Goran Hadžić prebačen u pritvorsku jedinicu Haškog tribunala

HAG – Bivši vođa Srba u Hrvatskoj Goran Hadžić, optužen za zločine nad nesrbima u istočnoj Slavoniji 1991-92, primljen je danas popodne u pritvor Haškog tribunala, potvrdio je sud.

Po prijemu u pritvor, Hadžić će biti podvrgnut lekarskom pregledu, a po proceduri prva 24 sata provešće odvojen od ostalih 37 pritvorenika. Zatim će biti raspoređen u jedno od tri krila pritvora, gde su ostali pritvoreni.

Hadžić bi, kako pravila suda nalažu, prvi put pred sudiju trebalo da bude izveden u roku od 48 sati po dolasku u pritvor, što znači da će se, zbog vikenda, to verovatno desiti u ponedeljak.

Sudija O-Gon Kvon pozvaće ga tada da se izjasni o krivici po 14 tačaka optužnice. Hadžić ima pravo da odloži izjašnjavanje o krivici za mesec dana, dok ne imenuje stalnog branioca.

Hadžić (53) je poslednji, 161. optuženi u pritvoru Tribunala. On je uhpašen 20. jula na Fruškoj gori, posle sedmogodišnjeg skrivanja.

Pošto je ministarka pravde Srbije Snežana Malović danas potpisala nalog o njegovom izručenju Haškom tribunalu, Hadžić je specijalnim avionom vlade Srbije popodne prebačen iz Beograda na aerodrom u Roterdamu, gde su ga dočekali predstavnici sekretarijata Suda i konzulata Srbije.

Po pravilima Tribunala, Hadžić će početkom iduće nedelje biti izveden pred sudiju O-Gon Kvona da bi se izjasnio o krivici po 14 tačaka optužnice koja ga tereti za zločine nad Hrvatima i drugim nesrbima u istočnoj Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu 1991-92.

Optužnicom mu se na teret stavljaju progon, istrebljenje i ubistva nesrba, zatvaranje, mučenje, okrutno postupanje i nehumana dela, deportacije i prisilno premeštanje, bezobzirno razaranje naselja, uništavanje kulturnih i verskih objekata i pljačka.

Hadžić je u vreme obuhvaćeno optužnicom bio premijer SAO Slavonija, Baranja i zapadni Srem, a kasnije i predsednik samoproglašene Republike Srpske Krajine.

Tribunal je već odredio i pretresno veće za suđenje Hadžiću, u kojem će biti sudije Barton Hol sa Bahama, Gij Delvoa iz Belgije i Antoan Mindua iz Konga.

Prema optužnici, Hadžić je od avgusta 1991. do kraja juna 1992. učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata sa velikih delova teritorije Hrvatske.

Na čelu tog poduhvata bio je, po optužnici, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, a među učesnicima su bili Jovica Stanišić, Franko Simatović-Frenki, Vojislav Šešelj, Željko Ražnatović-Arkan, Milan Martić, Radovan Stojičić-Badža i pripadnici JNA.

Hadžić i drugi učesnici u zločinačkom poduhvatu planirali su, podsticali, naredili, počinili ili pomagali progon nesrba na rasnoj, verskoj ili političkoj osnovi, piše u optužnici.

Progon je, po optužnici, obuhvatao istrebljenje ili ubistvo stotina civila Hrvata i drugih nesrba, uključujući zene i starije osobe, u Dalju, Dalj Planini, Erdutu, Erdut Planini, Klisi, Lovasu, Grabovcu i Vukovaru. Te zločine počinile su Teritorijalna odbrane i paravojne formacije, uključujući Ražnatovićevu i Šešeljevu.

Hadžiću je optužen i za deportaciju ili prisilno premeštanje „desetina hiljada” hrvatskih i drugih nesrpskih civila sa tih područja, „ uključujući deportaciju najmanje 5.000 stanovnika Iloka i 20.000 stanovnika Vukovara u Srbiju; i prisilno premeštanje unutar najmanje Hrvatske 2.500 stanovnika Erduta”.

Stotine hrvatskih i drugih nesrpskih civila dugotrajno su zatvarani, premlaćivani, mučeni i ubijani, navodi tužilaštvo, a često su bili vođeni i na prisilni rad.

Prema nesrbima su vlasti kojima je na čelu bio Hadžić, po optužnici, uvodile diskriminantivne mere, kao što su ograničavanje slobode kretanja; smenjivanje sa rukovodećih položaja u lokalnim institucijama.

Hadžić je bio u bekstvu od maja 2004, neposredno pošto je tužilaštvo Tribunala dostavilo optužnicu vlastima u Beogradu. Tadašnja glavna tužiteljka Karla del Ponte je zatim, na konferenciji za štampu u Hagu, prikazala fotografije Hadžića kako beži iz svoje kuće u Novom Sadu.

Tužiteljka je sugerisala da je neko iz vlasti dojavio Hadžiću da pobegne, zato što je optužnica protiv njega podignuta.

