Kristofer Hil: Poziv evropskih zvaničnika Beogradu da „isporuči defakto priznanje Kosova“, SAD shvataju kao priču o normalizaciji odnosa. Srbija je suštinski prihvatila ono što je na stolu. Vašington veoma ceni što Srbija dosta pomaže Ukrajini

Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil izjavio je danas da evropski zvaničnici insistiraju na normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, a ne na uzajamnom priznanju, navodeći da se ono ne nalazi na stolu.

Hil pak nije pojasnio na kakvu normalizaciju misli kada iz Evropske unije, pod čijim pokroviteljstvom se dijalog odvija, stiže ucena Srbiji da sporazum iz Ohrida, koji podrazumeva defakto priznanje nezavisnosti, postane deo pregovaračih poglavlja.

„Pre svega, ono što je na stolu, naravno, nije priznanje. Ono što jeste je normalizacija. I ja mislim da situacija mora da se normalizuje. Ljudi na severu Kosova moraju da se probude ujutru sa znanjem kako će njihov život da izgleda. Mora da postoji mogućnost da ljudi putuju gde god da žele. Mora da postoji razumevanje za sva ova pitanja“, rekao je Hil u intervjuu za Juronjuz Srbija.

Kako je napomenuo u intervjuu za Juronjuz Srbija, ono što je na stolu poznato je obema stranama i Srbija je to "suštinski prihvatila".

Upitan o porukama iz vodećih evropskih zemalja – Nemačke, Francuske i Italije, čiji su lideri pozvali Beograd da isporuči faktičko priznanje Kosova, Hil je kazao da „svakako treba voditi računa o izboru reči“, ali je dodao da SAD to razumeju kao zahtev za normalizaciju odnosa.

Na pitanje o porukama koje stižu iz vodećih evropskih zemalja poput Italije, Nemačke i Francuske, koje pominju defakto priznanje, Hil kaže da svakako treba voditi računa o izboru reči, ali i da Sjedinjene Države to shvataju kao priču o normalizaciji odnosa.

Želim da kažem da je ono što je na stolu poznato obema stranama. Srbija je, suštinski, prihvatila ono što je se na njemu nalazi. Postoji razumevanje da se ide napred i to je bazirano na ovim dogovorima

"Defakto zapravo znači da oni žele neku vrstu procesa normalizacije. Znam da su reči važne. Reči su posebno važne u vreme izbora. Međutim, ne želim da ulazim u igre rečima. Želim da kažem da je ono što je na stolu poznato obema stranama. Srbija je, suštinski, prihvatila ono što je se na njemu nalazi. Postoji razumevanje da se ide napred i to je bazirano na ovim dogovorima. Biće pitanja o tome kako da se osigura da su ovi sporazumi jasni, kao i da se osigura da je redosled obaveza obeju strana podjednako jasan. Mislim, iskreno, da je bilo mnogo napretka, ali ovo pitanje mora da se uvuče i da jednom za svagda bude rešeno, to je u interesu Srbije i Kosova", rekao je Hil.

Komentarišući nacrt zaključaka predstojećeg samita lidera članica EU, u kojem piše da Evropski savet od Evropske komisije i šefa evropske diplomatije Žozepa Borela traži da hitno predlože dopune merila za poglavlje 35 u pristupnim pregovorima, tako da njegov deo postane Sporazum o putu ka normalizaciji između Kosova i Srbije i njegov Implementacioni aneks, Hil je kazao da SAD „svakako podržavaju težnje“ Srbije da postane deo evropskog bloka.

„Mislim da bi Srbija bila dobar član Evropske unije. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen bila je veoma jasna. Ona je zainteresovana za Srbiju koja može da postane član, koja može da doprinese snazi i bezbednosti Evropske unije. Nadam se da smo u 2023. godini, koja je u mnogo čemu bila teška, u stvari napravili neki napredak i da će stvari biti jasnije kada uđemo u 2024. godinu“, naveo je.

