Јелена Беговић: Суочавамо се са плимом дезинформација и полуинформација о пројекту „Јадар”. Чекамо идеје научника о пројекту „Јадар”

 Суочавамо се са плимом дезинформација и полуинформација о пројекту „Јадар”. О овој теми данас сви све знају, а у ствари најмање чујемо стручну јавност. Зато нам је битан дијалог у оквиру научне заједнице. Наше колеге са Рударско-геолошког факултета суочавају се са једном врстом презира јер раде свој посао, за који су одговорни и школовани. То су наше колеге, наши суграђани и можда би било разумљиво да ми први пут сада у историји отварамо један рудник у Србији па да постоји снажна забринутост, али ми од 15. века имамо руднике у Србији. Имамо генерације које су захваљујући рудницима живеле и живе, школују се, значи то је једна грана индустрије која је битна за Србију већ 500 година. Грађани треба да знају да захваљујући и развоју науке и технологије рудници од пре 70 година, пре 150 година и данас нису иста прича, истакла је у разговору за „Политику” Јелена Беговић, министарка науке, технолошког развоја и иновација.

Она је нагласила да технологија напредује, да су стандарди који се захтевају при разради једног оваквог пројекта изузетно високо подигнути и да сви тежимо ка зеленим решењима и одрживости колико год је то могуће.

 „И оно што мене увек брине јесте која је грана индустрије следећа ако ћемо кренути на овај начин да комуницирамо, односно не комуницирамо. Свака индустрија, свака наша активност потенцијално носи неку негативну последицу по окружење, али то није разлог да одустанемо, него је то разлог да разговарамо и да подижемо стандарде како би та индустрија била зеленија и имала што мањи негативан отисак на животну средину”, додала је Беговићева.

Мислите да ће неки од научника који износе ставове у корист експлоатације рудника можда престати то да раде ако се, како ви кажете, суочавају са презиром у јавности?

Научници се увек боре и за своје идеје, и за своје претпоставке, али користе се доказима, користе се критичким мишљењем, и мислим да то треба да негујемо, мислим да то треба да одржавамо. Моје мишљење је да је баш у овој ситуацији јако битно да се цела ова прича врати у канале чињеница, доказа и стручњака. Имам потпуно поверење у стручњаке који могу да седну за исти сто, изнесу различита мишљења, и да на крају крајева тако помогну и државним институцијама да дођу до проверених чињеница.

Председник Александар Вучић изјавио је да се одлука о експлоатацији литијума неће доносити без ставова научне заједнице, наводећи да она мора да се заснива на разговору, знању и чињеницама. Да ли су у Србији научници спремни да изнесу своје независне ставове?

Да, апсолутно могу да изнесу независно мишљење. На састанку са председником у Палати „Србијa” било је 33 директора и декана наших института и факултета, који су и одабрани на основу експертиза које имају у својим научноистраживачким организацијама. То је пре свега тема заштите животне средине. Ово је заиста изузетно битна тема за наше грађане, али изузетно битна тема и за науку, зато што имамо значајан број научника који су стварно посветили своје животе и каријере теми заштите животне средине. Није нам циљ да се бавимо само једним пројектом. Идеја ових састанака је да подигнемо тему заштите животне средине на један виши ниво, на транспарентнији ниво и да се цела ова прича базира на чињеницама и провереним информацијама. Основни принцип науке јесте конструктивно критичко размишљање, Мислим да нам је оно баш сада неопходно, што значи да се сваки појединачни пројекат, данас „Јадар”, али у будућности и друга нека подручја која носе одређени ризик, где се говори о томе да ли ће се нешто негативно десити са животном средином, треба сагледати из различитих аспеката. Идеја је да у научној заједници чујемо сва различита мишљења, што их је више, моћи ћемо много боље да радимо.

Значи ли то да позивате и оне научнике који имају другачије мишљење да се одазову и да кажу противаргументе у вези са потенцијалним ископавањем литијума?

Апсолутно. Позвали смо све да се укључе, преко њихових декана и директора. Желим да све буде транспарентније и јасније шта се дешава. Морају да се чују различита мишљења јер ова тема увек има више углова из којих може да се сагледа.

Да ли транспарентност подразумева и отварање јавног дигиталног портала преко кога ће моћи да се прате сви параметри животне средине? Јесте ли свесни да има људи који сумњају да ће подаци бити фингирани у корист експлоатације литијума?

