четвртак, 28. новембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Милорад Додик: Велика Британија је континуирано доказани фактор лоших потеза и намера према Србима; РС иде у политички обрачун за свој статус
Хроника

Милорад Додик: Велика Британија је континуирано доказани фактор лоших потеза и намера према Србима; РС иде у политички обрачун за свој статус

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 04. јул 2015.

Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да се на подручју Братунца и Сребренице у протеклом рату догодио злочин у континуитету, који је поморио многе недужне људе, без обзира на нацију и вјеру, али да нови злочин представља то што се један злочин признаје, а други не.

"Оно што је сада проблем јесте то што се један злочин признаје, међународно верификује, да му се снага резолуције УН, а прелази се преко помора деце, жена српске националности", рекао је Додик данас на обежавању 23 године од великог српског страдања у околини Сребренице и Братунца на Петровдан 1992. године.

Обраћајући се окупљенима, Додик је истакао да је чудно објашњење да се злочин над Србима догодио у континуитету две-три године, а да је злочин над Бошњацима концентрисан у једном кратком времену и запитао у чему је разлика у умирању.

"Зар можда није већи доказ веће свирепости то да сте овде у континуитету две или три године убијали недужне људе", рекао је Додик.

Додик је истакао да је Велика Британија континуирано доказани фактор лоших потеза и намера према Србима, подсећајући да је Британија мешетарила покушавајући да одржи Отоманску империју, као и да је у БиХ послала високог представника Педија Ешдауна, који је срамотно кршио међународно право, као и права Срба и Дејтонски споразум.

"Сада нам сервирају резолуцију у којој желе да нам кажу да смо ми народ једини записан у документима УН као геноцидан. Наравно да је то неприхватљиво", навео је Додик, те поновио да та резолуција не представља никакво помирење.

Додик је напоменуо да није спорно да треба одати почаст и жртвама бошњачког народа, већ да су спорне политике које се воде на томе - да се у УН упише да је над бошњацима почињен геноцид на бази лажних изјава и извештаја, који су радили "опет Педи Ешдаун и британска болумента" и натерали тадашњу владу Српске да потпише срамни извештај који није тачан.

"Нема доказа о броју који се тамо помиње, а на бази тога је Хашки суд говорио о геноциду над Бошњацима, Све лаж у континуитету! А, онда нам кажу не смете да негирате. Како да не негирамо лаж? Па, ви не говорите истину! Гдје је 8.300 људи? Шта је са 3.500 наших", рекао је Додик.

Додик је истакао да српски народ не жели сукобе него да поштује све жртве.

"Поштујемо и жртве сахрањене одавде неколико километара, то су жртве и људи који су убијени и треба да жалимо за њима. То није проблем. То је било беспотребно. Свако убијање није имало смисла, али је то био рат, који не носи са собом правила, него једну врсту хаоса", рекао је Додик.

Додик је поручио да се за то не може осудити само један народ.

"Српски народ није геноцидан. Како је могуће да Јасеновац није геноцид, а да Сребреница јесте? По којим је то критеријумима могуће? По критеријумима великих, као што Велика Британија игнорише интерес српског народа? Само по том критеријума, нема другог", навео је Додик.

Он је рекао да Срби треба да се окупе у што већем броју на поменима жртвама, али и да буду политички јединствени око циљева који су јачање Републике Српске.

Према његовим речима, ти циљеви нису на штету другога и трећега, мањега или другачијег, јер су сви они добродошли у Српску, али да је Српска доминантно република српског народа, који ће одлучивати о њеној судбини.

"Неће одлучивати Сарајево, ни Британија. Ако имамо вољу, а имамо, Република Српска је трајна и не може јој нико ништа", истакао је Додик.

На братуначком Градском гробљу данас је служен парастос за око 3.500 српских цивила и војника из средњег Подриња које су припадници муслиманских снага убили у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату.

"Идемо у политички обрачун за свој статус"

Председник Републике Српске Милорад Додик поновио је данас у Братунцу да ће Република Српска рећи да је за укидање Суда и Тужилштва БиХ и да ће овај ентитет ићи у политички обрачун за свој статус, који је дефинисан међународним споразумом и Уставом БиХ.

