Грађевински инжењер Данијел Дашић: Дан пред пад надстрешнице, одговорни пројектант ЦИП-а направио је званичну фотографију, на којој се види да су се два анкера 3-5 сантиметара ишчупала из кровне инструкције

Грађевински инжењер Данијел Дашић, говорећи о кривично-правној орговорности за пад надстрешнице у Новом Саду у којој је погинуло 15 људи, каже да је једини образац за решавање одговорности врло једноставан и гласи 1, плус 2, плус 3. "Један председник државе, два председника владе и три министра грађевине. То су људи који су својим потписима, својим ургирањем, одговорни за све што се десило", рекао је за Н1.

Дашић ја на друштвеној мрежи објавио фотографију надстрешнице у Новом Саду која је направљена 31. октобра ове године, само дан пре трагедије када је у њеном обрушавању погинуло 15 људи, а која је налази у извештају вештака Факултета техничких наука, који потписује Саобраћајни институт ЦИП.

„Фотографија због које сви треба да иду у затвор, због убиства. Дан пре пада, јасно се види да су два анкера пропустила и то је снимио пројектант“, написао је Дашић.

Како каже, посао тужилаштва је да утврди ко је из ЦИП-а урадио фотографију, у које сврхе и каква је била реакција.

„Оно што ми знамо је да је то званична фотографија одговорног пројектанта ЦИП и да је направљена дан пред падања надстрешнице на којој се јасно види да је један од тих анкера попустио и неких 3-5 цм се ишчупао из кровне инструкције“, сматра.

Како наводи, због комплексности и дужине извештаја који је објавио Инсајдер, страховао је да овај јако важан податак неће доћи до великог броја људи.

На питање ко је требало кога да упозори или шта би требало да ради након што је фотографија начињена, наш саговорник каже:

„По Закону о планирању и изградњи пројектант, извођач и надзорни орган су дужни и одговорни да сваку промену, измену, дешавање на градилишту у писаном облику унесу у грађевински дневник или да пошаљу засебан допис који би изазвао одређене реакције. Та реакција у овом случају би била да се очито нешто статички погрешно дешава са том надстрешницом и да ју је потребно обезбедити и спречити да дође до евентуалног лома. Мене то највише саблажњава јер било ко, ко има неке везе са грађевином, са грађевинским факултетом или са средњом грађевинском школом би морао да зна да то што је снимио води ка нечему што је лоше“.

Како оцењује, свако ко има неке везе са грађевином, са средњом грађевинском школом или факултетом морао би да зна да начињен снимак показује да то води ка нечему лошем.

„То вам је као када имате човека на техничком прегледу код којег дође аутобус који треба да вози децу на екскурзију и он констатује да од 12 шрафова на точку фали 10. И он каже – ма неће ништа се десити, нек вози. То је отприлике такав ниво бахатости и безобразлука“, сматра.

Како истиче, тужилаштво би у овом случају морало да реагује, а ако до тога не дође, наводи да онда можемо „основано да сумњамо да у самом тужилаштву постоје елементи несавесног рада и евентуално можда и саучесништва“.

„Цела ова прича је толико велика да ми све време имамо систематски покушај од стране власти да се то замагли, да се пребаци на неку другу причу. Почев од председника и 195 докумената, хапшења неких потпуно небитних ликова… Кључни подизвођачи као што је Стартинг и они извођачи које је он ангажовао испод њега и који су радили на тој надстрешници, очито нетранспарентно, морају да буду предмети истраге“, објашњава.

Дашић каже да је један од подизвођача који је био испод Стартинга била фирма за трговину која је основана са 100 динара оснивачког улога, која је зарађивала неких 2.000 евра годишње и онда је одједном била главна за радове и имала промет 1,7 милиона евра.

„И сада када се завршио цео тај посао, они праве цевчиће. Ако то не може да притисне дугме за аларм свим институцијама овог система који се баве спречавањем корупције, ја стварно не знам у каквој држави ми то живимо“, оцењује.

Када је реч о кривичној одговорности, истиче да долази до разводњавања.

„Образац за решавање целе ове приче је врло једноставан и он гласи 1, плус 2, плус 3. Један председник државе, два председника владе и три министра грађевине. То су људи који су својим потписима, својим ургирањем да инвеститор држава Србија крене у овај посао без свих дозвола, без комплетне пројектно-техничке документације по Закону о планирању и изградњи кривично-правно, одговорни за све што се касније десило“, наводи.

Закључује да је немогуће да у грађевини нешто за кратак рок поскупи више од пет пута, као што је случај у реконструкцији станичне зграде која је у оригиналу коштала негде око 3 милиона евра и онда је потписан уговор на 16 милиона евра.

(Н1)