Миомир Удовички: Србија ће кроз низ реформи усвајати норме НАТО, али то не подразумева испуњавање услова за чланство

 НОВИ САД - Сарадња Србије и НАТО одвија се у оквиру политичког документа који не подразумева само сарадњу у области војске и одбране, већ се проширује на јавну дипломатију, научну сарадњу и планирање у ванредним ситуацијама. Србија ће кроз низ реформи усвајати норме Алијансе, али то не подразумева испуњавање услова за чланство, поручио је амбасадор Србије при НАТО Миомир Удовички.

"Пуна примена ИПАП-а не води у чланство нити је то клизање у НАТО. То је јасна политика коју смо истицали свим партнерима, као што је министар (спољних послова Ивица) Дачић рекао, не седимо на две столице него само на једној", рекао је Удовички.

Највећи ниво сарадње биће посвећен реформи војске, како би постала конкурентнија. У оквиру Партнерства за мир, Србија је током прошле године учествовала у више од 100 различитих вежби НАТО-а. Као чланица Уједињених нација учествовала је у мировним мисијама, што, како нам је речено у Генералштабу Војске Србије, ни на који начин не утиче на промену спољне политике земље. 

"То су међународне операције, то нису НАТО операције. Када бисмо прихватили да учествујемо у НАТО операцији то би било кршење политике војне неутралности. Пошто је Србија чланица УН она само испуњава обавезе према том чланству", рекао је потпуковник Велимир Мандић.

С обзиром на то да је реч о акту партнерства, примењује се у мери у којој одговара обема странама, и нема санкција за неиспуњење договореног, истакао је Мандић.

Реформе ће обухватити и правосуђе и економију, тачније све области чију реформу подразумевају евроинтеграције. Ипак, приступање Европској унији не значи и приступање НАТО-у. 

"Србија о својој војној неутралности мора размишљати о концепту размишљања шта ће се дешавати у самој ЕУ и да ли ће унутар ЕУ коалиције бити онако како Србија сад види своју неутралност. Сматрам да Србија треба да буде чланица НАТО, али не да то треба да буде услов европских интеграција", рекла је директорка Центра за евроатланске студије Јелена Милић.

Након Партнерства за мир, ово је други степен сарадње једне земље са НАТО-ом. Следећи корак је чланство, за шта мора постојати јасна политичка воља.

Примена ИПАП подразумева и транспарентност у сарадњи и информисаност грађана о томе. То ће, чини се, бити посебан изазов јер последња истраживања показују да 70 одсто грађана има негативан став према уласку Србије у НАТО. Међутим, исти тај проценат био би позитиван уколико би чланство значило њихов бољи живот. 

(РТВ)