Glas Rusije: Asad ili Islamska država - zapad nikako da izabere prioritetni cilj

Borba protiv grupe „Islamska država“ u Iraku i Siriji do danas je SAD i zemlje saveznike koštala 424 miliona dolara. Svakodnevni troškovi ove operacije dostižu sedam i po miliona. To je veoma skupo zadovoljstvo Zapada, kojeg iznutra tresu socijalno- ekonomske kataklizme.

A rat sa „Islamskom državom“ očigledno se neće skoro završiti. Šta više, islamisti su sve uspešniji, misli politikolog Stanislav Tarasov:

Bojevi se vode u dva pravca: sirijskom i iračkom. Obrazovao se faktički jedinstveni front. Potencijalno u zonu boja mogu ući i pogranični reoni Turske. Kopnenu operaciju protiv islamista vode samo kurdski odredi. Delimično u borbama učestvuju ratnici Radničke partije Kurdistana, koja se u Turskoj smatra terorističkom organizacijom.

ID sada kontroliše oko polovinu Iraka i trećinu Sirije. To je ogromna teritorija. Pri tome, potencijal islamista je još veliki. Formacije i do 50 hiljada ljudi učestvuju u sukobima. To više nije partizansko ratovanje, iako se ovi ratnici služe partizanskim načinom vođenja borbe.

Zapad i ista ta Turska su sasvim do nedavno razmatrali ID kao glavnu udarnu snagu u borbi protiv Damaska. Ipak „Islamska država“ je sada glavni neprijatelj Zapada.

U nedelju su iz aviona američki vojnici bacali oružje, opremu i sredstva prve pomoći kurdskim pobunjenicima koji brane sirijski grad Kobane. U Pentagonu su priznali da postoji mogućnost da je mali deo opreme dopao u ruke terorista. Ipak, izrazili su nadu da je veći deo ipak dospeo u „prave ruke“. U sadašnjim okolnostima ova je situacija komična, ali Kurdima, braniocima grada Kobane, nije do smeha.

Eksperte ne napušta osećaj da SAD nikako ne mogu da shvate šta je zapravo njihov osnovni cilj. Amerikanci govore da im je glavni cilj „Islamska država“. A Turska smatra da joj je glavni cilj Bašar Asad. Drugim rečima, na strani protivnika ID mogu se uočiti razdor i kolebanje. Nema sumnje da učesnici koalicije koriste sticaj okolnosti, kako bi demontirali režim Asada. Pitanje je samo u tome koji od dva pomenuta cilja, u ovoj etapi oni smatraju svojim prioritetom. Ako su to ipak islamisti, onda bi Zapad mogao da stane na vrat doktirni izvoza demokratije i zauzme Damask, ne kao saveznika, već kao saputnika. To bi im smanjilo troškove i uštedelo mnogo života vojnika koalicione vojske. Šta više, ovakav korak bi se dobro mogao uklopiti u okvir osnovnih vrednosti, koje Beli dom tako voli da brani po čitavom svetu.

(Glas Rusije)