Међународна научна конференција "Србија између Истока и Запада"

Београд - Око 130 еминентних филолога, лингвиста, социолога, културолога и библиотекара је током два дана, 27. и 28. септембра излагало своје радове на тему „Србија између Истока и Запада: наука, образовање, култура, уметност“. На отварању конференције у Народној библиотеци Србије, присутнима су се обратили Дејан Ристић, управник Народне библиотеке Србије, Александра Вранеш, декан Филолошког факултета, академик Димитрије Стефановић, музиколог, генерални секретар САНУ, Иванка Поповић, проректор за науку Београдског универзитета, Мирјана Весовић, начелник Одељења за систем високог образовања и госпођа Нариндер Чаухан, амбасадор Индије.

Учесници су, са различитих становишта, разматрали улогу библиотека у мултикултуралним срединама као што је српска, однос светске културне баштине и малих културних простора, образовање и примену нових информационих технологија, језичке проблеме, интердисциплинарност хуманистичких наука, као и утицаје стереотипа на научне анализе и теорије. Посебна занимљивост су била пленарна предавања проф. др Гордане Јовановић, проф. Зорана Пауновића, проф. др Дарка Танасковића, проф. др Весне Половине, као и гостију из Македоније, Грчке, Русије, Украјине, САД, Мађарске...

Анализом различитих историјских периода Србије, времена деспота Стефана Лазаревића, времена просветитељства и романтизма, Првог светског рата или најновијих историјских догађаја, рекло би се да су Исток и Запад дубоко интегрисани у Србији. Иако се Србија, од стране других, често тумачи као „Исток Западу и Запад Истоку“ у негативном контексту, неки историјски периоди показују да је то умела да искористи и као своју предност.

(Весна Арсић – НСПМ)