Hronika | |||
Mihailo Medenica: Njeno veličanstvo - domaćica! |
sreda, 30. decembar 2020. | |
Muka svih naših muka jeste ta što veličamo formu a zaziremo od suštine. Evo sam se bezmalo do koske posvađao sa divnom i dragom prijateljicom kad sam joj, misleći sve najbolje, rekao da će biti sjajna domaćica.
Zaista divna i draga devojka, veličanstvene širine duha i srca, no udavi se u barici forme ubeđena da nipodaštavam njena postignuća i da sam silno protiv “emancipacije” žena, iako me odlično poznaje! Upravo je ta prokleta forma učinila da prezremo suštinu, a šta su suština, vrlina i blagoslov do ženi biti-domaćica?! Rasrčanila se podvikujući kako joj ne pada na um da život provede kraj šporeta i nad sudoperom, pojednostavljujući do besmisla i gađenja to jevanđelje sabrano u toj jednoj reči vrednoj postojanja- domaćica! Uz sve titule, zvanja i znanja moja se majka, recimo, najviše ponosili zvanjem domaćice, baš kao i njena majka, majka njene majke i tako od postanja naovamo, no… Supruga takođe. Otkud to da je domaćica sluga šporeta i sudopere?! Otkud to da je bilo ko u porodici nekome sluga?! Za mene je porodica jedno divno i vrlo manastirsko bratstvo i sestrinstvo. Tu smo na radost i poslušanje jedni drugima, a ne na muci što se jedni drugima odazivamo u pomoć! Šta je žena ako nije dom?! Šta je dom bez ženskoga glasa u njemu do tamnica?! Kuća mogu biti bilo koja četiri zida, a dom i na livadi ako na sred te livade ko stožina stoji domaćica! Ko vrba, ko lipa, ko jablan o koji se nebo sveže da odmori… Otkad je to domaćin pohvala a domaćica pogrda?! Ko je slava naših pobeda i uteha svakog poraza do domaćica?! Šta su domaćice do vrhovi naših Kajmakčalana… Šta je uopšte emancipacija žene? Jednakost sa nama? Da li se jednakošću izdigla iz obespravljenosti ili pristala na prosečnost?! Lično, ni sa jednom se ženom ne mogu staviti u ravan i žao mi je da se i jedna oseća “emancipovanijom” u ravni sa mnom. Sa bilo kim od nas, jer veliki smo, dični i časni koliko su takvi domovi iz kojih smo, a šta je dom do- domaćica! I šta su to karijere nego pusto robovanje ambicijama, i ostaju li za nama koprenaste titule ili bedemi doma? Nije domaćica ona što svije pitu već ognjište u slavu Gospoda, nje i domaćina. Nismo potomci ludaka što su uludu postradali već junaka koji su znali da smrću utvrđuju bedeme domova! Nije domaćica u crnini bila uboga sirotica no kadnilo kraj ikone, najrečitija pobeda života nad smrću, raspeće i večno vaskrsnuće. Divno je postradati za Srbiju dok god znaš da ima ko živeti za nju! Lako je pevati o domu dok god znaš da i dom peva… Veličanstveno je biti Srbin jer šta je Srbin do potomak i predak Srpkinja, domaćica! Šta je knjiga bez korica to je Srbija bez domaćica! Neka su sve mudrosti ovog šara Božijeg ispisane na tim stranicama i lahor će ih razbacati ko ništavno suvo lišće da im nije korica… Kad smo to toliko ogrezli u formu a odbegli od suštine?! Bilo koja četiri zida možemo zvati kućom, al samo je jedno kršteno domom. Zidovi se sruše a o dom se i vekovi lome, jer šta su vekovi naspram večnih zadužbina najvećih neimara srpstva- domaćica! (Dva u jedan) |