Разумем да ће бити оних који сумњају јер ми данас живимо на једној, рекла бих, обали коју константно запљускују огромни таласи различитих информација. Има ту истинитих информација, има полуинформација, има неистина. И у тој огромној маси тешко је грађанима да донесу закључак и често су збуњени и не знају који је извор информација релевантан. Зато мислим да је битна наука. Наши грађани и даље имају поверење у наше научне институције, имају поверење у нашу експертску научну заједницу. Сада је велика одговорност на науци да одговори на овај изазов и да обезбеди релевантне и проверене податке. Идеја са платформом јесте да, с обзиром на то да живимо у 21. веку и имамо приступ савременим новим технологијама, треба да их користимо на најбољи могући начин. Желимо да омогућимо да имамо платформу за праћење главних параметара животне средине, релевантних параметара. То треба да буде место где грађани могу да добију проверене информације од стране експерата о параметрима животне средине, о самом пројекту, о најчешћим питањима која можда муче грађане и на која треба дати релевантан одговор. Уколико примете неку значајну промену у стању животне средине, они могу преко апликације и фотографисањем аутоматски да пошаљу на портал ту фотографију и на тај начин ће релевантне институције, а и научници моћи благовремено да реагују.

Планирали смо да се од октобра постави платформа са неким основним подацима.

Мишљење неких стручњака је да је рударење литијума све мање уносан посао и да треба одустати од тога. Какав је ваш став?

Не могу да причам о томе колико је уносан посао експлоатација руда, укључујући експлоатацију руде јадарита, с обзиром на то да сам ја биолог, а то је више тема за људе из света економије и финансија. Међутим, оно што је чињеница јесте да се деценијама руде које садрже литијум експлоатишу широм света, што значи да постоји потражња. С друге стране, приватне компаније и даље улажу у овакве руднике, што значи да постоји профит и зарада за њих. Део тог новца увек остаје држави у којој је рудник отворен.

Тренутно у Европској унији постоји 12 пројеката за отварање рудника који би експлоатисали руду са литијумом, односно експлоатисали би литијум од Финске, Немачке, Шпаније, Португалије, до Чешке. То значи да је велики број земаља апсолутно препознао то као једну своју развојну предност и по мом мишљењу Финска ће вероватно бити прва земља која ће отворити рудник литијума. Оно што је битно када причамо о отварању рудника јесте да свака активност носи одређени ризик по животну средину. Међутим, треба да размишљамо увек о широј причи, производним ланцима, а то значи да не станемо само на производњи основне сировине. Без обзира на то да ли се ради о руднику или пољопривреди, изузетно је важно да основну сировину даље у нашој земљи уграђујемо у следећи производ. На пример, килограм пшенице је 24 динара, али килограм једног фантастичног кекса у продавници је преко 1.000 динара за килограм. То је много већа зарада за државу, то је много већа зарада за буџет и то је на крају краја много већи ефекат на нашу економију. И трећи врло битан аспект јесте повећање броја радних места.

Ви не мислите да би отварање једног таквог рудника потпуно девастирало један од најлепших делова Србије?

У овом моменту мислим да је неозбиљно и неодговорно да то може да се каже зато што не располажемо свим подацима. Студија утицаја на животну средину није завршена, значи она је у некој радној верзији, тако да морамо да сачекамо податке. Што се тиче Србије, тешко је рећи који је њен најлепши део. Цела Србија је лепа. А треба имати на уму да литијум има изузетно широку примену од мобилног телефона, од кога се више не одвајамо, до персоналних рачунара, који су нам основно средство за рад. Има примену у металургији, у производњи керамике, али и у медицини. Одлучили смо да смањимо коришћење и на крају укинемо коришћење фосилних горива, која јесу један озбиљан извор загађења, али макар данас за електричне аутомобиле је потребна литијум-јонска батерија, али се размишља и даље и о будућим зеленим изворима енергије као што је водоник. Сада се литијум разматра као део материјала који је изузетно ефикасан у чувању те врсте енергије.

Не бринете се да би дошло до загађења земљишта и воде?