"На бази те снаге, донећемо закон и забранити примену одлука Суда и Тужилаштва БиХ на нивоу Републике Српске. Онда ће високи представник то, вероватно, покушати да укине, али ми морамо да се боримо", рекао је Додик.

Он је оценио да "српски народ не занима БиХ у којој није ништа добро доживео, у којој се институције упорно злоупотребљавају на штету Срба и Српске (РС)", додавши да ниједна иницијатива, па ни економска, не иде у корист РС.

Додик тврди да БиХ постоји "само виртуелно", да је Срби не желе нити је она њихова потреба и да "неће преживети на причи која долази из иностранства".

"Шта је политички коректно - ћутати на њихова настојања да сваку институцију БиХ искористе да заштите своје злочине и своје политичке намере", рекао је председник РС.

"БиХ само виртуелно постоји"

Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је такође данас да је Босна и Херцеговина земља која само виртуелно постоји и да се свака њена институција користи да се заштите злочини и да Република Српска не жели да да "ни грама доприноса Босни и Херцеговини".

"Како објаснити рад тужилаштва у случају Насера Орића. Заштитили су злочин. Да ли ћемо и даље да сагнемо главу и кажемо- пусти три дана, заборавиће се. Неће и не може бити заборављено", поручио је Додик на обележавању дана страдања Срба у Подрињу.

"БиХ није жеља ни потреба Срба", рекао је Додик, додајући да РС мора да уђе у политички обрачун за свој статус, који је дефинисан медјународним споразумом и Уставом БиХ.

Додик је рекао да РС не може и неће да трпи суд и тужилаштво и да ће изаћи на референдум и рећи да не жели да то буде на нивоу БиХ.

"Не ради се овде о дану после, већ о дану када се одржава референдум, када ће српски народ рећи не, а "не" је обавеза сваког ко ради у име тог народа", рекао је Додик.

"Моћ овог народа јесте у чињеници да је српски народ направио две државе у својој историји - Србију и Републику Српску. Начин на који ми доживљавамо РС важнији је од столице у УН и ми морамо да истрајемо. Једини начин да оживимо, да ојачамо народ на овим просторима и да се не заборави злочин јесте Република Српска", поручио је Додик.

У Братунцу се одржава комеморативни скуп поводом 23. годишњице страдања више од три и по хиљаде Срба на подручју средњег Подриња.

Од маја до децембра 1992. године у нападима муслиманских снага уништено је и разорено на десетине српских села у којима су на најбруталнији начин убијени цивили у Сребреници, Братунцу и Скеланима, међу којима је и 69 Срба убијених на Петровдан 1992. године.

Парастос је служен на братуначком Градском гробљу, а венац је на Спомен-крсту положио председник Републике Српске Милорад Додик.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин присуствује парастосу убијеним и погинулим Србима средњег Подриња.

Вулин ће на Спомен-крсту положити венац Владе Србије, наводи се у саопштењу Министарства рада и додаје да ће церемонији присуствовати и министар за рад и борачка питања Републике Српске Миленко Савановић. 

На подручју Сребренице, Зворника, Скелана, Милића, Братунца, Власенице и Осмака, током Одбрамбено-отаџбинског рата, страдало је најмање 2.370 особа српске националности, док је на ширем подручју средњег Подриња и Бирча страдало око 3.500 Срба.

Без једног или оба родитеља остало је око 800 деце, а око 5.400 породица без покретне и непокретне имовине.

Како се наводи у саопштењу, напади су углавном извођени на значајне православне празнике, Божић, Српску нову годину, Ђурђевдан, Видовдан, Петровдан, Никољдан.

Од маја до децембра 1992. године у нападима муслиманских снага уништено је и разорено на десетине српских села и на најбруталнији начин убијено стотине српских цивила у Сребреници, Братунцу и Скеланима, додаје се у саопштењу.

У том периоду је на подручју Сребренице нападнуто 21 село у којима је убијено више од 400 српских цивила, а у нападу на 22 српска села општине Братунац убијено је најмање 560 српских цивила.

На Петровдан 1992. године муслиманске снаге су, под командом Насера Орића упале у више српских села пљачкајући их и палећи, а у селима Залазје, Биљача, Сасе и Загони убили су и измасакрирали 69 српских цивила, наводи се у саопштењу. 

(РТС-Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер