Горан Хаџић пребачен у притворску јединицу Хашког трибунала

ХАГ – Бивши вођа Срба у Хрватској Горан Хаџић, оптужен за злочине над несрбима у источној Славонији 1991-92, примљен је данас поподне у притвор Хашког трибунала, потврдио је суд.

По пријему у притвор, Хаџић ће бити подвргнут лекарском прегледу, а по процедури прва 24 сата провешће одвојен од осталих 37 притвореника. Затим ће бити распоређен у једно од три крила притвора, где су остали притворени.

Хаџић би, како правила суда налажу, први пут пред судију требало да буде изведен у року од 48 сати по доласку у притвор, што значи да ће се, због викенда, то вероватно десити у понедељак.

Судија О-Гон Квон позваће га тада да се изјасни о кривици по 14 тачака оптужнице. Хаџић има право да одложи изјашњавање о кривици за месец дана, док не именује сталног браниоца.

Хаџић (53) је последњи, 161. оптужени у притвору Трибунала. Он је ухпашен 20. јула на Фрушкој гори, после седмогодишњег скривања.

Пошто је министарка правде Србије Снежана Маловић данас потписала налог о његовом изручењу Хашком трибуналу, Хаџић је специјалним авионом владе Србије поподне пребачен из Београда на аеродром у Ротердаму, где су га дочекали представници секретаријата Суда и конзулата Србије.

По правилима Трибунала, Хаџић ће почетком идуће недеље бити изведен пред судију О-Гон Квона да би се изјаснио о кривици по 14 тачака оптужнице која га терети за злочине над Хрватима и другим несрбима у источној Славонији, Барањи и западном Срему 1991-92.

Оптужницом му се на терет стављају прогон, истребљење и убиства несрба, затварање, мучење, окрутно поступање и нехумана дела, депортације и присилно премештање, безобзирно разарање насеља, уништавање културних и верских објеката и пљачка.

Хаџић је у време обухваћено оптужницом био премијер САО Славонија, Барања и западни Срем, а касније и председник самопроглашене Републике Српске Крајине.

Трибунал је већ одредио и претресно веће за суђење Хаџићу, у којем ће бити судије Бартон Хол са Бахама, Гиј Делвоа из Белгије и Антоан Миндуа из Конга.

Према оптужници, Хаџић је од августа 1991. до краја јуна 1992. учествовао у удруженом злочиначком подухвату чији је циљ било трајно и насилно уклањање Хрвата са великих делова територије Хрватске.

На челу тог подухвата био је, по оптужници, тадашњи председник Србије Слободан Милошевић, а међу учесницима су били Јовица Станишић, Франко Симатовић-Френки, Војислав Шешељ, Жељко Ражнатовић-Аркан, Милан Мартић, Радован Стојичић-Баџа и припадници ЈНА.

Хаџић и други учесници у злочиначком подухвату планирали су, подстицали, наредили, починили или помагали прогон несрба на расној, верској или политичкој основи, пише у оптужници.

Прогон је, по оптужници, обухватао истребљење или убиство стотина цивила Хрвата и других несрба, укључујући зене и старије особе, у Даљу, Даљ Планини, Ердуту, Ердут Планини, Клиси, Ловасу, Грабовцу и Вуковару. Те злочине починиле су Територијална одбране и паравојне формације, укључујући Ражнатовићеву и Шешељеву.

Хаџићу је оптужен и за депортацију или присилно премештање „десетина хиљада” хрватских и других несрпских цивила са тих подручја, „ укључујући депортацију најмање 5.000 становника Илока и 20.000 становника Вуковара у Србију; и присилно премештање унутар најмање Хрватске 2.500 становника Ердута”.

Стотине хрватских и других несрпских цивила дуготрајно су затварани, премлаћивани, мучени и убијани, наводи тужилаштво, а често су били вођени и на присилни рад.

Према несрбима су власти којима је на челу био Хаџић, по оптужници, уводиле дискриминантивне мере, као што су ограничавање слободе кретања; смењивање са руководећих положаја у локалним институцијама.

Хаџић је био у бекству од маја 2004, непосредно пошто је тужилаштво Трибунала доставило оптужницу властима у Београду. Тадашња главна тужитељка Карла дел Понте је затим, на конференцији за штампу у Хагу, приказала фотографије Хаџића како бежи из своје куће у Новом Саду.

