Италијански геополитичар Лоренцо Мариа Паћини: Аустралија је ново жртвено јагње англосаксонске политике. Није тешко замислити да би Аустралија могла да постане нова Украјина за Кину

Не треба да се чудимо што се споразум о формирању АУКУС-а, потписан 15. септембра 2021. између Британије, САД и Аустралије, са циљем унапређења војне одбране три земље, фокусирао на развој подморница на нуклеарни погон и повећано присуство у Пацифику, пише италијански геополитичар Лоренцо Мариа Паћини за портал "Фонд стратешке културе".

АУКУС се усредсредио на развој алата за хибридно ратовање, са фокусом на вештачку интелигенцију, сајбер рат и ракете дугог домета, у тандему са савезом за размену обавештајних података "Пет очију", који укључује и Нови Зеланд и Канаду (обавештајни савез САД, Британије, Канаде, Новог Зеланда и Аустралије).

Зашто се повећава војни ангажман на Пацифику, пита се Паћини. У складу са класичном поморском доктрином, САД и Британија морају да доминираju морима како би одржале своју таласократску (поморску) моћ. Англоамерички империјализам је потпуно поморски, а Пацифик је море на западу САД.

Када је Британско царство почело своју експанзију, успостављајући контролу над Источном Индијом, било је јасно да без Пацифика неће моћи да одржи равнотежу. САД су ушле у ову игру после Другог светског рата, позиционирајући бројне војне базе раштркане по острвима Тихог океана, како би створиле "нуклеарни појас", од Кине и Југоисточне Азије до Јужне Америке, контролишући поморске путеве, констатује италијански геополитичар.

Са стратешког становишта, овај нуклеарни појас је усмерен пре свега на супротстављање Кини, која је "најопаснија" сила по англоамеричке интересе на Пацифику, иако Кина никад није била поморска сила. На другом месту, овај нуклеарни појас постаје инструмент обуздавања Индије, у складу са потребом да се спречи даље јачање евроазијских савеза.

Трећи разлог је, примећује Паћини, стратегија одвраћања Северне Кореје, која нема декларисане поморске интересе, али остаје нуклеарна сила, која дефинише односе снага у северном Пацифику, посебно непријатељска према САД и Јапану.

Стратешки преглед одбране из 2023. експлицитно додељује одбрамбеним снагама Аустралије нову међународну улогу. Главни разлог за изградњу подморница у Аустралији је њихов снажан стратешки ефекат, јер оне могу да обезбеде Аустралијским одбрамбеним снагама (АДФ) супериорне регионалне способности, тврди италијански геополитичар.

Земље Комонвелта не могу да раде ништа друго осим да се покоравају и раде оно због чега су колонизоване, а то је да служе британској круни. Путовање аустралијског министра одбране Ричарда Марлеса у Британију је обавезна станица за примање наређења и договор о оперативним стратегијама.

Јасно је да је ово подела рада са НАТО-ом: Северноатлантска алијанса управља једним океаном, АУКУС Пацификом.

Марлес је у Британији посетио поморску бази Клајд у Шкотској. Као што је тамо изјавио аустралијски министар одбране: "Уједињено Краљевство је један од наших блиских, најбољих и трајних партнера. У све сложенијем стратешком окружењу, Британија остаје кључни партнер, који подржава глобални поредак заснован на правилима."

Није тешко замислити да би Аустралија могла да постане нова Украјина за Кину, сматра овај геополитичар. Америчко и британско војно присуство у региону је значајно повећано. Ради се о стварању претње Кини коришћењем Аустралије, на исти начин на који су САД искористиле Украјину против Русије.

Очигледно је да савез САД и Британије сада у стању да изазива сукобе само укључивањем стратешких партнера. Саме за себе, оне више немају стварну стратешку, економску и политичку моћ, подвлачи Пачини.

Уз тренутно мешање Британије и САД у спољну политику Аустралије, вероватно је да ће та земља бити изабрана као ново жртвено јагње у језивом геополитичком ритуалу жртвовања Колективног запада, закључује Паћини.

(РТ Балкан)