Od ukupno 161 optuženog, u Haškom tribunalu su do sada okončani postupci protiv 125 optužena - 64 su osuđena, 12 ih je oslobođeno.

Kazne su do sada izdržala 32 osuđena. Trojica optuženih, među kojima i Slobodan Milošević, umrla su tokom suđenja. Na izdržavanju kazne u jednoj od oko 15 evropskih zemalja je 25 osuđenih, a na prebacivanje na izdržavanje kazni čekaju njih četvorica.

Tribunal je postupke protiv 13 optuženih ustupio nacionalnim pravosuđima u Srbiji, BiH i Hrvatskoj. U toku su postupci protiv 37 optuženih.

„Prema proceduri, lekari će ga detaljno pregledati u pritvorskoj jedinici i ukoliko se pokaže za potrebno biće mu ukazana neophodna medicinska nega”, objasnio je sekretar tribunala i dodao da mu se čini da je Hadžić dobrog zdravlja.

Hoking je naglasio da će se taj sud starati o pravima optuženog Hadžića, koji je danas oko 16 časova prebačen u pritvorsku jedinicu Tribunala, i pružiti mu svu neophodnu pomoć.

Hoking je danas dočekao Hadžića na aerodromu u Roterdamu, a zatim otpratio do pritvorske jedinice u Sheveningenu, gde je poslednji haški begunac smešten pošto su ga vlasti Srbije izručile Tribunalu.

„Moja uloga je da obezbedim da se prava Hadžića kao pritvorenika neprestano poštuju i da uslovi boravka u pritvoru zadovoljavaju najviše međunarodne standarde, što uključuje najbolju medicinsku negu i odgovorajuće uslove za pripremu odbrane”, rekao je Hoking novinarima u Hagu.

„Time je okončano najteže poglavlje u saradnji Srbije sa Haškim tribunalom”, rekla je ministarka pravde na konferenciji za novinare u Vladi Srbije.

Ministarka pravde jeistakla da je Srbija hapšenjem Hadžića iskazala svoju doslednost i posvećenost poštovanju zakona i principa međuanrodne pravde.

„Za vreme mandata ove vlade uhapšena su trojica najtraženijih begunaca - Radovan Karadžić, Ratko Mladić i Goran Hadžić - što pokazuje posvećenost poštovanju zakona, suočavanju sa prošlošću i pomirenju u regionu”, rekla je Malovićka.

Ministarka pravde je naglasila da će država nastaviti saradnju sa Haškim tribunalom dostavljanjem dokumentacije na zahteve tužilaštva i odbrane državljana Srbije.

„Domaće pravosuđe nastaviće da procesuira sve osumnjičene za ratne zločine, a očekujem i da će pravosudni organi država u regionu procesuirati sve svoje osumnjičene, bez obzira koje su nacije”, rekla je Malovićka.

Ona je primetila da je potraga za Hadžićem i „ubeđivanje svetskih zvaničnika da država čini sve što može” opterećivalo rad mnogih državnih organa, pa će sada značajni državni kapaciteti moći da se posvete unutrašnjoj stabilnosti države, njenom približavanju EU i još aktivnijoj borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Vanbračna supruga Gorana Hadžića i dete koje ima sa njom moći će da ga kao i porodica posećuju u pritvoru Haškog tribunala, jer shodno pravilima tog suda, svi koji dobiju odobrenje nadležnih mogu obići pritvorenike u zatvoru u Ševeningenu.

„Goran Hadžić kao i svaki drugi optuženi ima pravo na posete u skladu sa radom pritvorske jedinice. Posete može primati od porodice, prijatelja, konzularnih predstavnika ali i od osoba koje razmatra za postavljanje svog tima odbrane”, rekla je danas Tanjugu portparolka Tribunala Nerma Jelačić.

Prema njenim rečima, posete mogu doći sa „raznih strana”, ali prethodno mora da ih odobri Sekretarijat suda, odnosno glavno komandujući u pritvorskoj jedinici.

Porodice i oni koji žele da posete pritvorenika moraju da podnesu zahtev Sekretarijatu suda, a posete se nadziru, ali po pravilu - ne snimaju, ukazala Jelačić.

Ona je napomenula da se poseta ne može izvesti ako optuženi ne želi da vidi osobu koja želi da ga obiđe tako da u najmanju ruku mora da da svoju saglasnost za posetu.

Pitanje je ko će imati pravo na finansijsku pomoć vlade Srbije da ga posećuje, s obzirom na to da ni njegova zakonska porodica, supruga i sin nemaju sredstva za finansiranje troškova puta smeštaja.

Dan nakon što je uhapšen i smešten u pritvorsku jedinicu Specijalnog suda u Beogradu Hadžića su obišli supruga i sin, a danas i nevenčana supruga sa kojom je živeo u vreme sedmogodišenjg skrivanja i sa kojom ima dete.

(Agencije)