Имиграциона реформа на дневном реду Конгреса САД

После дуготрајне и мукотрпне дебате око реформе здравственог система, амерички Конгрес окреће се следећем проблему – имиграционом систему у земљи. Неколико законодаваца припремили су предлог закона о решавању боравишног статуса за илегалне имигранте, којих у САД има неколико милиона. Питање илегалне имиграције обично буди снажне емоције на обе стране дебате те је недавно десетине хиљада присталица предложене реформе посетило Вашингтон.

Један од учесника марша у Вашингтону био је Волтер Кастро, који се у Америку доселио са 7 година из Ел Салвадора. Кастро се придружио великом броју присталица Обамине имиграционе реформе јер, како каже, требало би да постоји законски пут ка држављанству за око 12 милиона илегалних досељеника у Сједињеним Државама.

“Желим да добију легални статус чак иако морају да плате порез и казне за време које су илегално провели у земљи”.

Усвајање закона о реформи имиграције неће бити лако с обзиром на противљење републиканаца.

“Не треба нам огроман број увозних сиромашних и необразованих корисника социјалне помоћи”.

Ден Стајн, председник Федерација за америчку имиграциону реформу снажно се противи доношењу било какве мере која би амнестирала илегалне имигранте.

“Нико не би требало да говори о амнестији из два разлога – прво, то подстиче још више људи да дођу илегално, а друго, обесхрабрује оне који размишљају о повратку у своју земљу”.

Имигранти на америчким фармама

Јесенија Саусидо има америчко држављанство, медјутим њена мајка нема те јој прети депортација у родни Мексико. Јесенија захтева од законодаваца да испуне вишегодишња обећања и најзад промене закон.

“Ово је једина шанса. Не можемо више одлагати јер се породице раздвајају, људи ће бити депортовани и то није фер”.

Недавна истраживања указују да је број имиграната из Мексика у лаганом опадању за шта су, како сматрају аналитичари, делом заслужни економска криза, строже контроле на граници и пораст броја полицијских рација унутар Сједињених Држава у потрази за илегалним имигрантима.

Међутим поборници имиграционе реформе не одступају од аргумента да би законски пут ка држављанству за имигранте без радне дозволе, помогао побољшању америчке економије. Елисио Медина је потпредседник највећег америчког синдиката имиграционих радника.

“Америчка економија би, према неким проценама, забележила раст од 1 и по билион долара уколико би легализовала рад око 12 милиона илегалних имиграната. То би било добро за свакога”.

Џенет Кепхарт из Центра за имиграционе студије у Вашингтону не слаже се са тим јер, како каже, уколико би дошло до њихове амнестије то би само значило да би Американцима било теже да дођу до запослења.

“Уколико амнестирате 11 милиона непријављених радника, тржиште рада ће бити преплављено њима и они ће представљати конкуренцију Американцима. Дакле, они који су прекршили закон, радили у Америци илегално, што је вероватно много њих, сада ће равноправно моћи да се такмиче са Американцима за посао”.

Покушај реформе имиграционог система пропао је пре три године и поред врло посећених протеста, које су широм земље организовале групе за права имиграната. Прошлог месеца, међутим, два сенатора – Линдзи Грејем из Јужне Каролине и Чак Шумер из Њујорка, изнели су план којим би се илегалним имигрантима доделило држављанство уколико ретроактивно плате порез и почну да обављају своје грађанске дужности. Такође предлажу да се, у складу са тржишним потребама, дозволи боравак привременим радницима из других земаља.

Демократски конгресмен из Тексаса, Чарлс Гонзалес оптимистичан је у погледу усвајања реформе током ове године.

“Не желим да им пружам лажну наду, па да се онда разочарају. Биће тешко, али ништа није немогуће”.

Политички аналитичари сумњају да ће закон бити усвојен ове године с обзиром на предстојеће конгресне изборе у новембру, али заговорници имиграционе реформе кажу да неће одустати са протестима како би извршили притисак на Белу кућу и Конгрес да промене национални имиграциони систем.

(VOA)