Кореја тајмс: Ужаси под маском хуманитарне интервенције

Американци треба да се стиде ужаса и хорора које је влада Сједињених Америчких Држава починила у њихово име. Од времена "хладног рата" Вашингтон је иницирао конфликте против Србије, Ирака и Авганистана, пише јужнокорејски лист на енглеском језику Кореја тајмс.

Америчке снаге окупирале су Хаити, Сомалију и Балкан, много се прича о нападима на Иран и Северну Кореју. Администрација САД чак је разматрала напад на руске снаге током сукоба Москве са Грузијом, пише лист.

Као оправдање за већину ових интервенција или потенцијалних акција наводи се да су "у интересу америчке безбедности". Међутим, када је тај аргумент неуверљив, као у случају Косова, или када је пропао на тлу Ирака, амерички званичници брзо су одиграли на "хуманитарну карту", односно одмах је речено да је војска убијала и уништавала како би "промовисала моралне циљеве".

Нажалост, рат је ретко хуман, а то сигурно није био у Ираку и Авганистану. Процењује се да је у Ираку од почетка 2003. године погинуло 100.000 људи и тај број се стално повећава. Број обогаљених или повређених сигурно је много већи. Убиства, отмице, пребијања и пљачка попримају епидемијске размере.

Милиони Ирачана напустили су своје домове, многи напуштају и своју домовину, хришћанска заједница је уништена, а поремећен живот и растурене породице скоро су редовна појава.

Жртве у Авганистану су мање, али у порасту. Број погинулих процењује са на око 10 000, а много више људи је рањено и расељено.

Чак и најбољи напори да се смање цивилне жртве - а америчка војска је ту постигла више него оружане снаге других земаља у протеклим ратовима, не може да спречи патњу невиних, каже аутор Даг Бендоу, сарадник Института Като у Вашингтону, некадашњи специјални саветник бившег председника САД Роналда Регана.

Не можете да кривите америчке војнике, преноси Срна писање јужнокорејског листа. Ако их њихова влада шаље у рат – мора да им буде дозвољено да се заштите, чак и када то значи да су цивили у унакрсној ватри.

Трошкови ратовања, посебно за оне у чије име се Американци наводно боре, траже да се постави питање да ли конфликт може да се оправда. У Авганистану, на пример, појачано ангажовање председника САД Барака Обаме неминовно ће водити већем броју цивилних жртава.

Амерички генерал Стенли Мекристал, главнокомандујући снага у Авганистану, недавно се обратио америчком особљу у Авганистану у вези са пуцњавама на контролним пунктовима.

"Отварали смо ватру и убили смо велики број људи. Према мојим сазнањима, ниједан случај се није показао као истинска претња војницима. Ја не знам за случај да се догодио неки инцидент у коме смо некога повредили и да се на крају испоставило да је у возилу био бомбаш самоубица или експлозив", рекао је Мекристал.

Па, шта онда Вашингтон ради у Авганистану?

Талибани су проблем, као и што је то био и Садам Хусеин. Њихови герилци, као и ирачки борци, убијају невине људи, терористи су у обе земље убијали без разлике и освртања.

Али, америчке инвазије су те које су изазвале или прошириле конфликте у Ираку и Авганистану, стално америчко присуство је то које доводи до отварања ватре на "огроман број људи" у Авганистану. А то не укључује колатералну штету од бомбашких мисија, минобацачких и ракетних напада и других војних акција.

Рат је некад неопходан, упркос трошковима. Збацивање талибана са власти био је императив, након што је влада у Кабулу угостила чланове терористичке организације Ал каида док су се обучавали да нападају Американце.

Међутим, ту се завршавају амерички витални интереси и интереси њихових савезника. Покушаји да се изгради снажна централна држава у савезништву са Западом, је донкихотовска авантура која ће имати малу вредност, чак и у случају успеха - оцењује Кореја тајмс.

Рат се не може оправдати као облик "хуманитарне интервенције".

Сукоби ће се сигурно наставити, али било би мање ужасно када би савезници престали да "убијају огроман број људи" од којих ниједан, као што рече амерички генерал у Авгтанистану, "није представљао истинску претњу".

Обамина администрација требало би да повлачи америчке војнике, а не да проширује војно присуство САД у Авганистану.

Кад разматрају ратну опцију званичници треба да имају на уму Хипократову заклетву: "Прво - не чини лоше, не повреди". Вашингтон не успева да испуни ту заклетву у Авганистану, закључио је јужнокорејски лист.

(Срна)