Hronika | |||
Mihailo Medenica: Tišina |
četvrtak, 19. novembar 2020. | |
Ne znam da li nam više manjka glasa razuma ili razuma tišine? Glasova je i previše, svakojakih, teško je više i svoj razaznati kao svoj, ali tišina…
Tišine nam manjka. Narod smo suštine a tumaramo, gubimo se i nestajemo preturajući po smetlištu forme, pukog beznačaja, u jagmi za imanjem- nemanja… Otuđili smo se od tišine. Tišinu smo poistovetili sa ćutanjem, no ćutnja je nemoć, strah na koji pristajemo dajući za njega promisao, misao, glas koji ne svedoči da smo tek živi već da- živimo! Ćutnja je progon – tišina je veličanstveno rečita. Stotinu sa kojima imam o čemu da se razgovaram dajem za jednoga s kojim imam o čemu da tišinam. Glas razuma je apostol razuma tišine. Vapijemo za boljim a ne bismo znali da izustimo šta je to bolje? Tišina je izvorište svake mudrosti, prethodi joj, nije ponornica no vrelo svega za čim tragamo, gubeći se već na prvom koraku… Biti Srbin je velika i veličanstvena tišina. U bespuću glasova, svakojakih, vazda je Srbin nalazio te jasle tišine, to kazivanje bezrečja i znao je… Sve ono što mi pokušavamo da shvatimo zapravo već znamo, ali smo ćutnju krstili tišinom. Otuda toliki strah u nama, slušamo, ne čujemo… Slavimo one što se poštapaju jezikom, što bičuju glasovima, ubeđeni da se za “velikim” rečima kriju i veliki ljudi, no što su reči veće to ih, uglavnom, gone mali, mizerni, ništavnici koji bi se u tišini sa sobom samima zakrvili… Velika je Srbinova tišina, sve je u njoj kazano, dato, sačuvano i zavetovano. Koje je to pitanje, sumnja, muka, teskoba, nevolja… kojoj u tišini nema i odgovora i leka? Od tišine najviše strahuju ovi, svi ovi, koji nas ubeđuju da je ćutnja temeljac na kojem će nam podići živote, zapravo nam podižući krajputaše… Roblje ćuti, slobodan čovek je gospodar i poslužitelj tišini. Naivno se nadvikujemo s fukarom, to je ono što fukara i hoće, strahuju da se ne odmetnemo u tišinu, a u tišini… Tu je čovek sa sobom. Gde je sa sobom – tu je sa Bogom. Gde je sa Bogom – sa ljudima je. Gde je sa ljudima – tu se tišinom kume i bratime. Velika je i slavna Srbinova tišina. Tišina vekova, večnosti… Ćutnja je progon – tišina je veličanstveno rečita. Ne strahuj, Srbine moj, ne dozvoli da te progone u jaruge ćutnje kad su ti međaši na vrhovima tišine… (IN4S) |