Mislim da bi Srbija bila dobar član Evropske unije. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen bila je veoma jasna. Ona je zainteresovana za Srbiju koja može da postane član, koja može da doprinese snazi i bezbednosti Evropske unije

Ambasador SAD kaže da se nada da je u 2023, koja je prema njegovim rečima "po mnogo čemu bila teška", napravljen napredak i da će "stvari biti jasnije kada uđemo u 2024."

Događaji u Banjskoj su narušili dijalog i bili štetni za sve koji su umešani, rekao je Hil, dodajući da je "teško stečeno poverenje narušeno".

"Mora da se desi nekoliko stvari. Prvo, mora da bude jasno šta se desilo, ko je odgovoran za to. Drugo, mislim da je to veoma, veoma važno. Mora da postoji jači mehanizam, veća sposobnost da se osigura da se ovo neće ponoviti. Znate, ceo ovaj proces dijaloga je veoma krhk i mislim da više Banjski i više incidenata te vrste, tragičnih događaja poput onih koji su se desili 24. septembra... To je jednostavno previše da bi se ovaj dijalog održao", rekao je Hil.

"Mislim da je takođe važno da razumemo da će Srbija morati da nastavi sa ovim zahtevima u okviru plana rasta i postoji mnogo takvih zahteva po kojima mora da bude pomaka. I treće, kao što smo već pričali, napredak u dijalogu mora da se nastavi, što je ključno. I iskreno, to je jedini način kako će ovo pitanje biti rešeno – u procesu dijaloga sa posredovanjem Evropske unije", rekao je Hil.

Srbija će morati da nastavi sa ovim zahtevima u okviru plana rasta i postoji mnogo takvih zahteva po kojima mora da bude pomaka. I treće, kao što smo već pričali, napredak u dijalogu mora da se nastavi, što je ključno

Američki ambasador kaže da se Srbija ne pomera na svom evropskom putu zbog neusklađivanja sa sankcijama Rusiji i zbog nedostatka normalizacije odnosa sa Prištinom.

Hil, koji je prethodnih dana gostovao na više emisija u Srbiji tvrdi kako se ne meša u izbore koji će biti održani 17. decembra.

"Ja izbegavam da budem umešan u unutrašnja pitanja Srbije, ali takođe izbegavam da budem umešan u američka unutrašnja pitanja, jer ja predstavljam američke građane u Srbiji. Ali da, sasvim ste u pravu, to stvara dodatni teret celom procesu. Mislim da je to razlog zašto svi imaju osećaj da tempo treba da bude ubrzan. Nema više iznenađenja, znamo precizno šta je potrebno. Stvar je u tome da se dođe do plana implementacije koji uključuje redosled. Mislim da je to sasvim izvodljivo i da nikakvi izbori, bilo da se održavaju u Sjedinjenim Državama ili bilo gde drugde, ne bi trebalo da imaju umešanost u to", rekao je Hil.

Mislim da su Srbija i Ukrajina uvek imale dobru istoriju. Samo ove godine su se dva predsednika srela tri puta. Prva dama Srbije je išla u Kijev na konferenciju prvih dama sveta. Bila je i ukrajinska delegacija iz Privredne komore i oni su postigli Memorandum o razumevanju sa srpskom delegacijom

"SAD veoma cene što Srbija dosta pomaže Ukrajini"

Hil je naveo i da SAD veoma cene što Srbija dosta pomaže Ukrajini, koja je u ratu sa Rusijom gotovo dve godine. Dodao je da je utisak da se o tome ne govori previše, ali da je saradnja Srbije i Ukrajine itekako vidljiva.

„Mislim da su Srbija i Ukrajina uvek imale dobru istoriju. Samo ove godine su se dva predsednika srela tri puta. Prva dama Srbije je išla u Kijev na konferenciju prvih dama sveta. Bila je i ukrajinska delegacija iz Privredne komore i oni su postigli Memorandum o razumevanju sa srpskom delegacijom. Dešavaju se i druge stvari i sve u svemu, mislim da to govori o činjenici da Srbija pomaže Ukrajini i mi to veoma cenimo“, rekao je Hil.

(Beta, RT)