Jelena Begović: Suočavamo se sa plimom dezinformacija i poluinformacija o projektu „Jadar”. Čekamo ideje naučnika o projektu „Jadar”

 Suočavamo se sa plimom dezinformacija i poluinformacija o projektu „Jadar”. O ovoj temi danas svi sve znaju, a u stvari najmanje čujemo stručnu javnost. Zato nam je bitan dijalog u okviru naučne zajednice. Naše kolege sa Rudarsko-geološkog fakulteta suočavaju se sa jednom vrstom prezira jer rade svoj posao, za koji su odgovorni i školovani. To su naše kolege, naši sugrađani i možda bi bilo razumljivo da mi prvi put sada u istoriji otvaramo jedan rudnik u Srbiji pa da postoji snažna zabrinutost, ali mi od 15. veka imamo rudnike u Srbiji. Imamo generacije koje su zahvaljujući rudnicima živele i žive, školuju se, znači to je jedna grana industrije koja je bitna za Srbiju već 500 godina. Građani treba da znaju da zahvaljujući i razvoju nauke i tehnologije rudnici od pre 70 godina, pre 150 godina i danas nisu ista priča, istakla je u razgovoru za „Politiku” Jelena Begović, ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija.

Ona je naglasila da tehnologija napreduje, da su standardi koji se zahtevaju pri razradi jednog ovakvog projekta izuzetno visoko podignuti i da svi težimo ka zelenim rešenjima i održivosti koliko god je to moguće.

 „I ono što mene uvek brine jeste koja je grana industrije sledeća ako ćemo krenuti na ovaj način da komuniciramo, odnosno ne komuniciramo. Svaka industrija, svaka naša aktivnost potencijalno nosi neku negativnu posledicu po okruženje, ali to nije razlog da odustanemo, nego je to razlog da razgovaramo i da podižemo standarde kako bi ta industrija bila zelenija i imala što manji negativan otisak na životnu sredinu”, dodala je Begovićeva.

Mislite da će neki od naučnika koji iznose stavove u korist eksploatacije rudnika možda prestati to da rade ako se, kako vi kažete, suočavaju sa prezirom u javnosti?

Naučnici se uvek bore i za svoje ideje, i za svoje pretpostavke, ali koriste se dokazima, koriste se kritičkim mišljenjem, i mislim da to treba da negujemo, mislim da to treba da održavamo. Moje mišljenje je da je baš u ovoj situaciji jako bitno da se cela ova priča vrati u kanale činjenica, dokaza i stručnjaka. Imam potpuno poverenje u stručnjake koji mogu da sednu za isti sto, iznesu različita mišljenja, i da na kraju krajeva tako pomognu i državnim institucijama da dođu do proverenih činjenica.

Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da se odluka o eksploataciji litijuma neće donositi bez stavova naučne zajednice, navodeći da ona mora da se zasniva na razgovoru, znanju i činjenicama. Da li su u Srbiji naučnici spremni da iznesu svoje nezavisne stavove?

Da, apsolutno mogu da iznesu nezavisno mišljenje. Na sastanku sa predsednikom u Palati „Srbija” bilo je 33 direktora i dekana naših instituta i fakulteta, koji su i odabrani na osnovu ekspertiza koje imaju u svojim naučnoistraživačkim organizacijama. To je pre svega tema zaštite životne sredine. Ovo je zaista izuzetno bitna tema za naše građane, ali izuzetno bitna tema i za nauku, zato što imamo značajan broj naučnika koji su stvarno posvetili svoje živote i karijere temi zaštite životne sredine. Nije nam cilj da se bavimo samo jednim projektom. Ideja ovih sastanaka je da podignemo temu zaštite životne sredine na jedan viši nivo, na transparentniji nivo i da se cela ova priča bazira na činjenicama i proverenim informacijama. Osnovni princip nauke jeste konstruktivno kritičko razmišljanje, Mislim da nam je ono baš sada neophodno, što znači da se svaki pojedinačni projekat, danas „Jadar”, ali u budućnosti i druga neka područja koja nose određeni rizik, gde se govori o tome da li će se nešto negativno desiti sa životnom sredinom, treba sagledati iz različitih aspekata. Ideja je da u naučnoj zajednici čujemo sva različita mišljenja, što ih je više, moći ćemo mnogo bolje da radimo.

Znači li to da pozivate i one naučnike koji imaju drugačije mišljenje da se odazovu i da kažu protivargumente u vezi sa potencijalnim iskopavanjem litijuma?

Apsolutno. Pozvali smo sve da se uključe, preko njihovih dekana i direktora. Želim da sve bude transparentnije i jasnije šta se dešava. Moraju da se čuju različita mišljenja jer ova tema uvek ima više uglova iz kojih može da se sagleda.

Da li transparentnost podrazumeva i otvaranje javnog digitalnog portala preko koga će moći da se prate svi parametri životne sredine? Jeste li svesni da ima ljudi koji sumnjaju da će podaci biti fingirani u korist eksploatacije litijuma?

