Клемен Грошељ: Србија је земља у којој не функционишу темељни принципи демократије. ЕУ и САД толеришу Вучићеве недемократске потезе у замену за решење питања односа са Косовом

Србија је земља која у кључним тренуцима није у стању да уђе у ЕУ, чији би члан била, по кључним спољнополитичким питањима, и земља је у којој грађани који мирно протестују против стања у друштву, које је открила недавна трагедија, мета су напада председника Вучића, пише у ауторском тексу за словеначку Вечер посланик Европског парламента Клемен Грошељ из редова Обновимо Европу, преноси Еуропеан Wестерн Балканс.

Пише да је инцидент на конференцији за новинаре, на којој се председник Вучић суочио са словеначком новинарком, током недавне посете председнице Републике Наташе Пирц Мусар Србији, открио стање духа у владајућој српској политици, преноси ЕWБ.

“Овде није неважно да је реч о земљи која је кандидат за чланство у ЕУ. Србија је данас земља која је само бледа сенка Србије из Ђинђићевих дана, када је интеграција у ЕУ била један од кључних спољнополитичких циљева, али и кретање неопходних реформских процеса у постмилошевићевском периоду. Нажалост, атентат на Ђинђића био је и атентат на модерну, проевропску Србију. Србија је кренула путем преплитања два процеса који су карактерисали политичку реалност у земљи – процеса техничког приближавања ЕУ, који је био условљен и испреплетен жељом многих западних политичара да се српско-косовско питање реши, и процес повратка национализму као покретачкој политичкој идеологији модерне Србије”, сматра посланик ЕП.

Према његовим речима, у одбацивању владавине Српске напредне странке и председнике Вучића, питање демократије и реформи везаних за преговоре за чланство у ЕУ постало је мање важно или оруђе унутрашње политичке манипулације, док је национализам добијао све значајнију улогу у консолидацији Вучићевог власти, у којој је нерешено питање одиграло важну улогу питање односа са Косовом и јачање нелибералних политичких принципа тоталне контроле друштва.

“Овде не можемо занемарити чињеницу да је за ситуација у данашњој Србији у великој мери крива и европска и америчка политика смиривања са Вучићем, где су спољни актери попустили пред Вучићевим недемократским унутрашњеполитичким потезима у замену за решење питања односа са Косовом. Управо је европска политика попуштања и прихватања Вучићеве политике омогућила да се Србија нађе ту где је данас. Земља у којој не функционишу темељни принципи демократије, земља која је потпуно отета од владајућег режима и у којој не постоје ни најмањи услови за било какву критику власти, било из опозиције, било из медија. Србија је земља која у кључним тренуцима није у стању да уђе у ЕУ, чији би члан била, по кључним спољнополитичким питањима, и земља је у којој грађани који мирно протестују против стања у друштву, открива недавна трагедија, мета су напада председника Вучића и његовог потомства”, пише Грошељ.

Медијски простор у Србији онемогућава сваку критику власти

Грошељ наводи да медијски простор у Србији онемогућава сваку критику власти, односно деловање опозиционих политичких снага потпуно је онемогућено или утопљено у поплави и потпуној доминацији провладиног извештавања, а често и дезинформација, јер овај медијски простор карактерише потпуна контрола медија од стране владајуће странке која злоупотребљава све механизме, од контроле државног телекома, који активностима које немају никакву пословну логику, ограничава приступ медијима који критикују власт, до потпуне контроле српске АКОСА-е.

Према његовим речима, ту се долази до још једног проблема, а то је да Србија усваја европске законе али их не примењује наводећи и пример промене устава и закона, које су требало да повећају независност правосуђа.

“И то је наишло на велику помпу, посебно у десној европској политици, као доказ српског напретка у процесу приближавања ЕУ. Иако је на папиру све изгледало добро, избијање корупцијске афере Електропривреде Србије открило је како је правда и даље у канџама политике. Наиме, две тужитељке које су истраживале овај случај потпуно су самовољно и политички смењене – да будем искрен, врло невешто. Али остаје ствар да Србија није у стању да изврши кључне промене које би омогућиле да земља постане чланица ЕУ”, пише Грошељ.

Наводи да се све то се бележи и у годишњим извештајима о напретку или недостатку напретка земаља кандидата у ЕУ, али оно што никада није било у овим извештајима и никада неће бити, јесте дефиниција разлога зашто у Србији нема напретка.

“Колико год да је ствар једноставна, она је и сложена. У Бриселу се често питају зашто опада подршка јавности чланству у ЕУ, али у исто време не могу да прихвате да ти исти провладини медији пишу веома негативно о ЕУ, користећи лажне вести и обмане. Али ово је само симптом болести, а не узрок стања. Разлог лежи у чињеници да чланство у ЕУ и сродни реформски процеси нису у интересу актуелних српских власти, јер су свесне да би у моменту спровођења неопходних промена то довело, ако не и до губитка власти, најмање до слабљења њихове моћи и нивоа контроле над српским друштвом. И у томе је цела тајна изазова са којима се суочава данашња Србија”, пише Грошељ.

Закључује да је то истовремено и изазов за ЕУ и Запад уопште, који мора да промени политику према Вучићу и Србији и прихвати чињенице какве јесу, ма колико неповољне биле, и да сходно томе прилагоди своју политику према Србији као и према Западу Балкана.

Неопходно је доследно инсистирати на владавини права, слободи медија и фер изборима

“Прошла су времена, и у ЕУ и у Словенији, када је флоскула о проширењу била довољна. Неопходно је, чак иу односу на дешавања у вези са словеначком канцеларијом за спречавање прања новца током транзиције владе, доследно инсистирати на владавини права, слободи медија и фер изборима, који нису само потврда власти”.

(Јуропијан Вестерн Балканс)