Јаков Милатовић: Не могу да прихватим да било који политички субјект који је добио поверење одређеног броја грађана, па ни ЗБЦГ, може унапред бити искључен из учешћа у власти

 Предсједник државе Јаков Милатовић рекао је да је високим званичницима САД током сусрета у Њујорку пренио очекивање да ће конституенти будуће владе дјеловати у смјеру реформских и евроатлантских приоритета.

“Забрињавајуће је што се дијалог око формирања Владе не води на програмским основама, што сматрам важнијим од тога које партије ће сачињавати Владу”, рекао је Милатовић, наводећи да је за њега принципијелно неприхватљиво да “било који политички субјект који је добио повјерење одређеног броја грађана, па ни ЗБЦГ, може унапријед бити искључен из учешћа у власти”.

Он није директно одговорио на питање да ли је сагласан са ставом да у влади нема мјеста онима који не дијеле став САД у вези с Русијом.

Прошле сриједе сте у интервјуу за ТВЦГ, у Њујорку, избјегли директан одговор на питање да ли вам је неко у САД давао сугестије како треба да изгледа нова влада, рекавши “да у свакој демократској земљи владу бирају грађани на изборима”. Дан касније је замјеник помоћника америчког државног секретара г. Габријел Ескобар изјавио да су САД биле врло јасне да желе да владу чине искључиво партије усредсређене на европске интеграције и посвећене НАТО-у, које дијеле њихов став у вези с Русијом, а да сте ви на састанцима с америчким званичницима сигнализирали да сте сагласни с тим. Да ли сте заиста сагласни?

Учешће на Генералној Скупштини УН искористио сам да на маргинама овог догађаја одржим низ важних састанака с представницима америчке администрације.

Као најважније истакао бих састанак с америчким државним секретаром Ентонијем Блинкеном, али и онај са специјалним савјетником Стејт департмента Дереком Шолеом и специјалном савјетницом предсједника САД за Европске послове Амандом Слоут.

Теме разговора биле су достигнућа Црне Горе у демократским промјенама, као и правци даљег развоја нашег друштва, кроз визију нове политике која је усмјерена на јачање демократских институција, владавину права и борбу против корупције и организованог криминала.

Разговарали смо и о спољнополитичким приоритетима Црне Горе, гдје сам јасно исказао да је убрзан европски пут, кредибилно чланство у НАТО савезу и јачање добросусједских односа приоритет нових политичких снага у Црној Гори. На овом путу, затражио сам снажнију подршку САД, као и јачање нашег стратешког партнерства.

Са својим саговорницима разговарао сам о вриједностима и принципима за које се залажем и увјерио их шта су политички приоритети у току мог мандата. У контексту будуће Владе, изразио сам очекивања да ће и њени конституенти дјеловати у смјеру реформских и евроатлантских приоритета.

Забрињавајуће је што се дијалог око формирања Владе не води на програмским основама, што сматрам важнијим од тога које партије ће сачињавати Владу.

Поред критеријума, који су доминантно везани за нашу вањску политику, мишљења сам да је неопходно да у извршној власти буду субјекти који ће се одлучно залагати за унапређење владавине права и одрживи економски развој.

Свакако, ова питања захтијевају одговор мандатара и политичких субјеката који преговарају о будућој Влади.

Радим све што је у мојој моћи да представим потенцијал Црне Горе да одлучно спроведе реформе и буде прва наредна чланица ЕУ. Искрено вјерујем да за то постоји прилика и подршка наших међународних партнера и очекујем да ће сви политички субјекти показати већи степен одговорности према грађанима у реализацији овог циља.

Да ли је на састанцима помињано конкретно које то партије не дијеле став САД и Ваш став о агресији Русије на Украјину? Ако јесте, које су то?

Сигуран сам да је и мандатар сагласан с критеријумима везаним за вањску и унутрашњу политику које сам поменуо, а око којих у цјелости постоји сагласност између мене, као предсједника Црне Горе, и наших међународних партнера.

Више пута сам у јавности истакао да моје виђење процеса формирања Владе захтијева јасну платформу и визију, као и већи ниво транспарентности када су у питању приоритети, модел и структура будуће Владе. То сам врло јасно елаборирао и у процесу давања мандата.

Сматрам неозбиљним сваки политички процес који није утемељен на конкретном програму и циљевима.

Свакако, посао мандатара је формирање Владе, кроз дефинисање критеријума за улазак у Владу и јасно одређење субјеката који учествују у преговорима око прихватљивости тих критеријума.

Не знам да ли су досадашњи преговори о формирању Владе искоришћени као провјера утемељености тих критеријума код појединих политичких субјеката који су учествовали у процесу, али сам увјерен да ни сада није касно да се реагује у том правцу.

Изјавили сте недавно да ЗБЦГ треба да буде дио Владе. Да ли и даље тако мислите? Зашто?

У принципијелној равни, не могу да прихватим да било који политички субјект који је добио повјерење одређеног броја грађана, па ни ЗБЦГ, може унапријед бити искључен из учешћа у власти. То би био повратак на недемократски политички амбијент прије августа 2020. године, а сигуран сам да смо у протекле три године направили значајне кораке у демократском сазријевању друштва.

