да ће бити свеопштег просперитета, да ће сви бити запослени и сл., та особа није економиста, већ политичар, лобиста, или корисник наркотика. Прави економиста се увек брине за нешто – напоменуо је он, подсетивши на писање медија и гломазне наслове који су у њима преовладавали непосредно пре но што је еврозона заживела.

У наставку излагања професор је подсетио на велика задуживања које су спроводиле и наше владе, пре свега „надристручњаци око Млађана Динкића“, констатујући да се у Грчкој десила слична ствар, али у много горој мери, након „меденог месеца“ који је отприлике трајао од 2001. до 2008. године.

- Све је то пукло оног тренутка када држава више није могла путем прикупљених пореза да исплати све приспеле обвезнице. Тада је могла да се задужи, али не по ниској каматној стопи, већ само по вишим, што је довело до економске катастрофе – нагласио је Јовановић, рекавши да за кризу у Грчкој није одговорна само Грчка, која је „само врх леденог брега“, док је главна „рак рана“ еврозоне, која је практично неизлечива, заправо некомпатибилност економија Немачке и Француске које се крећу потпуно различитим путањама.

Јовановић је напоменуо да је ситуација у Грчкој брзо измакла свакој контроли, па да је долазило до апсурдних ситуација, а то је да су немачке фирме, попут „Сименса“, највише поспешивале корупцију у тој земљи, док је у исто време немачка влада вршила притисак на грчке власти да се корупција смањи.

На крају излагања, професор Јовановић се осврнуо на стање у Србији и тренутни спољнополитички курс земље који је у потпуности окренут ка безусловном чланству у ЕУ.

- Ми ништа не знамо о будућности ЕУ, а наши политичари срљају у њу. Ући у ЕУ је јако тешко и ми ћемо морати много тога да платимо за то, укључујући и предавање територије наше јужне покрајине, иако не знамо шта ће нас затећи када тамо уђемо. Друго, ако нам се тамо не допадне, хоћемо ли добити повраћај средстава? ЕУ вам је као „Хотел Калифорнија“ (песма групе Eagles, прим. ур.), можете да уђете, али једном кад уђете, немогуће је изаћи – казао је Јовановић, подсећајући на пример Велике Британије која је на најаву о могућем изласку добила озбиљне претње од Брисела да ће јој у том случају бити уведене санкције у виду спречавања слободног кретања робе и услуга.

- ЕУ је једна незасита хидра која крља све што јој се нађе на путу. Да ли Србији треба чланство у таквој Унији, и да ли Унији треба оваква Србија? По мени, ЕУ може да искорачи назад и да постане опет оно што је била осамдесетих година, јер једноставно има живота и после евра, али таква могућност је мало вероватна – закључио је Јовановић он, подсетивши на Хајдегерове речи које је Драгош Калајић често понављао, да је „Запад (у овом случају ЕУ) смрт, а Европа живот“.

(Марко Радовановић/Фото: Душан Ковачев - НСПМ)

Предавање др Мирослава Јовановића