Razumem da će biti onih koji sumnjaju jer mi danas živimo na jednoj, rekla bih, obali koju konstantno zapljuskuju ogromni talasi različitih informacija. Ima tu istinitih informacija, ima poluinformacija, ima neistina. I u toj ogromnoj masi teško je građanima da donesu zaključak i često su zbunjeni i ne znaju koji je izvor informacija relevantan. Zato mislim da je bitna nauka. Naši građani i dalje imaju poverenje u naše naučne institucije, imaju poverenje u našu ekspertsku naučnu zajednicu. Sada je velika odgovornost na nauci da odgovori na ovaj izazov i da obezbedi relevantne i proverene podatke. Ideja sa platformom jeste da, s obzirom na to da živimo u 21. veku i imamo pristup savremenim novim tehnologijama, treba da ih koristimo na najbolji mogući način. Želimo da omogućimo da imamo platformu za praćenje glavnih parametara životne sredine, relevantnih parametara. To treba da bude mesto gde građani mogu da dobiju proverene informacije od strane eksperata o parametrima životne sredine, o samom projektu, o najčešćim pitanjima koja možda muče građane i na koja treba dati relevantan odgovor. Ukoliko primete neku značajnu promenu u stanju životne sredine, oni mogu preko aplikacije i fotografisanjem automatski da pošalju na portal tu fotografiju i na taj način će relevantne institucije, a i naučnici moći blagovremeno da reaguju.

Planirali smo da se od oktobra postavi platforma sa nekim osnovnim podacima.

Mišljenje nekih stručnjaka je da je rudarenje litijuma sve manje unosan posao i da treba odustati od toga. Kakav je vaš stav?

Ne mogu da pričam o tome koliko je unosan posao eksploatacija ruda, uključujući eksploataciju rude jadarita, s obzirom na to da sam ja biolog, a to je više tema za ljude iz sveta ekonomije i finansija. Međutim, ono što je činjenica jeste da se decenijama rude koje sadrže litijum eksploatišu širom sveta, što znači da postoji potražnja. S druge strane, privatne kompanije i dalje ulažu u ovakve rudnike, što znači da postoji profit i zarada za njih. Deo tog novca uvek ostaje državi u kojoj je rudnik otvoren.

Trenutno u Evropskoj uniji postoji 12 projekata za otvaranje rudnika koji bi eksploatisali rudu sa litijumom, odnosno eksploatisali bi litijum od Finske, Nemačke, Španije, Portugalije, do Češke. To znači da je veliki broj zemalja apsolutno prepoznao to kao jednu svoju razvojnu prednost i po mom mišljenju Finska će verovatno biti prva zemlja koja će otvoriti rudnik litijuma. Ono što je bitno kada pričamo o otvaranju rudnika jeste da svaka aktivnost nosi određeni rizik po životnu sredinu. Međutim, treba da razmišljamo uvek o široj priči, proizvodnim lancima, a to znači da ne stanemo samo na proizvodnji osnovne sirovine. Bez obzira na to da li se radi o rudniku ili poljoprivredi, izuzetno je važno da osnovnu sirovinu dalje u našoj zemlji ugrađujemo u sledeći proizvod. Na primer, kilogram pšenice je 24 dinara, ali kilogram jednog fantastičnog keksa u prodavnici je preko 1.000 dinara za kilogram. To je mnogo veća zarada za državu, to je mnogo veća zarada za budžet i to je na kraju kraja mnogo veći efekat na našu ekonomiju. I treći vrlo bitan aspekt jeste povećanje broja radnih mesta.

Vi ne mislite da bi otvaranje jednog takvog rudnika potpuno devastiralo jedan od najlepših delova Srbije?

U ovom momentu mislim da je neozbiljno i neodgovorno da to može da se kaže zato što ne raspolažemo svim podacima. Studija uticaja na životnu sredinu nije završena, znači ona je u nekoj radnoj verziji, tako da moramo da sačekamo podatke. Što se tiče Srbije, teško je reći koji je njen najlepši deo. Cela Srbija je lepa. A treba imati na umu da litijum ima izuzetno široku primenu od mobilnog telefona, od koga se više ne odvajamo, do personalnih računara, koji su nam osnovno sredstvo za rad. Ima primenu u metalurgiji, u proizvodnji keramike, ali i u medicini. Odlučili smo da smanjimo korišćenje i na kraju ukinemo korišćenje fosilnih goriva, koja jesu jedan ozbiljan izvor zagađenja, ali makar danas za električne automobile je potrebna litijum-jonska baterija, ali se razmišlja i dalje i o budućim zelenim izvorima energije kao što je vodonik. Sada se litijum razmatra kao deo materijala koji je izuzetno efikasan u čuvanju te vrste energije.

Ne brinete se da bi došlo do zagađenja zemljišta i vode?

