Jadranka Joksimović: Nije moguće ni u teoriji zamisliti situaciju u kojoj bi EU od nas tražila da priznamo Kosovo

 Ministarka za evrointegracije i funkcionerka Srpske napredne stranke Srbije Jadranka Joskimović u uskršnjem intervjuu za "Alo!" govori o daljim koracima Srbije ka članstvu u EU, problemu Kosova, ali i o rekonstrukciji Vlade Srbije

- Koristim ovu priliku da građanima Srbije koji slave pravoslavni Uskrs čestitam i poželim zdravlje, slogu, mir i blagostanje, kao i lični i društveni napredak. Praznici su važni, i državni i verski, jer nose simboliku za jedan narod, državu, ali i za čovečanstvo u celini. Uskrs je simbol obnovljenog života, snage i vitalnosti duha i pravednosti, simbol novog početka. Nastojim da svaki praznik, pa i Uskrs, provedem sa porodicom i mojim najbližima, mada mi se dešavalo, da zbog prirode posla, često budem na službenom putu van zemlje. Ali, to je cena posla, ja sam to prihvatila, a i moji najbliži znaju da sam oduvek bila radoholik, pa se ne ljute.

Koliko biste smeli da obećate Srbiji novih otvorenih i zatvorenih poglavlja do sledećeg Vaskrsa?

- Teško dajem obećanja, posebno politička, jer moram da budem skoro potpuna uverena da će se realizovati. Uvek sam spremna da govorim o poglavljima za čije otvaranje smo tehnički spremni, jer je to deo posla koji zavisi od nas i od naših rezultata u usklađivanju zakonodavstva sa pravom EU i sprovođenju neophodnih reformi. Međutim, proces evropske integracije je dvostran i zavisi i od faktora na koje ne možemo da utičemo, a koji se odnose na unutrašnje odnose i situaciju u EU. Srbija je u ovom trenutku tehnički spremna za otvaranje pet pregovaračkih poglavlja – 33 (finansijske i budžetske odredbe), devet (finansijske usluge), 13 (ribarstvo), 18 (statistika) I 17 (ekonomska i monetarna unija). Sva ova poglavlja su u osnovi reformska i odnose se na oblasti u kojima se odvijaju reforme od izuzetnog značaja za našu privredu. Imajući u vidu obnovljenu pozitivnu političku klimu u EU u odnosu na politiku proširenja, kao i naše rezultate i napredak u dosadašnjem toku pregovaračkog procesa, očekujemo otvaranje značajnijeg paketa poglavlja u junu ove godine. Smatram da je Srbija postigla dobre rezultate u prethodnom periodu i da zaslužujemo da oni budu vrednovani kroz otvaranje novih poglavlja. Naravno, u okviru poglavlja koja smo otvorili do sada sprovodimo dalje neophodne reforme i ja verujem da ćemo u idućih godinu dana nekoliko njih i zatvoriti. Bitno je da se radi pa će i rezultati doći.

Da li mislite da je rekonstrukcija Vlade potrebna i hoćete li podržati taj predlog na sednici SNS-a kada se bude raspravljalo o tom pitanju?

- U ovom trenutku, jasno je da su zahtevne i važne političke teme na dnevnom redu naše zemlje i uporedo sa tim zahtevan reformski proces u brojnim oblastima. U tom smislu je očekivano da rekonstrukcija Vlade nije prioritet. Kada dođe na dnevni red, svakako ću izneti svoj stav na stranačkim organima, u skladu s procedurom.

Koliko sva poslednja dešavanja na Kosovu mogu da utiču na put Srbije u EU?