Тужитељка је сугерисала да је неко из власти дојавио Хаџићу да побегне, зато што је оптужница против њега подигнута.

Од укупно 161 оптуженог, у Хашком трибуналу су до сада окончани поступци против 125 оптужена - 64 су осуђена, 12 их је ослобођено.

Казне су до сада издржала 32 осуђена. Тројица оптужених, међу којима и Слободан Милошевић, умрла су током суђења. На издржавању казне у једној од око 15 европских земаља је 25 осуђених, а на пребацивање на издржавање казни чекају њих четворица.

Трибунал је поступке против 13 оптужених уступио националним правосуђима у Србији, БиХ и Хрватској. У току су поступци против 37 оптужених.

„Према процедури, лекари ће га детаљно прегледати у притворској јединици и уколико се покаже за потребно биће му указана неопходна медицинска нега”, објаснио је секретар трибунала и додао да му се чини да је Хаџић доброг здравља.

Хокинг је нагласио да ће се тај суд старати о правима оптуженог Хаџића, који је данас око 16 часова пребачен у притворску јединицу Трибунала, и пружити му сву неопходну помоћ.

Хокинг је данас дочекао Хаџића на аеродрому у Ротердаму, а затим отпратио до притворске јединице у Схевенингену, где је последњи хашки бегунац смештен пошто су га власти Србије изручиле Трибуналу.

„Моја улога је да обезбедим да се права Хаџића као притвореника непрестано поштују и да услови боравка у притвору задовољавају највише међународне стандарде, што укључује најбољу медицинску негу и одговорајуће услове за припрему одбране”, рекао је Хокинг новинарима у Хагу.

„Тиме је окончано најтеже поглавље у сарадњи Србије са Хашким трибуналом”, рекла је министарка правде на конференцији за новинаре у Влади Србије.

Министарка правде јеистакла да је Србија хапшењем Хаџића исказала своју доследност и посвећеност поштовању закона и принципа међуанродне правде.

„За време мандата ове владе ухапшена су тројица најтраженијих бегунаца - Радован Караџић, Ратко Младић и Горан Хаџић - што показује посвећеност поштовању закона, суочавању са прошлошћу и помирењу у региону”, рекла је Маловићка.

Министарка правде је нагласила да ће држава наставити сарадњу са Хашким трибуналом достављањем документације на захтеве тужилаштва и одбране држављана Србије.

„Домаће правосуђе наставиће да процесуира све осумњичене за ратне злочине, а очекујем и да ће правосудни органи држава у региону процесуирати све своје осумњичене, без обзира које су нације”, рекла је Маловићка.

Она је приметила да је потрага за Хаџићем и „убеђивање светских званичника да држава чини све што може” оптерећивало рад многих државних органа, па ће сада значајни државни капацитети моћи да се посвете унутрашњој стабилности државе, њеном приближавању ЕУ и још активнијој борби против организованог криминала и корупције.

Ванбрачна супруга Горана Хаџића и дете које има са њом моћи ће да га као и породица посећују у притвору Хашког трибунала, јер сходно правилима тог суда, сви који добију одобрење надлежних могу обићи притворенике у затвору у Шевенингену.

„Горан Хаџић као и сваки други оптужени има право на посете у складу са радом притворске јединице. Посете може примати од породице, пријатеља, конзуларних представника али и од особа које разматра за постављање свог тима одбране”, рекла је данас Танјугу портпаролка Трибунала Нерма Јелачић.

Према њеним речима, посете могу доћи са „разних страна”, али претходно мора да их одобри Секретаријат суда, односно главно командујући у притворској јединици.

Породице и они који желе да посете притвореника морају да поднесу захтев Секретаријату суда, а посете се надзиру, али по правилу - не снимају, указала Јелачић.

Она је напоменула да се посета не може извести ако оптужени не жели да види особу која жели да га обиђе тако да у најмању руку мора да да своју сагласност за посету.

Питање је ко ће имати право на финансијску помоћ владе Србије да га посећује, с обзиром на то да ни његова законска породица, супруга и син немају средства за финансирање трошкова пута смештаја.

Дан након што је ухапшен и смештен у притворску јединицу Специјалног суда у Београду Хаџића су обишли супруга и син, а данас и невенчана супруга са којом је живео у време седмогодишењг скривања и са којом има дете.

(Агенције)