уторак, 23. јул 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Матео Патроне: ЕБРД заинтересована да учествује у приватизацији "Телекома Србија", београдског Аеродрома и "Дунав осигурања"
Хроника

Матео Патроне: ЕБРД заинтересована да учествује у приватизацији "Телекома Србија", београдског Аеродрома и "Дунав осигурања"

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 28. јануар 2015.

БЕОГРАД - Европска банка за обнову и развој и даље је заинтересована да учествује у приватизацији Телекома Србија, београдског Аеродрома и компаније "Дунав осигурање", изјавио је председник те банке за Србију Матео Патроне.

Патроне је рекао новинарима, после данашњег представљања Извештаја о транзицији за 2014. који је израдио ЕБРД, да та банка није заинтересована да буде приватизациони саветник када је реч о Телекому, али јесте за коинвестирање са стратешким партнером, или за финансрање компаније која победи на тендеру.

"Приватизација Телекома је добар потез, јер би у супротном та фирма губила вредност на тржишту", казао је он. Додао је да је ЕБРД и у случају "Дунав осигурања" заинтересована за коинвестирање са стратешким партнером.

Патроне је оценио да су кораци које је влада предузела када је реч о тој осигуравајућој кући позитивни, и додао да је сада само потребно да се "ради брзо".

Када је реч о Аеродрому "Никола Тесла", ЕБРД је, како каже, заинтересована да подржи владу у реализацији тендера за концесију.

Србија је на добром путу у спровођењу реформи и поставила је добре основе за дугорочни развој, оценили су данас експерти Европске банке за обнову и развој (ЕБРД), која предвиђа да ће привреда Србије у 2015. години имати минимални раст од 0,5 одсто.

"Ми смо импресионирани степеном проведених реформи", рекао је Директор ЕБРД у Србији Матео Патроне приликом презентације извештаја о транзицији за прошлу годину у Народној банци Србије. Он је подвукао да је договор са Међународним монетарним фондом (ММФ) један од кључних корака да се преброди овај тежак период, а ЕБРД је спреман да подржи наставак тих реформи.

Патроне је навео је да је ЕБРД у Србију од 2001. инвестирала око 3,8 милијарде евра, а само у прошлој години подржала је 24 пројекта са око 450 милиона евра.

ЕБРД сарађује и са многим фирмама у Србији и банкарским сектором и прошле године је ЕПС-у одобрен кредит од 200 милиона евра за реструктурирање тог јавног предузећа, а један од најзначајнијих пројеката је друга фаза дигитализације у Србији, рекао је Патроне.

ЕБРД подржава и агроиндустријски сектор и сарађује са многим фирмама у Србији као што је Викторија група, затим у области телекомуникација и ту је деоничар компаније СББ, навео је Патроне.

Патроне је рекао да ЕБРД сарађује са српским званичним институцијама и на пројектима као што су приватизација Телекома Србије и Дунав осигурања.

Главни економиста ЕБРД Питер Санфи рекао је да је 2014. за Србију била година рецесије и поплава, као и за друге земље у региону и ЕБРД је пуно помогао да се те штете санирају.

"Србија је на добром путу у спровођењу реформи и поставила је добре основе за дугорочни раст", оценио је Санфи и нагласио да ЕБРД за 2015. предвиђа раст привреде од 0,5 одсто.

Санфи је истакао да Србија да треба да се окрене увођењу иновација у привреди, као начину да повећа продуктивност и раст привреде.

Једна од кључних детерминанти за спровођење иновација је добро пословно окружење, рекао је Санфи и оценио да су корупција и "сива" економије заједнички јебпроблем у региону.

Инвестирање у иновације треба да буде разнолико и да не буде усмерено само на неке секторе, већ на што више њих, рекао је Санфи.

Одговарајући на питања, он је рекао да је проблем ненаплативих кредита заједнички у целом региону и банке тај проблем не треба да "гурају под тепих", већ ће морати да га решавају.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер