Haški tribunal prvostepeno osudio Ratka Mladića na doživotnu kaznu zatvora, osuđen je po 10 od 11 tačaka optužnice

Haški tribunal osudio je nekadašnjeg komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske Ratka Mladića na doživotnu kaznu zatvora. Ovo je prvostepena presuda na koju postoji pravo žalbe. Mladić je osuđen za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva i otimanje “plavih šlemova“ i niz zločina, a nije kriv po tački jedan u kojoj se govori o genocidu u sedam opština BiH. Tokom izricanja presude Mladiću je pozlilo, a zatim je i izbačen iz sudnice nakon što je vikao da je "sve laž".

Tačke po kojima je osuđen Mladić:

● po tački 2 za genocid u Srebrenici,

● po tački 3 za zločin protiv čovečnosti,

● po tački 4 za istrebljenje i zločin protiv civilnog stanovništva,

● po tački 5 zbog ubistava i zločin protiv civilnog stanovništva,

● po tački 6 zbog ubistava i kršenja zakona i običaja ratovanja,

● po tački 7 zbog deporatcija i zločin protiv civilnog stanovništva,

● po tački 8 zbog nehumanog premeštanja i zločina protiv civilnog stanovništva,

● po tački 9 osuđen je zbog terorisanja, kršenja zakona i običaja ratovanja,

● po tački 10 osuđen je zbog protivpravnih napada na civile i kršenje zkaona i običaja ratvoanja, i

● po tački 11 zbog uzimanja talaca - osoblja UN i kršenja zakona i običaja ratovanja.

12:02 - Haški tribunal je ovom presudom završio rad. 

11.59 - Mladić nije kriv za genocid, po tački 1, osuđen po 10 tačaka optužnice.

Sudsko veće utvrdilo je da je Mladić kriv za učešće u genocidu u Srebrenici, progon, istrebljenje, ubistvo, deportaciju stanovništva, prisilno premeštanje stanovništva, terorisanje stanovništva, protivpravne napade na civile i uzimanje talaca.

11.59 - Izricanje presude.

11.58 - Navodi da je Mladić naređivao zatočenje talaca Unprofora i njihovog postavljanja na strateškim vojnih lokacijama, kako bi se NATO sprečio da deluje. Njegov doprinos u uzimanju talaca bio je od ključnog značaja za ostvarenje cilja UZP (udruženog zločinačkog poduhvatima).

11.50 - U vezi sa udruženim zločinačkim poduhvatom u Srebrenici, Veće je konstatovalo da je optuženi značajno doprineo tome i svim delima sa ciljem genocida, progona, istrebljenja, nehumanog premeštanja muslimanskog stanovništva... Optuženi je imao za cilj udruženi zločinački poduhvat počinjenjem krivičnog dela genocida u Srebrenici, navodi predsedavajući.

11.40 - Veće je konstatovalo udruženi zločinački poduhvat u Sarajevu od maja 1992. do novembra 1995. godine. Učesnici udruženog zločina su bili Radovan Karadžić, Stanislav Galić, Dragomir Milošević, Momčilo Krajišnik, Biljana Plavšić, Nikola Koljević.

Sve zločine počinile su jedinice Sarajevsko-romanijskog korpusa. Optuženi Mladić je učestvovao u osnivanju ovog korpusa, i komandovao jedinicama u raznim akcijama, naređivao modifikovane avionske bombe koje su bacane na Sarajevo, učestvovao u širenju propagande protiv Hrvata i muslimana i predstavnicima međunarodne zajednice davao obmanjujuće informacije, naveo je predsedavajući.

Dodao je da je optuženi lično 28. maja 1992. komandovao granatiranjem Sarajeva, da je kasnije bilo drugih akcija, kao i da prilikom njih nije vođeno računa o civilima.

11.31 - Veće udaljilo Mladića iz sudnice, jer je protestovao što sud nije uvažio zahtev da se izricanje presude skrati ili odloži zbog njegovog zdravlja.

Sproveden je u prostoriju gde postoji kauč, i odakle će moći da prati izricanje presude, naveo je predsedavajući sudija.

11.28 - Mladiću tri puta izmeren pritisak tokom pauze, saopštila je odbrana. Tražimo od vas da prekinete sa zasedanjem ili da pročitate rezime i iznesete presudu, rekla je odbrana, navodeći da je situacija sa pritiskom opasna po Mladićevo zdravlje. Predsedavajući sudija je rekao da je sudsko veće dobilo od lekara informacije koje su ga navele da ne odustane od čitanja presude.

11.05 - Kako N1 reporteri nezvanično saznaju, Mladić ima zdravstvenih problema, i u toku je pregled. Zato se odužila pauza, koja je određena na pet minuta.

10:56 - Iako je pauza trebalo da traje samo pet minuta, odužilo se na više od 15. Mladić zamolio da ode u toalet, Ori je odobrio i dao pauzu od pet minuta. 

10.46 - Interesantno je da veće, iznoseći svoje zaključke, nije spomulo nikoga iz Srbije. Nisu pomenuti ni Slobodan Milošević, ni Vojislav Šešelj, ni Jovica Stanišić, ni Franko Simatović ni Željko Ražnatović Arkan, što je stajalo u optužnici. Nisu spomenute ni jedinice iz Srbije.

Utvrdili su da je postojao udruženi zločinački poduhvat, za njega su označili Radovana Karadžića, Biljanu Plavšić, Momčila Krajišnika, Nikolu Koljevića, Momčila Mandića i Mišu Stanišića.

10.45 - Za razliku od Srebrenice, Veće nije utvrdilo za šest opština da je bilo genocida. Sudsko veće, uz izuzetak sudije Orija, nije našlo da je bilo genocidne namere u Foči, Ključu, Kotor-varoši, Prijedoru, Sanskom Mostu i Vlasenici, koje su u optužnici navedene.

Veće je konstatovalo da je na području Srebrenice bilo zločina genocida, progona, i nehumanog delovanja prisilnog premeštanja. Za nekoliko incidenata utvrđeno je istrebljavanje i nehumano delo prisilnog 

10.30 - Mladić je uoči izricanja presude rekao da je nevin i da mu "dušu ne mogu uzeti". "Znam da sam nevin. Sa mnom mogu da rade šta hoće, ali mi dušu ne mogu uzeti", prenose Večernje novosti Mladićeve reči, pozivajući se na njegovu porodicu koja ga je juče posetila u pritvoru.

10.17 - U zatočeništvima nije bilo dovoljno hrane i vode, sanitarni uslovi su bili loši, zatočenici su premlaćivani ponekad i gvozdenim boksevima, primoravani su da jednu druge siluju i da međusobno vrše, pod prisilom, druge polne radnje, navodi se u zaključku veća. Kako su istakli, mnoge muslimanske su silovane, od kojih su neke imale tek 12 godina.

10.15 - Veće je konstatovalo da je u više opština počinjena deportacija i prisilno preseljenje (Banjaluka, Bijeljina, Foča, Ilidža, Novi Grad, Pale, Prijedor, Rogatica, Sanski Most, Sokolac, Vlasenica).

10.10 - Veće je konstatovalo da je bilo zločina protiv čovečnosti i masovnih pogubljenja bosanskih muslimana, da je pokazivano malo ili nimalo humanosti i nečovečna postupanja.

10:07 - Sudija Alfons Ori čita sažetak i zaključke iz procesa, koji ne predstavljaju deo presude. 

10:05 - Mladić je u sudnici. 

10:02 - Počinje izricanje presude, odbrana je zatražila da javno pročita svoj zahtev da Mladić ne prisustvuje izricanju, ali je sudija to odbio, rekavši da je taj zahtev odbijen i da se nalazi u javnoj dokumentaciji. 

09:59 - Kako prenosi reporter N1, izricanje presude će trajati najmanje sat i po vremena, ali će zbog Mladićevog stanja odbrana tražiti pauze.

HAG - Haški tribunal objaviće danas prvostepenu presudu nekadašnjem vrhovnom komadantu Vojske Republike Srpske, generalu Ratku Mladiću po optužnici koja ga tereti za genocid nad muslimanima i druge ratne zločine.

Nakon tri i po godine suđenja i još godinu dana većanja, prvostepenu presudu donelo je sudsko veće na čelu sa sudijom Alfonsom Orijeom.

Orijeovo veće je odbilo zahtev Mladićevih branilaca da razmatra njegovu procesnu sposobnost (sposobnost da učestvuje u postupku) kao i da odloži izricanje presude, jer smatra da ti zahtevi nisu osnovani.

Glavni lekar pritvorske jedinice Pol Falke je zabranio posete lekara Mladiću do izricanja presude, "jer to može da naškodi njegovom zdravlju".

Sa druge strane Mladićeva odbrana svakodnevno insistira na poseti i pregledu srpskih lekara, koji su uvidom u njegovu medicinsku dokumentaciju dali mišljenje da je Mladić životno ugrožen.

Tribunal, inače, prestaje da radi 30. novembra, nakon 24 godina od formiranja, a postupke po žalbama, revizije i izvršenje kazni u njegovo ime ubuduće će vršiti Mehanizam za krivične sudove sa sedištem u Hagu.

Haško tužilaštvo je u završnoj reči u decembru 2016. godine zatražilo od sudskog veća da Mladića osudi na doživotni zatvor, uz obrazloženje da bi kraća kazna bila "uvreda za žžrtve, žžive i mrtve i uvreda za pravdu", dok je odbrana tražila oslobađajuću presudu.

Suđenje generalu VRS počelo je u maju 2012. godine, a okončano 15. decembra 2016. godine.

Mladić je uhapšen maju 2011. godine, nakon 12 godina skrivanja u okolini Lazarevca i izručen Hagu.

Vlada Srbije nedavno je na zahtev njegovih branilaca i porodične dala garancije za Mladićevo puštanje na privremenu slobodu iz pritvora Haškog tribunala radi lečenja, a odgovor Haga se i dalje čeka.

Haško tužilaštvo je 25. jula 1995. godine Tribunalu podnelo prvu optužnicu protiv Ratka Mladića na kojoj je bio zajedno sa prvim predsednikom Republike Srpske Radovanom Karadžićem.

Optužnica je više puta proširivana, a konačno je precizirana 2002. godine. Budući da su u razmaku od tri godine uhapšeni da im je suđenje počelo u različitim periodima optužnice protiv su njih razdvojene i sudilo im se u odvojenim postupcima.

Karadžić u martu 2016. godine prvostepeno osuđen na 40 godina zatvora i čeka pravosnažnu odluku Tribunala u pritvorskoj jedinici u Ševeningenu.

Kao vrhovni komandant srpskih snaga u Bosni i Hercegovini Mladić je optužen za planiranje, podsticanje i naređivanje svih zločina koje su njegovi potčinjeni izvršili.

Prema haškoj optužnici od 8. novembra 2002. godine, Mladić se tereti za genocid, progone, istrebljenje i ubistva, deportacije i nečovečno postupanje, navodno terorisanje civila, okrutno postupanje, napade na civile, uzimanje talaca iz redova osoblja mirovne misije UN-a.

Pod njegovom komandom, kako se tvrdi u optužnici, ubijeno je oko 7.000 muslimanskih zarobljenika na području Srebrenice.

Mladića terete i za granatiranje Sarajeva, kao i za logore "Omarska", "Keraterm", "Manjaca" i "Trnopolje".

Mladić je optužen za jedan slučaj genocida, sedam slučajeva saučesništva u genocidu i ššest slučajeva kršenja zakona i običaja rata, uključujući ubistva, sprovođenje terora nad civilima i uzimanja talaca.

U delu optužnice koji se odnosi na zločine u opštinama koje su bosanski Srbi smatrali svojom teritorijom ostaje isti broj opština - šest je pre dve godine uklonjeno iz optužnice (Bihać-Ripac, Bosanska Gradiška, Doboj, Gacko, Nevesinje i Teslić), a šest novih dodato (Hadžići, Ilidža, Novo Sarajevo, Pale, Sokolac i Trnovo).

Iako je zadržala isti broj opština, izmenjena optužnica oslanja se na već ranije presudene slučajeve procesuirane u Haškom tribunalu.

Maldić je tokom suđenja negirao krivicu a sa timom svojih branilaca pokušao da ospori navode tužilaštva i iskaze svedoka.

Budući da je lošeg zdravstvenog stanja, njegova porodica i branioci su tražili da mu se omogući lečenje na slobodi, ali Haški tribunal te zahteve do danas nije usvojio.

(Agencije)