Марк Алмонд: Нова британска влада и политика према Балкану

Британски аналитичари се слажу да ће Балкан остати прилично ниско на листи приоритета нове конзервативно-либералне владе. Биће великог отпора Конзервативаца оној врсти издатака која је потребна да би се омогућила интеграција Србије, Босне итд. у ЕУ. Могло би да се деси да се нова британска влада заложи за улазак у НАТО преосталих земаља са Западног Балкана, као нека врста замене за чланство у Европској Унији.

Да ли ће промена владе у Британији донети и неке промене када је у питању однос Британије према Балкану?

Занимљиво је, међутим, да је нови шеф британске дипломатије Вилијам Хејг, пре годину и по дана у више наврата јавно говорио да "страхује за будућност Босне и Херцеговине и Дејтонског споразума".

Британски историчар и специјалиста за Балкан, Марк Алмонд, професор на Универзитету у Оксфорду, каже да је Хејг за Босну забринут из истих разлога као и суседи Босне и Европска унија уопште - а то је, како објашњава Марк Алмонд: опасност да Дејтонски споразум пропадне.

Споразуму, по овим оценама, опасност прети пре свега због врло тешке економске ситуације у БиХ.

Нови британски шеф дипломатије је међутим за Босну заинтересован и због, додао је Марк Алмонд, горких искустава претходне конзервативне владе са Балканом.

"Једна од ствари које су деведесетих година оставиле тамне мрље на угледу претходне конзервативне владе јесте и распад бивше Југославије и тадашња политика Британије према Босни. Вилијам Хејг је био министар у влади Џона Мејџора и један је од ретких људи у Камеронов кабинету који има то искуство. Мислим да је Хејг био један од оних који су заступали став да је Мејџорова политика према Балкану само погоршала ситуацију приликом распада тадашње Југославије. Да би се на неки начин искупио, Хејг се касније, у време када је био лидер конзервативаца, по том питању више приклонио школи мишљења Маргарет Тачер".

Бивша конзервативна премијерка Маргарет Тачер је деведесетих година између осталог тражила да се босанским муслиманима дозволи да се наоружају, што се тада сматрало за тешки напад на политику владе Џона Мејџора према Босни.

Марк Алмонд међутим каже да нема никаквих разлога да Вилијам Хејг данас буде непријатељски расположен према Београду - Хејг је, додаје Алмонд, непријатељски наступао према Слободану Милошевићу и нема проблем са Србијом након 5. октобра 2000.

Однос партнера према ЕУ - наговештај неслоге?

Марк Алмонд такође сматра да ће бити занимљиво да се види и како ће на британску спољну политику утицати потпуно супротни ставови нових коалиционих партнера према Европској унији.

Либералне демократе су проевропски настројени, залажу се за јачање европских интеграција и увођење евра.

Конзервативци су, са друге стране, веома евроскептични, противе се ширењу ингеренција Брисела и што се њих тиче - увођење евра у Британију не долази у обзир.

Зато би питање британске будућности у Европској унији могло да буде ледени брег који ће се кад тад појавити пред коалиционим партнерима, упозорава Марк Алмонд, уз оцену да би то могло да утиче и на примање нових чланица у Европску унију.

"Европско питање ће бити проблем са становишта придруживања преосталих кандидата са Западног Балкана. Конзервативци желе да смање јавну потрошњу и не желе да финансирају ЕУ из џепа британских пореских обвезника. Због тога ће бити великог отпора оној врсти издатака која је потребна да би се омогућила интеграција Србије, Босне итд. у ЕУ у догледној будућности", сматра професор Алмонд.

Конзервативци подржавају ширење НАТО-а

Британски конзервативци би зато пре могли да инсистирају на већој улози НАТО-а, каже Марк Алмонд.

"Могло би да се деси да се нова британска конзервативна влада заложи за улазак у НАТО преосталих земаља са Западног Балкана које нису у Алијанси. То би била нека врста замене за чланство у Унији. Дејвид Камерон и Вилијам Хејг су врло гласни заговорници ширења НАТО много даље на исток, све до, на пример, Грузије. То би могло да буде доста рискантно с обзиром на став Русије. Проблем са ширењем НАТО-а је наравно то што земље кандидати морају да троше више на одбрану, како би задовољиле врло строге стандарде, што у условима економске кризе можда није најпрактичнији приступ", оценио је у разговору за BBC професор историје на Универзитету у Оксфорду, Марк Алмонд добар познавалац прилика на Балкану.

(BBC)