- Mi smo jasno na poziciji mira, dijaloga i traženja kompromisnih rešenja, a to su predsednik Vučić i Vlada pokazali prolazeći najveće i najteže probe i iskušenja, uključujući poslednje skandalozno ciljano hapšenje Marka Đurića. Ali, mi ne možemo da radimo posao umesto svih drugih koji imaju obaveze u ovom procesu. Pitanje kompromisa u vezi s KiM je i pitanje odgovornosti same EU koja je posredovala u postizanju Briselskog sporazuma, stavila svoj potpis na njega i garant je njegove primene. U tom smislu to je postalo deo zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU. Otuda očekujem proaktivan pristup i angažovanje EU i njenih institucija kako bi se obezbedilo da se Briselski sporazum efikasno primeni, posebno u delu koji se odnosi na Zajednicu srpskih opština koja nije formirana ni pet godina nakon postizanja sporazuma. A tek onda idu teme koje su za nas takođe značajne - imovina, zaštita kulturnog nasleđa, ljudska prava, pitanja nestalih. Pitanje KiM je važno i za regionalnu stabilnost, pa samim tim i za EU i države članice. Bilo bi veoma pogrešno ukoliko bi se naši pregovori o članstvu sa EU povezali u prvom redu s pitanjem Kosova. Ako bi se desilo da EU donese takvu odluku, ona bi bila rezultat pogrešne političke procene i ignorisanja napretka koji je Srbija postigla u sprovođenju reformi i ispunjavanju kriterijuma za članstvo.

Sve više čujemo tezu da će nas pitanje priznanja Kosova dočekati na kraju puta u EU, koliko je to, prema vašem mišljenju, realno?

- Evropska unija nema jedinstven stav po pitanju statusa KiM - pet država članica ne priznaje Kosovo kao nezavisnu državu i nema naznaka da bi one u doglednoj budućnosti mogle da promene svoj stav. U tom smislu nije moguće ni teorijski zamisliti situaciju u kojoj bi EU od nas tražila nešto što ni sve njene države članice ne priznaju i što je u isključivoj nadležnosti država članica, a ne EU kao takve. S druge strane, i naš stav po pitanju priznanja tzv. Kosova je jasan od početka - nema priznanja, već traženja modela održive normalizacije. Vidite, svi su se fokusirali na neki novi, budući pravno obavezujući sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji, a zaboravljaju da je i Briselski sporazum i te kako pravno obavezujući, s garancijom EU. Prema tome, sve po redu, mi se kao ozbiljna država držimo dogovora i sporazuma, to je najbolja zaštita naših legitimnih interesa.

Da li i dalje važi cilj da Srbija do 2025. bude spremna za članstvo u EU ili je i tu došlo do promena?

- Cilj je ostao isti i strateški pravac Vlade Srbije prema EU se nije promenio. Strategija proširenja koju je EK objavila u februaru daje mogućnost članstva za Srbiju i Crnu Goru do 2025. ukoliko se ispune svi predviđeni kriterijumi. Iako se 2025. pominje kao potencijalni vremenski okvir, dakle nije to zacrtano obećanje, ali smatram da taj okvir nije nerealan i nemoguć, posebno imajući u vidu da smo Crna Gora i mi najdalje odmakli u pristupnim pregovorima. Naš plan je da do kraja 2021. uskladimo domaće zakonodavstvo sa pravom EU i samim tim u tehničkom smislu budemo spremni za članstvo. Period do 2025. bismo iskoristili za primenu usklađenih propisa, što je takođe kriterijum za punopravno članstvo u EU. Vlada Srbije je na moj predlog 1. marta ove godine usvojila treću revidiranu verziju Nacionalnog programa za usklađivanje zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU (NPAA) i to je krovni dokument koji predviđa planiranje u pravcu članstva. Pored usklađivanja zakonodavstva, NPAA sadrži i priloge o finansijskom, odnosno budžetskom planiranju, kako bi se omogućila efikasna primena propisa, ali i odredbe o jačanju administrativnih kapaciteta unutar državne uprave da bi se planovi sproveli u delo.

Završili ste FPN, ko je sve iz vaše generacije danas na visokom položaju u zemlji?

- Mnoge kolege, mada nisu iz moje generacije, neki stariji i neki mlađi, obavljaju danas različite važne funkcije. I to je dobro - da politikolozi budu u politici, državnoj upravi, diplomatiji.

(Tanjug)