Svaka naša aktivnost ima uticaj na životnu sredinu. Kad sednete u kola – imamo negativan uticaj na životnu sredinu. Kad smo bacili đubre – i te kako smo uticali na životnu sredinu. Kada gajimo neku kulturu na polju, takođe imamo neki negativni uticaj na životnu sredinu. Pitanje je koliko i pitanje je da li je taj balans između negativnog uticaja i razvoja dovoljno opravdan da se ide u neki projekat ili ne. Za neke projekte nije neophodno imati studiju uticaja na životnu sredinu, ali veliki projekti uvek zahtevaju jednu takvu studiju da bi mogla da se donese validna odluka bazirana na činjenicama.

U okviru posete predsednika Francuske Emanuela Makrona Srbiji potpisali ste jedan memorandum o razumevanju koji je u vezi sa saradnjom između dve zemlje na polju nauke. O čemu je reč?

Postoji dobra naučna saradnja između Francuske i Srbije, pre svega kroz program „Pavle Savić”, koji postoji već preko 20 godina, ali želimo sada da imamo strateške projekte sa Republikom Francuskom kao što imamo sa Kinom i sa Italijom. To podrazumeva strateška istraživanja u šest oblasti, između ostalog i u oblasti biotehnologije, veštačke inteligencije, ali i u oblasti nuklearnih istraživanja, nuklearne energije. I mislim da će to obradovati našu naučnu zajednicu, jer je to jako dobra šansa za njih da direktno ostvare jednu lepu naučnu saradnju kroz finansirani naučni projekat sa francuskim kolegama. S druge strane, u ovom sporazumu smo definisali i da ćemo zajedno raditi na razvoju startap ekosistema u Srbiji, Francuska je značajno ispred nas kada pričamo o razvoju startap ekosistema, pa mislimo da mogu i te kako da pomognu našim malim kompanijama, našim hrabrim preduzetnicima da se bolje pripreme za predstavljanje na svetskom tržištu. To podrazumeva i posete njihovim sajmovima, ali i bližu saradnju sa njihovim inovacionim centrima.

Smatrate da strateški cilj Srbije treba da bude veštačka inteligencija?

Veštačka inteligencija, koja je sada u zamahu, predstavlja dobru šansu – za nauku, za ekonomiju jedne zemlje i, na kraju krajeva, za razvoj društva, jer je njena primena vrlo široka. Osnovali smo Institut za veštačku inteligenciju, pišemo drugu strategiju razvoja VI, imamo etičke smernice koje su u vezi sa veštačkom inteligencijom… Spremamo se da krenemo u izradu zakona, što govori da smo kao država vrlo aktivni i vrlo svesni da treba da se uključimo u sve svetske tokove.

Vratićemo stručnjake u Srbiju

Do kraja godine bi trebalo da se vide i obrisi zgrada Kampusa BIO 4?

Trenutno smo završili, tj. finalizirali deo projekata i pripremamo se za javnu nabavku kako bi uskoro krenula fizička gradnja objekata koju ljudi mogu da vide. Onda će projekti ići jedan za drugim fazno kako bi do 2027. mogli već da krenemo sa preseljenjem naših budućih stanara. Paralelno sa time, raspisali smo javni poziv za iskazivanje zainteresovanosti od strane privatnog sektora za potrebe iznajmljivanja prostora u okviru budućeg Kampusa BIO 4. Trudimo se da sve radimo paralelno, uspostavljamo saradnju između budućih akademskih stanara i budućih kompanija koje će verovatno biti deo Kampusa BIO 4.

Hoćete li tim projektom moći da zadržite neke naučnike da ne odu u inostranstvo?

Ideja je da našim naučnicima obezbedimo ovde jedan fantastičan prostor sa izuzetnom infrastrukturom koja je ključna za razvoj nauke, da im omogućimo saradnju sa privredom, sa najvećim farmaceutskim i biotehnološkim kompanijama iz sveta. Dobra vest je da sve češće imam pozive mladih ljudi koji završavaju svoje doktorate ili su na nekim postdoktorskim studijama u inostranstvu i koji pitaju kada će kampus biti gotov, jer žele da se vrate u Srbiju.

Više od 100 zemalja učesnica izložbe Ekspo 2027.

Srbiju očekuje i specijalizovana izložba Ekspo 2027. Dokle se stiglo sa pripremama?

Pripreme su vrlo intenzivne. Radovi su u toku, a 2027. godina je za jedan veliki i ambiciozan projekat iza ćoška. Paralelno se radi naravno na bogatom sadržaju izložbe. Tri meseca će Ekspo trajati, očekujemo preko četiri miliona posetilaca, svaki dan će biti stotine različitih događaja u čitavoj Srbiji. Očekujemo prisustvo preko 100 zemalja koje će biti gosti i sa njima vrlo brzo, od novembra, kada budemo dobili zvanično zastavu Međunarodnog biroa izložbe, krećemo u diplomatske aktivnosti. Sa našim budućim gostima moramo da dogovorimo kako će im izgledati paviljoni, koji sadržaj treba da se prikaže. A mislim da će to biti sjajna prilika za Srbiju da se prikaže svetu. To je i dobra prilika za naše građane da vide svet u tri meseca i da se upoznaju sa inovacijama, zato što je Ekspo kao koncept oduvek bio mesto otkrivanja inovacija, novih tehnoloških trendova, saznanja.

(Politika)