Хроника | |||
Михаило Меденица: Лако је бити душманин Србинов. Србин заборави ко су му душмани! |
четвртак, 29. август 2024. | |
Страшно је колико смо огрезли у заборав! Чини се као да ништа осим њега и немамо. Љубоморно чувамо заборав од заборава. Неуморно, да случајно шта не заборавимо да заборавимо. Сетимо се само онога што треба да заборавимо, па пожуримо да се не сећамо… Заборави и праштај! Заборависмо шта треба да опростимо. Праштамо све и свакоме да некога и нешто не заборавимо. Лако је бити душман Србинов - Србин заборави ко су му душмани! Благо душманима - они памте да ми заборављамо. У знаним јамама незнане кости. Ко папрат никли над њима, ко телад загледани у бездан, да ако нешто рекне..? Куку костима- они знају ко смо… Да ако хоће да нам опросте и забораве, па да смо једнако. Ко да живи с толиким сећањима, аман?! Ослепесмо загледани у будућност. Да нам је прогледати у прошлости али шта је прошлост кад све заборавиш? Све се преметне у прошлост у којој прошлости нема. Живимо туђа сећања. Живуљамо. Ваљамо колико нам одреде да ваљамо. Ваљамо и мање од тога ако треба, само да никог не увредимо што ваљамо! Славимо подвиге молећи се да нам не западну. Славимо страдалнике плашећи се пострадања. Певамо јунаштву преклињући да нико о нама не запева. Најбоље нек нас заборавне забораве, ми већ јесмо. Заборавих зашто сам ово и писао. Тешко ли је памтити, лакше је нек нам се понови па ћемо знати шта да заборавимо. Благо нашим крвницима - њихово је само да чекају, заборавићемо- запамтили су! Куку мртвима са нама… Мало је јама, вртача, потока, вешалних гора колико ми можемо да заборавимо. Лакше је тако, слепи у јуришу на будућност туђим ногама… Не понавља се нама прошлост но ми њој. Досадисмо јој, вала, вазда ко скитнице на прагу с истим питањем: „Извините, ми заборавили…“ Ножеви и јаме памте - вратови заборавише. Будућност је лепа кад је слепа. Дивно је праштати. Ваљда зато лако и опростисмо себи забораве. Ваља нам их чувати да се не заметне шта да запамтимо. Благо српском душманину - вазда у челу трпезе, блажен, памти да Србин заборавља. Првоме му наздравимо, његово је само да мало сачека… Заборавићемо, то сам упамтио. (Два у један) |