Славко Штимац: Студенти су дивни, млади, паметни и племенити људи. Невероватно су толерантни и велики противници насиља

"Мој дојам студената и овога што се дешава је да су то дивни, млади, сувисли, артикулисани, паметни, мудри и надасве племенити људи. Невероватно су толерантни, велики су противници насиља. Пажљиво сам гледао све шта се дешава, запазио сам да толико пазе да некога не увреде, био то њихов противник или пријатељ, то је невероватно. То тако и треба да буде", рекао је глумац Славко Штимац, гостујући у емисији 360 степени на Н1.

Први играни филм у ком је глумио, био је „Вук самотњак“.

„Тражили су децу која су из тог краја, на Плитвичким језерима је био финални кастинг. Они су изабрали мене, ваљда сам неки виц испричао, не знам шта је одлучило, никад нисам ни сазнао. То је одлучило и моју судбину, о којој ја нисам имао много утицаја, практично сам одрастао на филму. Ту сам научио шта је важно, сретао сам са дивним, занимљивим и драгим људима“, казао је Штимац.

Додао је да је суштина глумачког посла – „да ти верују, да будеш природан и спонтан“.

„Колико си истинит, толико си добар. Што каже Сергеј Трифуновић – каква глума, глума не сме да се види. Бар је на филму тако, поготово што имамо опасну камеру, она све види, сваки фалш. Она је највећи судија“, казао је.

Навео је да је фантастично то што му и данас прилазе млади људи који обожавају серије које у којима је раније глумио.

„Да ли је мене променила популарност? Вероватно јесте, на неки начин. Али не на начин на који би људи очекивали. Те ствари су из овог угла доста опасне за децу, може доћи до поремећаја ега и ту је битна стабилност породице. Колико се сећам, ја сам био толико заокупљен да на време завршавам школске обавезе, што је било готово немогуће јер сам пуно радио. То је био велики стрес, али то се заборави и остану лепе успомене. Зато романтизујемо прошлост, стално говоримо да је некад било боље – питање је, ја нисам присталица тога“, казао је.

Додао је и да глума мора да се заволи, да се нађе смисао у том послу, а не ради популарности.

„Колико се раније боље живело, не знам. Али је боље што нисмо имали те врсте траума као последњих 30, 40 година, превирања, хушкања на разне мржње, шовинизми са свих страна… Једна ствар коју сам увидео колико су феноменални студенти – како су толеранти једни према другима, каква је то зрелост“, додао је.

Награду „Павле Вуисић“ добио је 2022. године и објаснио зашто му она значи. „Павле Вуисић је мом оцу био омиљени глумац. Сећам се кад ме је гледао у сцени где сам се први пут појавио са њим, мој отац је скинуо капу, рекао ми – свака част“, испричао је Штимац гостујући у 360 степени.

Истакао је и да некада се не може претпоставити како ће филм испасти. „Неко је то рекао – све урадиш и мислиш да си урадио све савршено, али док не кане нешто одзго, не можеш бити сигуран да је добро“, казао је.

Навео је да себе никада није доживљавао као позориштног глумца.

„Жарко Лаушевић и Мики Манојловић су ме натерали да играм у представи Чекајући Годоа. Нарочито Жарко Лаушевић – рекао је „Молим те, видећеш да ће све бити океј“. Касније ме је и у Клаустрофобичну комедију звао Дарко Бајић. Никад себе нисам доживљавао као позоришног глумца. Али корисно је и може да помогне у сваком смислу, као што позоришном глумцу може да помогне искуство камере“, рекао је Славко Штимац.

(Н1)