Глас Америке: Европа у опасности - криза евра поприма драматичне димензије!

"Европа је у опасности", поручује данас пољско председништво након последњих најава банкрота Грчке и неизвесне судбине евра и саме ЕУ.

Криза евра поприма драматичне димензије. Све се више и гласније говори о банкроту Грчке, који би, верују многи, био смртоносан за евро. Са друге стране, све се више поларизују ставови о увођењу европских обвезница - међу заговорнике се данас сврстао и председник Европске комисије, док је Немачка снажно против. Коначно, упозорава се да би крах Грчке, а затим и евра као једног од кључних постамената саме Уније, срушио целу европску конструкцију.

"Нема сумње да смо у опасности - Европа је у опасности!", упозорио је Јан Винсент Ростовски из пољског председништва.

А ситуација је таква да има разлога за панику. Државне обвезнице европских чланица рапидно губе на вредности, сви берзански индекси у Европи су у црвеном, док Грчка, која је постала симбол свих европских монетарних слабости, не престаје да грца у дуговима. Последње информације говоре да та земља има новца за враћање дугова само до октобра, те ако не буде свежих финансијских ињекција од стране европског стабилизационог фонда и Међународног монетарног фонда, одлази у готово сигуран банкрот.

Зато је грчки врх тражио хитан састанак са кључним европским играчима - француским председником и немачком канцеларком, од којих ова последња оштро одбија решења кризе каква нуди Брисел - увођење европских обвезница, које би на неки начин, приморало и богате и мање богате европске земље да истински деле судбину, посебно ону финансијску, што ће рећи судбину заједничке европске валуте, која је ових дана на једној од најнижих лествица вредности. У паници се чују све гласнији позиви да Грци напусте еуро и врате се драхми - то је погрешно, упозорава европско председништво.

"Ако би сиромашне и слабашне земље иступиле из еуро-зоне, или биле присиљене да то ураде, цена таквог корака би износила, само прве године, од 40 до 50 посто бруто-националног дохотка, а потом до 20 посто сваке наредне године", истакао је Ростовски.

Зато евру и Европи треба више интеграције и јединственог руковођења, уверен је први човек Комисије, Жозе Мануел Барозо.

"Уверен сам да нам треба дубља и уверљивија интеграција. Желим да буде јасно - систем заснован само на међувладиној сарадњи, какав је функционисао у прошлости, неће функционисати у будућности".

Брисел зато инсистира на заједничким мерама, тражећи од Гчке али и осталих држава више фискалне дисциплине и стриктно спровођење мера штедње. У исто време, води се битка са временом како би се до наредног месеца знатније повећала свота европског стабилизационог фонда, а противници увођења европских обвезница приволели на ту, по Бриселу, једну од кључних мера европске финансијске консолидације.

(VOA)