Hronika | |||
Mihailo Medenica: Lako je biti dušmanin Srbinov. Srbin zaboravi ko su mu dušmani! |
četvrtak, 29. avgust 2024. | |
Strašno je koliko smo ogrezli u zaborav! Čini se kao da ništa osim njega i nemamo. Ljubomorno čuvamo zaborav od zaborava. Neumorno, da slučajno šta ne zaboravimo da zaboravimo. Setimo se samo onoga što treba da zaboravimo, pa požurimo da se ne sećamo… Zaboravi i praštaj! Zaboravismo šta treba da oprostimo. Praštamo sve i svakome da nekoga i nešto ne zaboravimo. Lako je biti dušman Srbinov - Srbin zaboravi ko su mu dušmani! Blago dušmanima - oni pamte da mi zaboravljamo. U znanim jamama neznane kosti. Ko paprat nikli nad njima, ko telad zagledani u bezdan, da ako nešto rekne..? Kuku kostima- oni znaju ko smo… Da ako hoće da nam oproste i zaborave, pa da smo jednako. Ko da živi s tolikim sećanjima, aman?! Oslepesmo zagledani u budućnost. Da nam je progledati u prošlosti ali šta je prošlost kad sve zaboraviš? Sve se premetne u prošlost u kojoj prošlosti nema. Živimo tuđa sećanja. Živuljamo. Valjamo koliko nam odrede da valjamo. Valjamo i manje od toga ako treba, samo da nikog ne uvredimo što valjamo! Slavimo podvige moleći se da nam ne zapadnu. Slavimo stradalnike plašeći se postradanja. Pevamo junaštvu preklinjući da niko o nama ne zapeva. Najbolje nek nas zaboravne zaborave, mi već jesmo. Zaboravih zašto sam ovo i pisao. Teško li je pamtiti, lakše je nek nam se ponovi pa ćemo znati šta da zaboravimo. Blago našim krvnicima - njihovo je samo da čekaju, zaboravićemo- zapamtili su! Kuku mrtvima sa nama… Malo je jama, vrtača, potoka, vešalnih gora koliko mi možemo da zaboravimo. Lakše je tako, slepi u jurišu na budućnost tuđim nogama… Ne ponavlja se nama prošlost no mi njoj. Dosadismo joj, vala, vazda ko skitnice na pragu s istim pitanjem: „Izvinite, mi zaboravili…“ Noževi i jame pamte - vratovi zaboraviše. Budućnost je lepa kad je slepa. Divno je praštati. Valjda zato lako i oprostismo sebi zaborave. Valja nam ih čuvati da se ne zametne šta da zapamtimo. Blago srpskom dušmaninu - vazda u čelu trpeze, blažen, pamti da Srbin zaboravlja. Prvome mu nazdravimo, njegovo je samo da malo sačeka… Zaboravićemo, to sam upamtio. (Dva u jedan) |