Mirjana Bobić-Mojsilović: Dačić nas je sačuvao od haosa i srče, ali ne može da nas sačuva od sudbine

Ivica Dačić, ministar policije, ličnost je nedelje - zabranio je održavanje gej parade i svih drugih masovnih skupova u Beogradu, obrazlažući svoju odluku visokim bezbednosnim rizikom. Dačić je lepo objasnio da neće dozvoliti nerede, rušenje Beograda, nasilje ili ne daj bože mrtve, a da su psi nasilja, sa svih strana, spremni da održavanje gej parade iskoriste za sveobuhvatno razvaljivanje sistema. Iako će mu, bez sumnje, ovaj potez značajno podići rejting među biračima (a dodaju li se tome i njegove nedavne izjave o Kosovu, njegovi stavovi oko ulaska Srbije u EU i nepreglednim ucenama kojima je Srbija izložena od strane Brisela) i iako, bar kako sada stvari stoje, Dačić ima čemu da se nada u pogledu vlastite političke budućnosti - jer je jedan od retkih ministara koji u poslednje vreme govori ono što većina u Srbiji želi da čuje, ministar je, i nehoteći, rekao i nešto neverovatno.

Obrazlažući detaljno bezbednosne rizike zbog kojih zabranjuje gej paradu, Ivica Dačić je, u stvari, sačinio bolno tačnu kritiku vlade.

Ispostavilo se da je Ivica Dačić održao kratki čas političke anatomije, a da toga možda nije bio ni svestan. Bio je to čas anatomije, bez anestezije.

Dakle, gej paradu bi za pravljenje nereda iskoristili - huligani, ekstremističke organizacije, siromašni, gladni i ojađeni ljudi bez posla i bez nade; pljačkali bi radnje, i palili bi javne garaže; na udaru bi bile institucije sistema - verovatno zgrade Skupštine i predsedništva; takođe, ljudi ojađeni zbog situacije na Kosovu, mogli bi da krenu na strane ambasade - ogorčeni zbog odnosa Kfora prema Srbima i najnovijeg nasilja na severu Kosova; ljudi ogorčeni odnosom Evrope prema Srbiji, ali i odnosom Srbije prema Evropi. Dodao je još i nacionalne tenzije u Temerinu na relaciji Mađari - Srbi, i veoma vruću situaciju u Sandžaku. A sasvim je decidirano rekao da bi u naletu nezadovoljstva na udaru mogla ponovo da bude i televizija.

Mada to nije izgovorio, jasno je da je Dačić mislio na one kojima je muka od kobajagi pregovora sa Prištinom, kojima je muka od izjava Jadranke Kosor, od Haga, Velikog Brata, novih zakona, poskupljenja. Na sve to treba dodati razularene navijače, gladne studente, kriminalne grupe, i, naravno, stranke koje u haosu na beogradskim ulicama vide svoju šansu za brzometno skupljanje političih poena. Možda je neko računao sa tim da bi održavanje ove parade bio idealan talon za rušenje vlade, uvođenje vanrednog stanja, ili totalno razvaljivanje Srbije.

Šta god da je od svega ovoga u pitanju, ili sve to zajedno, Dačić je kratkoročno spasao Srbiju, primajući na sebe teško breme optužbi od LGBT populacije i njima srodnih političkih krugova da je njegov potez nacistički.

Ali, poenta je na sasvim drugoj strani.

Dačić je, za one koji znaju da čitaju, u stvari rekao - Srbija je zemlja na umoru. U toj zemlji ništa ne funkcioniše, nezadovoljstvo je na svakom koraku - mi sedimo na buretu baruta. Siromaštvo, glad, nezaposlenost, beznađe. Propast ekonomije, pad standarda, propast spoljne politike. Propast sna o Evropi i našoj sreći sa njima. Propast ideje o međunarodnoj pravdi. Ogorčenost javnosti pred besomučnim evropskim bičevanjem - bez obzira na to da li se radi o pucanju na Srbe na Kosovu, ili o podršci gej paradi.

U svom ekspozeu za javnost, Ivica Dačić je, čuvajući ono malo mira što nam je još ostalo, napravio zapravo crni bilans Srbije, podvukavši crtu za porazni račun našeg napredovanja ka svetloj budućnosti. Kao da se kandidovao za vođu opozicije.

Razlozi zbog kojih je zabranjeno održavanje bilo kog javnog skupa, danas, potpuno su na mestu. LGBT populacija je žrtveno jagnje - i sa zabranom održavanja gej parade, isto je kao i da se, u ovim političkim okolnostima, održala.

Dačić nas je privremeno sačuvao od haosa, srče, nasilja i žrtava, ali ne može da nas sačuva od naše sudbine.

(Večernje novosti)