Свака наша активност има утицај на животну средину. Кад седнете у кола – имамо негативан утицај на животну средину. Кад смо бацили ђубре – и те како смо утицали на животну средину. Када гајимо неку културу на пољу, такође имамо неки негативни утицај на животну средину. Питање је колико и питање је да ли је тај баланс између негативног утицаја и развоја довољно оправдан да се иде у неки пројекат или не. За неке пројекте није неопходно имати студију утицаја на животну средину, али велики пројекти увек захтевају једну такву студију да би могла да се донесе валидна одлука базирана на чињеницама.

У оквиру посете председника Француске Емануела Макрона Србији потписали сте један меморандум о разумевању који је у вези са сарадњом између две земље на пољу науке. О чему је реч?

Постоји добра научна сарадња између Француске и Србије, пре свега кроз програм „Павле Савић”, који постоји већ преко 20 година, али желимо сада да имамо стратешке пројекте са Републиком Француском као што имамо са Кином и са Италијом. То подразумева стратешка истраживања у шест области, између осталог и у области биотехнологије, вештачке интелигенције, али и у области нуклеарних истраживања, нуклеарне енергије. И мислим да ће то обрадовати нашу научну заједницу, јер је то јако добра шанса за њих да директно остваре једну лепу научну сарадњу кроз финансирани научни пројекат са француским колегама. С друге стране, у овом споразуму смо дефинисали и да ћемо заједно радити на развоју стартап екосистема у Србији, Француска је значајно испред нас када причамо о развоју стартап екосистема, па мислимо да могу и те како да помогну нашим малим компанијама, нашим храбрим предузетницима да се боље припреме за представљање на светском тржишту. То подразумева и посете њиховим сајмовима, али и ближу сарадњу са њиховим иновационим центрима.

Сматрате да стратешки циљ Србије треба да буде вештачка интелигенција?

Вештачка интелигенција, која је сада у замаху, представља добру шансу – за науку, за економију једне земље и, на крају крајева, за развој друштва, јер је њена примена врло широка. Основали смо Институт за вештачку интелигенцију, пишемо другу стратегију развоја ВИ, имамо етичке смернице које су у вези са вештачком интелигенцијом… Спремамо се да кренемо у израду закона, што говори да смо као држава врло активни и врло свесни да треба да се укључимо у све светске токове.

Вратићемо стручњаке у Србију

До краја године би требало да се виде и обриси зграда Кампуса БИО 4?

Тренутно смо завршили, тј. финализирали део пројеката и припремамо се за јавну набавку како би ускоро кренула физичка градња објеката коју људи могу да виде. Онда ће пројекти ићи један за другим фазно како би до 2027. могли већ да кренемо са пресељењем наших будућих станара. Паралелно са тиме, расписали смо јавни позив за исказивање заинтересованости од стране приватног сектора за потребе изнајмљивања простора у оквиру будућег Кампуса БИО 4. Трудимо се да све радимо паралелно, успостављамо сарадњу између будућих академских станара и будућих компанија које ће вероватно бити део Кампуса БИО 4.

Хоћете ли тим пројектом моћи да задржите неке научнике да не оду у иностранство?

Идеја је да нашим научницима обезбедимо овде један фантастичан простор са изузетном инфраструктуром која је кључна за развој науке, да им омогућимо сарадњу са привредом, са највећим фармацеутским и биотехнолошким компанијама из света. Добра вест је да све чешће имам позиве младих људи који завршавају своје докторате или су на неким постдокторским студијама у иностранству и који питају када ће кампус бити готов, јер желе да се врате у Србију.

Више од 100 земаља учесница изложбе Експо 2027.

Србију очекује и специјализована изложба Експо 2027. Докле се стигло са припремама?

Припреме су врло интензивне. Радови су у току, а 2027. година је за један велики и амбициозан пројекат иза ћошка. Паралелно се ради наравно на богатом садржају изложбе. Три месеца ће Експо трајати, очекујемо преко четири милиона посетилаца, сваки дан ће бити стотине различитих догађаја у читавој Србији. Очекујемо присуство преко 100 земаља које ће бити гости и са њима врло брзо, од новембра, када будемо добили званично заставу Међународног бироа изложбе, крећемо у дипломатске активности. Са нашим будућим гостима морамо да договоримо како ће им изгледати павиљони, који садржај треба да се прикаже. А мислим да ће то бити сјајна прилика за Србију да се прикаже свету. То је и добра прилика за наше грађане да виде свет у три месеца и да се упознају са иновацијама, зато што је Експо као концепт одувек био место откривања иновација, нових технолошких трендова, сазнања.

(Политика)