Милан Благојевић: Отворено писмо амбасадорима Калабухову и Ђи Пингу - Кина и Русија да прекину контакте са високим представником и не поштују наметнути Инцков закон

Ваше екселенције,

господине Калабухов и господине Ђи Пинг,

амбасадори Руске Федерације и Народне Републике Кине у Босни и Херцеговини

Као обичан грађанин у БиХ осјећам људску потребу да вам се обратим овим отвореним писмом. Чиним то у најбољој жељи, да се предуприједе пошасти које ће сигурно услиједити уколико дође до примјене тзв. закона о забрани негирања геноцида, који је овдје недавно противправно наметнуо Валентин Инцко.

Јучерашња дипломатска нота Амбасаде Кине у БиХ је апсолутно исправна, и правно и политички и морално, и као такву је треба поздравити. Заједно с дипломатском нотом Русије, која јој је претходила само дан или два раније, она је доказ да ове двије свјетске силе не желе прихватити самовољу Запада, који би да наметне свог тзв. високог представника у БиХ, супротно међународном праву, које, у Анексу 10 Дејтонског споразума, јасно прописује да нема именовања високог представника без резолуције СБ УН, што се није догодило с господином Кристијаном Шмитом.

У томе се, по мом мишљењу, огледа значај дипломатске ноте Кине од 16. августа 2021. године, јер је тиме јасно поручено да Шмит није високи представник и да је супротно међународном праву то што се он тако жели представити.

Досљедно томе, из ове ноте даље произлази као посљедица да се званична Кина с њим не може састајати службено, пошто он није високи представник.

У коначном, из тога произлази и да Кина неће признати ни било који акт који би Шмит овдје евентуално покушао да наметне, као што ни Русија то не би признала, јер из нота Русије и Кине правно-логички произлази да када не прихватају Шмита за високог представника, не могу прихватити ни било који акт који би он овдје наметнуо.

Ове двије силе би сада требало да издају и ноте да не прихватају ни Инцков тзв. закон о забрани негирања геноцида, јер ни Савјет безбједности Уједињених нација, а ни онај фантомски Савјет за примјену мира у БиХ, чије постојање није прописано ниједним извором међународног права - укључујући и Дејтонски мировни споразум, никада до данас нису овластили ниједног високог представника да у БиХ може наметати ЗАКОНЕ.

Тек с таквом додатном дипломатском нотом, добиле би свој пуни смисао и потоње ноте Русије и Кине.

Та додатна дипломатска нота Русије и Кине да не прихватају ни Инцков тзв. закон о забрани негирања геноцида била би у складу с међународним правом, јер то не би била нота против закона који је усвојио државни парламент, у ком случају би се Русија и Кина мијешале у унутрашње послове једне државе. Умјесто тога, радило би се о дипломатској ноти којом се не признаје нешто што појединац хоће у једној сувереној држави да наметне као своју личну вољу и свој приватни закон, иако га ниједан извор права на то не овлашћује.

Када се, дакле, изда дипломатска нота којом се не прихвата акт за који појединац самовољно хоће да буде његов закон у једној сувереној држави чланици Уједињених нација, онда је таква нота апсолутно у складу с међународним правом.

(Професор уставног права из Бањалуке)

(nezavisne.com)