Закључујући на основу медијских извјештавања, одржан је значајан број састанака представника ЗБЦГ са мандатаром Спајићем. Стекао се утисак да коначан договор није постигнут због неслагања око нивоа заступљености те коалиције у будућој Влади, а не због различитих виђења програмских приоритета.

Тврдња мандатара да је у више наврата понудио улазак у власт коалицији ЗБЦГ, уз континуиран процес преговора између мандатара и овог политичког субјекта, без обзира на касније (не)прихватање те понуде, логично намеће закључак да је претходно с њима усагласио ставове о вањским и унутрашњим приоритетима будуће Владе.

Фер је подсјетити да су и грађански покрет УРА и ЗБЦГ дали допринос демократским промјенама у Црној Гори и на парламентарним изборима 2020. године, и на предсједничким изборима 2023. године. Мандатар Спајић такође је дао свој допринос промјенама, како кроз учешће у кампањи коалиције ЗБЦГ на парламентарним изборима 2020. године, тако и кроз изванредан рад у 42. Влади.

Тренутна математика и ставови партија које учествују у преговорима говори да није извјесно да мандатар Спајић има довољно гласова за формирање Владе. Г. Ескобар је раније рекао да је по њиховом мишљењу само једна партија у Црној Гори “антизападна”? Да ли мислите да УРА треба да буде дио Владе? Зашто?

Да ли треба УРА да буде дио Владе или не – поновићу, питање је за мандатара. Још једном подвлачим да је формирање извршне власти ствар договора око одређених критеријума и програмских принципа.

Сматрам да је у црногорској политици превише личног и искључивог и да се постепено морамо ослобађати тих стега. Сви знамо да су се непосредно прије избора догодиле неке лоше ствари које су нарушиле однос између мандатара и руководства УРА-е, али сам ипак мишљења да се мора разговарати, ако је то у корист општег добра.

Подсјећам да су и одређени лидери партија мање бројних народа снажно подржавали претходни режим и предсједника Ђукановића, што мене данас не спречава да их видим као партнере у даљој демократизацији Црне Горе.

Да ли за Вас порука г. Ескобара о томе какву владу САД желе представља мијешање у унутрашња питања Црне Горе? Зашто?

Уз пуно уважавање господина Ескобара, у Њујорку сам имао сусрете с више америчких званичника који су, у хијерархијском смислу, на вишим позицијама у њиховој администрацији, као што су државни секретар Блинкен, специјални савјетник Стејт департмента Шоле и специјална савјетница предсједника САД за Европске послове Слоут.

Наша држава припада западном систему вриједности и сву своју енергију уложићу да допринесем њеном што бољем позиционирању према западним партнерима, посебно према САД.

Разумљиво је да, уколико желите да постанете чланица неке организације, као што ми тежимо да постанемо чланица ЕУ, морате прихватити унутрашња правила те организације и са њом синхронизовати своју унутрашњу и вањску политику, на чему Црна Гора већ ради. Вјерујем да ће то бити приступ и нове црногорске Владе.

Посланик Покрета Европа сад (ПЕС) Миодраг Лаковић саопштио је у петак да од Вас, након повратка из САД-а, очекује да помогнете ПЕС-у да састави владу с онима с којима је лидер тог покрета и мандатар Милојко Спајић отпочео преговоре. Хоћете ли то и учинити? Ако хоћете, како?

Као утемељивачу ПЕС-а и некоме ко је, у циљу остваривања идеје око које смо окупљали грађане, обишао Црну Гору уздуж и попријеко, предводећи листу ПЕС-а на локалним и предсједничким изборима – најмање је потребно да ми било ко други тумачи очекивања наших присталица. Посебно то не треба да раде људи који су се Покрету приклонили (притом, не знам да ли и формално) када је већ било извјесно да ће постати најјача политичка снага у Црној Гори. Као предсједник Црне Горе, изузео сам се из било каквог учешћа у досадашњем процесу формирања Владе, имајући у виду да је то посао мандатара, а не мој.

Такође напомињем да нисам учествовао ни у креирању и изгласавању посланичке листе ПЕС-а, која је била искључива ствар избора носиоца листе Милојка Спајића.

Ипак, господин Спајић од мене у сваком тренутку може добити став или мишљење о томе како видим овај процес и, евентуално, идеје које му могу помоћи да успјешно оконча посао који је започео прије три мјесеца, одмах након парламентарних избора. Без жеље да се мијешам у оно што је његова одговорност и у то какве ће одлуке доносити у својству мандатара.

Није добро да се другачије мишљење посланица тумачи као мој утицај

Колики је Ваш утицај на двије посланице ПЕС-а које су јавно најавиле да неће подржати Владу какву је замислио мандатар Милојко Спајић? Да ли сте разговарали с њима о формирању Владе? Ако јесте, када и какав је био исход таквог разговора?

Није добро за политички амбијент да се другачије мишљење, по аутоматизму, тумачи као плод нечијег утицаја, а не слободе у дјеловању сваког појединца.

Управо је слобода мишљења оно за шта смо се изборили у контексту демократских промјена у Црној Гори.

Ово посебно није добро ако се ради селективно па се заузимање другачијег става од става матичне организације, ако нам иде у корист - прихвата, а ако је контра наших тренутних интереса – квалификује као издаја.

Ниједна партија, па ни ПЕС, не смије бити скуп људи који дижу и спуштају руке наспрам очекивања појединаца, већ поприште за слободно исказану вољу.

(Вијести)