Јадранка Јоксимовић: Није могуће ни у теорији замислити ситуацију у којој би ЕУ од нас тражила да признамо Косово

 Министарка за евроинтеграције и функционерка Српске напредне странке Србије Јадранка Јоскимовић у ускршњем интервјуу за "Ало!" говори о даљим корацима Србије ка чланству у ЕУ, проблему Косова, али и о реконструкцији Владе Србије

- Користим ову прилику да грађанима Србије који славе православни Ускрс честитам и пожелим здравље, слогу, мир и благостање, као и лични и друштвени напредак. Празници су важни, и државни и верски, јер носе симболику за један народ, државу, али и за човечанство у целини. Ускрс је симбол обновљеног живота, снаге и виталности духа и праведности, симбол новог почетка. Настојим да сваки празник, па и Ускрс, проведем са породицом и мојим најближима, мада ми се дешавало, да због природе посла, често будем на службеном путу ван земље. Али, то је цена посла, ја сам то прихватила, а и моји најближи знају да сам одувек била радохолик, па се не љуте.

Колико бисте смели да обећате Србији нових отворених и затворених поглавља до следећег Васкрса?

- Тешко дајем обећања, посебно политичка, јер морам да будем скоро потпуна уверена да ће се реализовати. Увек сам спремна да говорим о поглављима за чије отварање смо технички спремни, јер је то део посла који зависи од нас и од наших резултата у усклађивању законодавства са правом ЕУ и спровођењу неопходних реформи. Међутим, процес европске интеграције је двостран и зависи и од фактора на које не можемо да утичемо, а који се односе на унутрашње односе и ситуацију у ЕУ. Србија је у овом тренутку технички спремна за отварање пет преговарачких поглавља – 33 (финансијске и буџетске одредбе), девет (финансијске услуге), 13 (рибарство), 18 (статистика) И 17 (економска и монетарна унија). Сва ова поглавља су у основи реформска и односе се на области у којима се одвијају реформе од изузетног значаја за нашу привреду. Имајући у виду обновљену позитивну политичку климу у ЕУ у односу на политику проширења, као и наше резултате и напредак у досадашњем току преговарачког процеса, очекујемо отварање значајнијег пакета поглавља у јуну ове године. Сматрам да је Србија постигла добре резултате у претходном периоду и да заслужујемо да они буду вредновани кроз отварање нових поглавља. Наравно, у оквиру поглавља која смо отворили до сада спроводимо даље неопходне реформе и ја верујем да ћемо у идућих годину дана неколико њих и затворити. Битно је да се ради па ће и резултати доћи.

Да ли мислите да је реконструкција Владе потребна и хоћете ли подржати тај предлог на седници СНС-а када се буде расправљало о том питању?

- У овом тренутку, јасно је да су захтевне и важне политичке теме на дневном реду наше земље и упоредо са тим захтеван реформски процес у бројним областима. У том смислу је очекивано да реконструкција Владе није приоритет. Када дође на дневни ред, свакако ћу изнети свој став на страначким органима, у складу с процедуром.

Колико сва последња дешавања на Косову могу да утичу на пут Србије у ЕУ?

- Ми смо јасно на позицији мира, дијалога и тражења компромисних решења, а то су председник Вучић и Влада показали пролазећи највеће и најтеже пробе и искушења, укључујући последње скандалозно циљано хапшење Марка Ђурића. Али, ми не можемо да радимо посао уместо свих других који имају обавезе у овом процесу. Питање компромиса у вези с КиМ је и питање одговорности саме ЕУ која је посредовала у постизању Бриселског споразума, ставила свој потпис на њега и гарант је његове примене. У том смислу то је постало део заједничке спољне и безбедносне политике ЕУ. Отуда очекујем проактиван приступ и ангажовање ЕУ и њених институција како би се обезбедило да се Бриселски споразум ефикасно примени, посебно у делу који се односи на Заједницу српских општина која није формирана ни пет година након постизања споразума. А тек онда иду теме које су за нас такође значајне - имовина, заштита културног наслеђа, људска права, питања несталих. Питање КиМ је важно и за регионалну стабилност, па самим тим и за ЕУ и државе чланице. Било би веома погрешно уколико би се наши преговори о чланству са ЕУ повезали у првом реду с питањем Косова. Ако би се десило да ЕУ донесе такву одлуку, она би била резултат погрешне политичке процене и игнорисања напретка који је Србија постигла у спровођењу реформи и испуњавању критеријума за чланство.

Све више чујемо тезу да ће нас питање признања Косова дочекати на крају пута у ЕУ, колико је то, према вашем мишљењу, реално?

- Европска унија нема јединствен став по питању статуса КиМ - пет држава чланица не признаје Косово као независну државу и нема назнака да би оне у догледној будућности могле да промене свој став. У том смислу није могуће ни теоријски замислити ситуацију у којој би ЕУ од нас тражила нешто што ни све њене државе чланице не признају и што је у искључивој надлежности држава чланица, а не ЕУ као такве. С друге стране, и наш став по питању признања тзв. Косова је јасан од почетка - нема признања, већ тражења модела одрживе нормализације. Видите, сви су се фокусирали на неки нови, будући правно обавезујући споразум о свеобухватној нормализацији, а заборављају да је и Бриселски споразум и те како правно обавезујући, с гаранцијом ЕУ. Према томе, све по реду, ми се као озбиљна држава држимо договора и споразума, то је најбоља заштита наших легитимних интереса.

Да ли и даље важи циљ да Србија до 2025. буде спремна за чланство у ЕУ или је и ту дошло до промена?

- Циљ је остао исти и стратешки правац Владе Србије према ЕУ се није променио. Стратегија проширења коју је ЕК објавила у фебруару даје могућност чланства за Србију и Црну Гору до 2025. уколико се испуне сви предвиђени критеријуми. Иако се 2025. помиње као потенцијални временски оквир, дакле није то зацртано обећање, али сматрам да тај оквир није нереалан и немогућ, посебно имајући у виду да смо Црна Гора и ми најдаље одмакли у приступним преговорима. Наш план је да до краја 2021. ускладимо домаће законодавство са правом ЕУ и самим тим у техничком смислу будемо спремни за чланство. Период до 2025. бисмо искористили за примену усклађених прописа, што је такође критеријум за пуноправно чланство у ЕУ. Влада Србије је на мој предлог 1. марта ове године усвојила трећу ревидирану верзију Националног програма за усклађивање законодавства са правним тековинама ЕУ (НПАА) и то је кровни документ који предвиђа планирање у правцу чланства. Поред усклађивања законодавства, НПАА садржи и прилоге о финансијском, односно буџетском планирању, како би се омогућила ефикасна примена прописа, али и одредбе о јачању административних капацитета унутар државне управе да би се планови спровели у дело.

Завршили сте ФПН, ко је све из ваше генерације данас на високом положају у земљи?

- Многе колеге, мада нису из моје генерације, неки старији и неки млађи, обављају данас различите важне функције. И то је добро - да политиколози буду у политици, државној управи, дипломатији.

(Танјуг)